Sport
Euro 2008: Kako je mrak pojeo noć njihovih života
Španski fudbalski konkvistadori su te 2008. godine krenuli u pohod, prvo na Evropu, a potom i ostatak sveta. Ali, uporedo sa hvalospevima na račun momaka koji su svojim fudbalom dolazili do trofeja i medalja, svet je sve glasnije šaputao o onima koji su svojim fudbalom pronalazili put do srca ljubitelja fudbala - Rusima
Tih godina su, a da nisu bili svesni, ljubitelji fudbala svedočili nastajanju jedne od najboljih ekipa u istoriji.
Evropsko prvenstvo u Švajcarskoj i Austriji je iznedrilo "crvenu furiju", Španiju Luisa Aragonesa, protiv koje se – od tog turnira pa nadalje – nije moglo igrati.
Pobedom nad Nemačkom u finalu (1:0), Španija se okitila titulom evropskog prvaka – a u svojim redovima je imala najboljeg igrača turnira (Ćavi), najboljeg strelca (David Vilja) i čak devetoricu igrača u najboljem timu šampionata (od 23 igrača).
Evropsko prvenstvo 2008. godine je, prema rečima najboljeg igrača, bilo pobeda za sve "male ljude" – aludirajući na ekipu u kojoj jedva da je neko prebacio 170 centimetara.
Izborili su se "mali ljudi" za mesto među velikanima, ali je, uporedo sa njima, fudbalski svet pričao i o onima koji su pobrali sve simpatije tog leta - Rusima.
Drama u kvalifikacijama i (dupli) neočekivani rasplet
Srbija nije uspela da pronađe put do završnog turnira, pošto je kvalifikacije završila na trećem mestu, iza Poljske i Portugalije (Havijer Klemente i poraz u Kazahstanu). To je bilo drugo vezano EP na kojem nije bilo "orlova", pa je zainteresovanost za šampionat Evrope u našoj zemlji bilo na istorijskom minimumu.
Ali, zato je euforija rasla u Moskvi.
Holanđanin Gus Hidink je preuzeo "zbornaju" 2006. godine, a cilj je bio plasman na Euro.
Rusija je kvalifikacionu grupu završila na drugom mestu. Hrvatska je imala 29 bodova, dok je Rusiji bilo dovoljno 24 za plasman na turnir."Zbornaja" je tako došla do Evropskog prvenstva, a iza sebe ostavila Englesku i Izrael, koji su imali po 23 boda.
Nije moglo bez drame, pošto je sve rešeno u poslednjem kolu.
U međusobnim duelima, Engleska je dobila meč na svom terenu, a zatim je povela u Moskvi – Vejn Runi je doneo gostima prednost, ali je Roman Pavljučenko sa dva gola u drugom poluvremenu doneo preokret.
Nakon tog trijumfa, Rusiji je zasela na drugo mesto, sa dva meča do kraja kvalifikacionog ciklusa – u Izraelu i Andori.
Potpuno neočekivano, Rusija je poražena sa 2:1 od Izraela, pa su se sada Englezi pitali.
Poslednje kolo je donelo rasplet, a on je bio spektakularan – Engleska je poražena od Hrvatske na svom terenu sa 3:2, dok je Rusija, sa igračem manje, pobedila Andoru sa 1:0 i plasirala se na Evropsko prvenstvo.
Nakon prvog Evropskog prvenstva ikada održanog (1960. godine) koji je Sovjetski savez osvojio, a posebno nakon onog neverovatnog 1988. godine, ponovo se u vazduhu osećalo da Rusija može daleko...
Bez najboljeg strelca u istoriji, sa suspendovanim Aršavinom
Oslabila je grčka "savšena oluja", tron je slobodan. Vladavina Ota Rehagela, Angelosa Haristeasa i Teodorosa Zagorakisa očekivano je dolazila do svog kraja, pošto su do trona došli potpuno neočekivano i neverovatno, četiri godine ranije.
Plasirala se Grčka na Evropsko prvenstvo, ali je, nakon najboljeg turnira u istoriji, odigrala najgori - tri poraza u grupnoj fazi. Ali, na primeru Grčke su "autsajderi" videli svoju šansu.
"Malo ko je očekivao da ćemo se plasirati na Evropsko prvenstvo, pored Hrvatske i Engleske, ali uspeli smo. Sada ćemo pokušati da uradimo isto - znamo da nismo favoriti, ali ćemo probati da dođemo do druge faze", rekao je tada Hidink.
Holanđanin je na Evropsko prvenstvo poveo izuzetan sastav, sačinjen od igrača iz domaćeg prvenstva.
Od 23 igrača, samo je Ivan Saenko igrao u inostranstvu, za Nirnberg.
Ostatak: petorica iz Zenita, petorica iz CSKA, četvorica iz Lokomotive, trojica iz Dinama, dvojica iz Spartaka, po jedan iz Rubina, Krila Sovjetov i FK Moskva.
Za odbranu su bili zaduženi sada legendarni golman Igor Akinfejev, braća Berezucki i Sergej Ignaševič.
Sergej Semak je predvodio ekipu sa kapitenskom trakom, dok su u napadu blistali Andrej Aršavin i Roman Pavljučenko.
Pozvao je Hidink i debitante i igrače koji nisu mnogo igrali, ali je najveće iznenađenje bilo nepozivanje Aleksandra Keržakova, najboljeg strelca u istoriji ruskog nacionalnog tima.
Nije imao sjajnu sezonu u dresu Sevilje i moskovskog Dinama, ali je njegov izostanak bio šokantan i zbog problema koje je Hidink imao sa napadačima.
Pavel Pogrebnjak, sjajni napadač Zenita, povredio se na prijateljskom meču pred turnir, pa je ispao sa spiska.
Na Aršavina nije mogao da računa za prva dva meča, pošto je bio suspendovan zbog pomenutog crvenog kartona u meču sa Andorom.
Iako je mnogima bio čudan Hidinkov izbor, ipak su verovali "čarobnjaku", koji je vodio Holandiju do polufinala Svetskog prvenstva 1998. godine, kao i Južnu Koreju četiri godine kasnije.
Pre nego što je preuzeo Rusiju, sa nejakom Australijom se domogao druge faze na Mundijalu 2006. godine.
Šampion u ostavci, šampion u nastajanju i Zlatan Ibrahimović
Rusija je u odličnom raspoloženju stigla u Austriju, gde je igrala grupnu fazu takmičenja.
Voljom žreba, Rusija je u grupi igrala protiv Španije, Grčke i Švedske. Dakle, sa dva šampiona - jednim na umoru, drugim u nastajanju.I upravo je prvi meč ekipa Gusa Hidinka igrala protiv Španaca.
"Vatreno krštenje" za Rusiju - poraz od 4:1.
David Vilja, na svom vrhuncu, postiže het-trik na meču, Pavljučenko je smanjio u završnici, pre nego što je Sesk Fabregas stavio tačku na mučenje. Prvi meč je prošao užasno po tim Gusa Hidinka, ali se posle drugog situacija promenila.
Golom Konstantina Zirjanova, Rusija je minimalnim rezultatom pobedila Grčku i vratila se u igru za plasman u nokaut fazu.
Kada se konačno vratio u postavu Aršavin, po isteku suspenzije, Rusija je zablistala. Omaleni virtuoz sa loptom, potpuno nepredvidljiv, igrao je van šablona. Mogao je da opali po lopti, mogao da proigra iz nemoguće situacije, kada niko ne očekuje.
Poslednji meč u grupi, Rusija je odigrala u Salcburgu protiv Zlatana Ibrahimovića i njegove Švedske. Posle 24 minuta igre, Rusija je povela.
Prvi od tri gola na turniru, postigao je Pavljučenko.
Anjukov je prošao po desnom boku, dodao do Pavljučenka, a napadač Spartaka doneo Rusiji prednost. U 50. minutu, Aršavin overava prolaz. Slična situacija kao i kod prvog gola, samo je sada napad išao po levom boku, a asistent je Žirkov.
Osveta za 1988. godinu i "onaj" gol
U četvrtfinalu, Rusija je odmerila snage sa Holandijom, polufinalistom prethodnog Evropskog prvenstva. I još jednom, nije moglo bez drame.
Bilo je, izgleda, sudbinski. Kao i to što je na klupi "lala" sedeo čovek koji je svojim golom, najlepšim u istoriji EP, zaustavio poslednji nalet Sovjetskog saveza - Marko van Basten.
Imao je na raspolaganju neverovatno talentovan tim - Van der Vart, Snajder, Van Nistelroj, Van Persi... Protutnjali su kroz grupnu fazu i bili apsolutni favorit protiv "zbornaje"
Ali, Hidink je dobro znao "svoje", znao je mane i prednosti i uspeo je da dobije bitku na sredini terena.
Prštalo je na sve strane u prvih 45 minuta, ali su Van der Sar i Akinfejev bili izuzetni.
Aršavin je bio raspoložen - šutirao je iz svih pozicija, delio lopte, plesao po terenu... Holanđani su mogli samo da ga zaustave faulom, što su često i činili.
Igrao se 56. minut kada je Rusija došla do prednosti, a ponovo je Pavljučenko bio neuhvatljiv za protivničke defanzivce. Van der Sar je sve branio, ali sada nije mogao ništa.
Temperatura je rasla iz minuta u minut, šanse su se ređale na obe strane, a Holanđani su uspeli da izjednače do kraja.
Vesli Snajder je izveo slobodan udarac u 86. minutu, Van Nistelroj se iskrao čuvaru i glavom pogodio za produžetke.
Pavljučenko je pošteno uzdrmao prečku, ali se rezultat u prvom produžetku nije menjao.
I nastavku, sudija Luboš Mihel je oštetio "zbornaju" kada nije dosudio čist penal koji je načinio Džoni Hejtinga. Oborio je nespretno Žirkova, ali se pištaljka nije čula.
Hidink je bio ljut kao ris, kao i ostali igrači ruske reprezentacije, ali nisu posustali u napadima.
Aršavin je u 112. minutu driblao sve do kornera, a onda poslao loptu pred gol.
Dugo je letela, preskočila Van der Sara, pala pred gol liniju gde je sačekao Dmitrij Torbinski i ćušnuo je u mrežu.
Delovalo je da je to dovoljno za pobedu i polufinale, ali se Aršavin pobrinuo da ne bude drame sada, u preostalim minutima.
Dočekao je loptu u kaznenom prostoru, a onda je "iz prve" poslao u mrežu, golmanu kroz noge. Igrači su popadali od umora i napora, Hidink skakao od sreće, a slavlje u Moskvi je počelo!
Ovo je bila noć njihovih života.
Zlatna generacija koja nikada neće saznati šta je sve mogla
Ali, ova priča, kao i mnoge o autsajderima, nema previše srećan kraj.
Ta noć, ta njihova noć, trajala je prekratko.
Španija je lako pobedila u polufinalu (3:0), zatim i osvojila turnir.
I to nije toliko tužno.
Nimalo nije tužno ni to što je Evropa konačno videla sav talenat ruskih fudbalera, pa je Aršavin ubrzo postao član Arsenala (postigao četiri gola na meču sa Liverpulom), Pavljučenko je pojačao Totenhem, Žirkov je otišao u Čelsi, Biljaletdinov u Everton...
Tužno je što taj renesansni period ruskog fudbala, u kojem reprezentacija stiže do polufinala EP, kada Zenit osvaja Kup Uefa (tri godine nakon CSKA), nije iskorišćen kao zamajac za buduće uspehe. Nije postao kamen temeljac za naredne dane.
Već sledeće takmičenje "zbornaja" je propustila - nije se kvalifikovala za Svetsko prvenstvo 2010. godine.
Na narednim turnirima su učestvovali, ali nisu prošli grupnu fazu punih deset godina.
Čini se da je zlatna generacija, čija su četiri člana bila u najboljem timu turnira - Jurij Žirkov, Konstantin Zirjanov, Andrej Aršavin i Roman Pavljučenko, mogla na krilima ovog neočekivanog i neverovatnog uspeha da postigne mnogo više.
Koliko - to, nažalost, nikada neće(mo) saznati.
