Sport
Kako je Danska "otela" Jugoslaviji besmrtnost: Valjda je tako moralo biti
Ljubiteljima fudbala na ovim prostorima je proteklih decenija bilo lako da "mrze" Dansku zbog titule prvaka Evrope koju su 1992. osvojili nastupivši na turniru umesto izbačene Jugoslavije. Ali iz danske perspektive, sa velike vremenske distance, ne nameće se pitanje "šta bi bilo kad bi bilo", već "zbog čega je moralo da bude baš tako?" Priča o jednoj bezbrižnoj ekipi postala je mit, a ono što se dešavalo tog leta u Švedskoj kao da govori o prstu neizbežne sudbine
Ne znam da li je to tipično srpski – ili balkanski, ili jugoslovenski, kako god želite – manir. To, da se uvek pitamo šta bi bilo kad bi bilo. Nekako se čini da smo u tome svetski šampioni.
Šta bi bilo da Mijatović nije pogodio prečku protiv Holanđana '98? Dokle bismo stigli da smo ranije na tom Mundijalu dotukli Nemce umesto što smo im dozvolili da se vrate u meč?
Ili da odemo u neka još davnija vremena – šta da se najgušća magla nije spustila nad Beogradom u toku meča Crvene zvezde i Milana '88, ili šta da nije vladao menadžerski cirkus oko igrača Partizana uoči finala Kupa šampiona '66?
I naravno, pitanje svih pitanja – a šta da je Jugoslaviji dozvoljeno da nastupi na Euru 1992. godine, umesto što je tamo otišla Danska i postala prvak Evrope?
Obuzeti hipotetičkim pitanjima i maštanjima o drugačijoj realnosti, retko kada ko stane da se zapita – zašto su zapravo stvari morale baš tako da se odigraju?
Iz ovdašnje perspektive, Jugoslaviji je 1992. "oduzeto ono što joj pripada". Ali iz danske perspektive, kao da je evropski tron morao da pripadne baš njima. Jer teško je drugačije objasniti sve ono što se dogodilo od kobnog 30. maja do geteborškog finala četiri nedelje kasnije.
UN i UEFA odsvirale kraj Jugoslaviji
Jugoslavija se na Evropsko prvenstvo u Švedskoj plasirala bez mnogo problema. Na krilima odličnog Svetskog prvenstva u Italiji 1990, ređale su se pobede protiv Severne Irske, Austrije, a onda i Danske u Kopenhagenu. Iako će baš Danci naneti "plavima" jedini poraz u kvalifikacijama u Beogradu i zakomplikovati situaciju, stvari su bile jednostavne po tim Ivice Osima.
Pobede 7:0 i 2:0 protiv Farskih Ostrva, i 2:0 protiv Austrije bile su dovoljne da Jugoslavija obezbedi mesto na završnom turniru i pokuša da napravi novi iskorak na najvećoj sceni.
Ali vreme nije bilo prijatelj toj grupici Jugoslovena. Savezne Republike Slovenija i Hrvatska su već bile proglasile nezavisnost, situacija u zemlji se zaoštravala i Jugoslavija je tonula ka građanskom ratu.
Reprezentacija je već bila stigla u Švedsku, pripreme za završni turnir bile su u jeku, ali je odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 30. maja označila početak sankcija protiv SR Jugoslavije. UEFA je odmah potom potvrdila ono što se šuškalo kao moguća noćna mora – izbacivanje "plavih" sa turnira desetak dana pre prve utakmice.
Da je igračima bilo teško, odavno je dobro dokumentovano. Ali ni Danci nisu ostali ravnodušni na zauzimanje mesta kolegama koji su to mesto pošteno zaslužili.
Vezista Džon Jensen je izjavio da se oseća kao da je "oteo nešto od fudbalera koji su igrali tako dobro i koji su zaslužili da budu na turniru", dok je njegov saigrač iz Brondbija Kim Vilfort sve jasno sumirao: "Postojao je osećaj i zabave i užasnutosti, jer razlog našeg učešća nije bio prijatan".
"Idemo umesto Jugoslavije da nas 'pregaze'"
U vreme kada je počelo da se šuška da bi Danci mogli da "uskoče" umesto Jugoslavije, selektor Danaca Ričard Moler Nilsen je više brinuo o velikom preuređivanju kuhinje koje je planirao za to leto. Nakon neuspelog kvalifikovanja, spremao se polako i za otkaz.
Ali onda je usledio poziv koji je sve promenio. Danska je dobila istorijsku šansu, a Nilsen zahtevan zadatak da u najkraćem roku okupi ekipu za nastup u Švedskoj.
No, nismo ni samo mi u ovim krajevima skloni mitovima i ulepšanim pričama. I danas u Danskoj se mogu čuti priče da je Nilsen morao da dovlači igrače sa plaža u najzabačenijim krajevima sveta. Istina je bila jednostavnija – većina njih je osluškivala šta se dešava u Švedskoj i nadala se da bi mogla da dobije neočekivanu priliku.
"Istina je da nismo bili spremni kao što bismo bili spremni da smo se pripremali za turnir, što je i normalno", pričao je godinama kasnije Peter Šmajhel za "Blizard".
"Igrali smo nekoliko prijateljskih utakmica protiv timova koji su učestvovali na turniru. Čitali smo novine i bili smo 'budni' jer smo čuli da postoji šansa da bi Jugoslavija mogla da bude izbačena. Kada ljudi govore takve stvari, onda slušate. Ali te priče da smo svi bili na plažama su sr**e", rekao je legendarni golman Mančester Junajteda.
Istina je, pak, negde na sredini, pošto se ispostavilo da su jedan ili dva sporedna člana tog tima zaista poziv dobili dok su se sunčali na plaži na zasluženom odmoru. Ali jedan čovek taj poziv nije dobio – Mihael Laudrup.
Najveći danski fudbaler svih vremena i selektor Moler Nilsen nisu bili iz istih "fudbalskih svetova".
Laudrup, fudbaler najfinije svetske klase, bio je igrač kroz kojeg je igra morala da ide, za kojeg su i drugi morali da trče, maestro koji bi mogao da "odluta" sa utakmice, ali i da je reši jednim potezom kada se ponovo pojavi.
Moler Nilsen, međutim, bio je pobornik snažnog kolektiva, ali i očito mudar čovek. Zahtevao je od Laudrupa da igra na određeni način, da se prilagodi timu, jer nije dozvoljavao poseban tretman. Ali odluku da ne bude deo danskog tima doneo je sam Laudrup kada se povukao iz reprezentativnog fudbala odbijavši da igra na način koji je od njega bio zahtevan.
Tako je i selektor ostao zaštićen – da je Moler Nilsen sam precrtao Laudrupa, naišao bi na kritike javnosti. Ovako je Mihael to uradio za njega, a mnogi u Danskoj su i danas uvereni u ironiju da nikada ne bi postali šampioni Evrope da je njihov najbolji igrač učestvovao na turniru.
Ali jedan Laudrup jeste zaigrao, Mihaelov mlađi brat Brajan. Bio je u Minhenu gde je sa Bajernom igrao prijateljsku utakmicu, u trenucima kada mu je supruga rekla da su ga zvali iz FS Danske sa porukom "Ideš na Evropsko prvenstvo". Očekivano, mislio je da je šala.
"Rekao sam supruzi da idemo na taj turnir da nas 'pregaze' jer je većina igrača bila na odmoru", pričao je mlađi Laudrup, koji je kao i većina tima – osim tvrdoglavog Šmajhela – verovao da će Danska u Švedskoj odigrati samo tri utakmice u grupnoj fazi.
Ali da su se stvari uporno "nameštale" Danskoj i da su im se putevi ka trofeju "otvarali", pokazivale su situacije koje nisu bile uobičajene za timove koji pretenduju na najviši plasman.
Prva među njima bio je nedostatak priprema i medijskog publiciteta. I dok su se svi timovi uveliko spremali za turnir i bili pod tenzijom i stresom usled očekivanja utakmica, Danci taj problem nisu imali.
I selektor Nilsen godinama kasnije veruje da je to pomoglo njegovom timu.
"Ne volim smer u kojem je fudbal otišao po tom pitanju. Prezirem ideju da moramo da budemo dostupni medijima, da stalno dajemo neke intervjue. Kasni poziv da igramo turnir mi je dao razlog da svima govorim 'ne', i da igrači govore 'ne'. Rekao bih medijima uvek 'hej, ostavite nas na miru, imamo samo 10 dana, ne možemo da pričamo sa vama, moramo da se pripremamo za utakmice'", objasnio je Nilsen da je nekada najbolja priprema možda i nedostatak iste.
Kako je mini-golf spasao Dansku
Danska je umesto Jugoslavije stigla u Grupu 1, u kojoj su turnir otvorile Švedska i Francuska remijem 1:1. Francuzi su važili za jedne od glavnih favorita, predvođeni selektorom Mišelom Platinijem i prvom zvezdom Žan-Pjerom Papenom. Ali njegov pogodak na startu turnira samo je spasao Francuze poraza.
Dan kasnije, Danci su priredili i drugo iznenađenje – remizirali su 0:0 protiv Engleske koja, istina, nije imala nekolicinu vodećih igrača zbog brojnih problema sa povredama.
Kada su Francuska i Engleska i same odigrale 0:0 u drugom kolu, Danska je doživela poraz 1:0 od domaćina Švedske. Samo tri postignuta pogotka u četiri utakmice u grupi značile su da sva četiri tima imaju svoje šanse za prolaz u poslednjoj rundi.
Ali taj poraz od Švedske kao da je otvorio prostor za novu neočekivanu odluku selektora Nilsena. Kao da ni sam nije bio svestan svojih kvaliteta u međuljudskim odnosima koji su pravili prevagu u korist njegovog tima.
Selekcija Danske se vraćala sa treninga dan pred utakmicu protiv Francuske, poslednje u grupnoj fazi. Tada je jedan od igrača kroz prozor ugledao znak za teren mini-golfa. Kada su bojažljivo upitali Molera Nilsena da li bi mogli da odu da odigraju koju partiju, niko nije ni slutio da će odgovor biti potvrdan.
"Ne sećam se što sam rekao 'da'. Bili smo tako opušteni na početku turnira, a protiv Švedske smo izgledali uplašeno. Kao da sam rekao 'hajde da probamo nešto drugačije i odemo da igramo mini-golf'", prisećao se Moler Nilsen.
Umesto da daju intervjue poput Francuza i Engleza, Danci su uživali u nekoliko sati igranja poput dece, a Brajan Laudrup i danas govori da nije mogao da veruje da je selektor pristao na takvu ideju.
"Sjajno smo se zabavili i smejali se, potpuno smo bili zaboravili na utakmicu protiv Francuske", rekao je mlađi Laudrup.
Upravo to se videlo u njihovom okršaju te večeri u Malmeu. Dok su Šveđani preokretom preko Eriksona i Brolina u drugom poluvremenu slali Englezi kući, sa identičnih 2:1 su Danci pobedili "stegnute" Francuze.
Henrik Larsen je doneo rano vođstvo koje je Papen anulirao u drugom poluvremenu, da bi Lars Dal Elstrup u 78. minutu doneo zasluženu pobedu Danskoj za plasman u polufinale.
I Grupa 2 je donosila svoje zanimljive priče. Holandija je bila aktuelni prvak Evrope i imala je strašnu ekipu. Škotska je bila kvalitetnija nego što bi današnje generacije navijača to očekivale, sa Brajanom Meklerom, Alijem Makojstom, Gerijem Makalisterom i drugima.
Nemačka je u Švedsku stigla kao svetski šampion, ali po prvi put kao ujedinjena zemlja od Drugog svetskog rata i imali su svoje izazove da pomire Istok i Zapad u jednoj celini.
A onda je tu bila i jedina selekcija koja nije predstavljala neku postojeću državu. Ako je Jugoslavija već umirala i bila proterana, selekcija Zajednice nezavisnih država (ZND) je bila da zameni nešto što već uveliko ne postoji. Bila je ovo tranziciona reprezentacija koja je predstavljala nekadašnji Sovjetski Savez, koji je nestao krajem 1991. godine.
Holanđani su na startu savladali Škote 1:0 golom Denisa Bergkampa, dok je još uvek neuigrana i ne baš tako poletna Nemačka na uobičajeno nemački način iščupala bod u 90. minutu, remiziravši 1:1 protiv selekcije ZND.
U drugom kolu su Nemci pokazali mnogo više protiv Škotske i slavili golovima Ridlea i Efenberga (2:0), dok su sada već bivši Sovjeti ponovo pokazali zube – ovog puta odigravši 0:0 protiv evropskih šampiona, Holandije.
Poslednje kolo bilo je šansa za selekciju ZND da se nauštrb ili Holanđana ili Nemaca plasiraju u narednu fazu. Ipak, ubedljiv poraz 3:0 od Škotske odveo je tamo i jedne i druge – Holanđani su sa prvog mesta prošli dalje jer su golovima Rajkarda, Vitšgea i Bergkampa slavili 3:1 protiv sada drugoplasirane Nemačke.
Holanđani su strašni, ali Danci imaju "Burger king"
U prvom polufinalu, Šveđani su igrali protiv Nemačke, koja je u vrlo uzbudljivom susretu ipak uspela da savlada domaćine. Gol Heslera, a onda i dva Ridlea, bili su dovoljno da nadvise Šveđane 3:2, za plasman svetskih šampiona u još jedno finale.
Dancima je predstojalo polufinale sa Holanđanima. Aktuelni šampioni Evrope u svom timu su imali Marka van Bastena, Denisa Bergkampa, Franka Rajkarda, Ruda Gulita, Ronalda Kumana, Franka de Bura i druge legendarne fudbalere. Ali bezbrižni Danci su i protiv njih uspeli da se snađu.
Nikada nećemo utvrditi u kojoj meri, ali reklo bi se da je pred polufinale pomogla još jedna neobična odluka selektora Molera Nilsena.
Nekoliko dana uoči megdana sa Holanđanima, neko je ponovo tokom vožnje autobusom dobio ideju kako da ekipa razbije monotoniju. Ugledavši logo "Burger kinga", igrači su došli na ideju da se tamo počaste brzom hranom, što im je selektor ponovo neočekivano odobrio.
Nije to bilo vreme nutricionista u vrhunskom fudbalu niti merenja svake kalorije koju igrači unose u organizam. Ali moguće da je i taj detalj pomogao timu da zadrži poletnost i bezbrižnost koji su ih krasili čitavog leta.
Danci su u Geteborgu protiv Holandije poveli već u petom minutu preko Larsena na dodavanje Brajana Laudrupa. Kada je Bergkamp izjednačio sredinom prvog poluvremena, Danci su ponovo odgovorili – nakon što se Kuman okliznuo, Larsen je iskoristio grešku da odvede Dance na poluvreme sa vođstvom 2:1.
A onda je Peter Šmajhel odigrao junačku partiju koja je Danca održavala u životu. Branio je šanse Holanđana gotovo iz minuta u minut, a svojim agresivnim pristupom zadatku, kao da je i uplašio svoje rivale. Kada je Holandija ipak u finišu uspela da izjednači na 2:2 preko Rajkarda, činilo se da će tu ipak biti njihov kraj.
Henrik Andersen je doživeo povredu kolena, dok je Džon Sivebek je zbog svoje povrede šepao po terenu jer je Moler Nilsen već iskoristio sve izmene. Praktično sa 10 igrača, Danci su morali da izdrže još 30 minuta produžetaka. Selektor je znao šta da kaže igračima tokom pauze.
"Bolji smo tim i nemate zbog čega da brinete. Ako sada izgubimo, onda smo i dalje stigli do polufinala turnira na kojem nije trebalo da igramo. Zato ne brinite, izađite i igrajte dalje."
Danci su izdržali nekako kroz produžetke, a onda i penale. Larsen, Povlsen, Elstrup, Vilfort i Krištoft su svi pogađali, dok je meč odlučio promašaj Marka van Bastena. Junak iz 1988. nije iskoristio penal, koji je Dansku odveo u finale Evropskog prvenstva.
Žene pred svetske šampione i sudbinski gol Vilforta
Moler Nilsenovi "trikovi" su uspeli – i partija mini-golfa pred Francuze, i "Burger king" pred Holanđane. Ali pred finale sa Nemačkom nije mogao samo da izmisli način na koji će opustiti igrače.
Ipak, selektora Danske pogledala je sreća kada mu je jedan od igrača prišao i tražio novi zahtev koji bi današnji selektori redom odbijali i tokom čitavog turnira, a kamoli pred samo finale.
"Jedan od igrača mi je došao tri dana uoči finala i bio je zabrinut. Izgleda da je naš nastup na turniru bio toliko neočekivan da niko od supruga igrača nije isplanirao da bude u Stokholmu na dan finala. Navijači Danske su već okupirali sve hotele u Stokholmu i igrač me je pitao: 'Šefe, naše žene nemaju gde da spavaju, mogu li da dođu ovde kod nas?'", prepričavao je Moler Nilsen.
Selektor je aminovao tu ideju. Igrači su bili opušteni, sa svojim suprugama, nasmejani i željni finala kojem se niko nije nadao.
Sa druge strane, Nemci su bili svetski šampioni. Na njima je bilo da sve izgube – Danci su već dobili i više nego što su mogli da sanjaju.
Nemci su prvi put igrali kao ponovo ujedinjena zemlja i simbolika njihovog trijumfa na tom Evropskom prvenstvu bila je svima jasna. Verovatno najviše i samim igračima koji su polako shvatali da počinju da "blede" i da nisu onako snažni kao par godina ranije na Mundijalu u Italiji.
Kada je u 18. minutu utakmice Povlsen centrirao, a Jensen zadao udarac zbog kog je zastalo srce svakom Dancu, rezultat na semaforu pokazao je 1:0. Ali tek je bilo da se igra. Junak je ponovo morao da bude Šmajhel.
"Veliki Danac", kako su ga godinama kasnije zvali navijači Mančester junajteda, bio je primoran na seriju odbrana, svaku bolju i težu od prethodne. Možda su Danci bili rasterećeni zbog njihovog neočekivanog dolaska na turnir, ali u drugom poluvremenu finala već su bili i premoreni i istrošeni.
"Da je Nemačka dala gol, nema šanse da bismo pobedili u toj utakmici. Svaka situacija u kojoj smo se branili, bili smo na izdisaju i naš nedostatak priprema se sve više video", rekao je kapiten Olsen.
"Nema šanse da bismo preživeli produžetke", pričao je Brajan Laudrup. "Svaki put kada su Nemci krenuli napred, izgledalo je kao da će postići gol. A onda smo uspeli da ih napadnemo u kontri i Kim ih je dovršio."
Taj Kim bio je Kim Vilfort.
Njegov gol u 78. minutu bio je sudbinski. Ne samo da je doneo Danskoj 2:0 i titulu prvaka Evrope, bio je pogodak igrača kojem je nastup na tom turniru bio izuzetno težak.
Kimova sedmogodišnja naslednica je već godinu dana vodila borbu protiv leukemije sa kojom se po završetku istog nije izborila. Kako je turnir odmicao, tako je i njeno stanje postajalo sve gore.
Tokom turnira, Vilfort se iznova vraćao kući ne bi li bio sa njom. Propustio je utakmicu protiv Francuske i nije želeo da ide nazad za Švedsku, ali je na insistiranje supruge i ćerke ipak otišao.
Dao je gol u penal-seriji protiv Holandije, a onda i u finalu protiv Nemačke. Njegov pogodak zatvorio je jedan od najneobičnijih prvenstava Evrope, i doneo Danskoj trofej kojem se niko nije nadao.
Valjda je tako moralo biti.
