Sport
Pariz pamti prvo evropsko finale – sve je počelo od Sovjetskog Saveza i Jugoslavije
Nisu sva finala ista. Neka ostanu urezana samo u sećanju onih koji su u njima učestvovali, dok su druga zlatnim slovima upisana u istoriju – jedno od takvih je i meč između SFR Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1960. godine
Istorijske okolnosti odredile su da utakmica igrana na "Parku prinčeva" u Parizu 10. jula 1960. godine, između dva tima iz komunističkih država, bude prva borba za trofej šampiona Evrope (ili makar Kupa evropskih nacija, kako je u tom trenutku takmičenje nosilo ime).
Tri godine ranije, Uefa je donela kontroverznu odluku o osnivanju novog takmičenja, na kojem bi učestvovale evropske selekcije, a prva država domaćin završne četiri utakmice bila bi Francuska, odnosno Pariz i Marselj.
Takva odluka Uefe nije se svidela mnogim fudbalskim silama, pa je tako na prvom turniru, koji je igran po nokaut takmičenju, nastupilo samo 17 nacionalnih selekcija, dok su učešće otkazale Engleska, Zapadna Nemačka, Italija, Holandija...
Za prvu titulu borile su se ekipe SFR Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, a naš protivnik je slavio trijumf 2:1, posle produžetaka, što je ujedno bio prvi i poslednji trofej sovjetske velesile na evropskim i svetskim prvenstvima u istoriji.
Ah, taj Ponedeljak
Sovjeti su do finala došli lakom i ubedljivom pobedom protiv Čehoslovačke 3:0, dok je Jugoslavija u još jednom meču za pamćenje, u dva navrata stizala dva gola minusa i na kraju sa 5:4 savladala domaćina Francusku – usred Pariza.
I finalni meč prvog Evropskog prvenstva odigran je na "Parku prinčeva" u Parizu pred gotovo 18.000 posmatrača, a Sovjeti su do pobede stigli golom u drugom produžetku, sedam minuta pre kraja meča.
Prethodno je Milan Galić doneo prednost Jugoslaviji u finišu prvog poluvremena, a "zbornaji" je produžetke osigurao Slava Metreveli na startu drugog dela.
A onda, Ponedeljak je došao glave "plavima" – Viktor Ponedeljnik iskoristio je centaršut sa boka i glavom smestio loptu u jugoslovenski gol.
"Bio je naš napad, a onda je Valentin Ivanov pobegao po levoj strani, a ja sam nastavio da trčim ka kaznenom prostoru. Video sam centaršut sa boka, odbrana nije mogla da pokrije, a ja sam skočio i udario loptu glavom. Gol nisam video, pošto sam pao u blato. Ništa nisam video, ali sam osetio da saigrači skaču na mene i čuo sam huk sa tribina – tek tada sam shvatio da sam postigao pogodak", prisetio se heroj Sovjeta u kasnijem svedočenju.
U jugoslovenskom timu nisu krili razočaranje posle bolnog poraza.
"Mogli smo da pobedimo. Iako ne mogu da kažem da je pobeda Sovjetskog Saveza nezaslužena. Šteta što nismo osvojili trofej. Nikada neću moći da se pomirim sa tim", rekao je Galić, strelac gola u velikom finalu.
Sovjetski Savez je osvojio titulu šampiona Evrope i revanširao se Jugoslaviji za težak poraz u polufinalu Olimpijskih igara, odigranom osam godina ranije.
Mali poraz za SSSR, veliki za Staljina
Jugoslavija je na olimpijskom turniru u Finskoj 1952. godine u prvoj rundi eliminisala silno naoštren sovjetski tim, od kojeg je Josif Staljin očekivao ništa manje od ubedljive pobede protiv, u tom trenutku velikih (političkih) protivnika Jugoslovena – i to posle ponovljenog meča.
U prvoj utakmici viđen je spektakl, duel je završen bez pobednika 5:5 – Jugoslavija je imala prednost od četiri gola, da bi Vsevolod Bobrov het-trikom doneo nadu, a Aleksandr Petrov golom u 89. minutu i ponovljeni meč sovjetskom timu.
Jugoslavija je dva dana kasnije, takođe u Tampereu, odnela pobedu 3:1 i zadala veliki udarac, ne toliko sovjetskom fudbalu, koliko Staljinovom režimu.
Sovjeti su se pognutih glava vratili u Moskvu i trpeli posledice za Staljina sramnog poraza – mnogi igrači proterani su u Sibir, neki u predgrađe Moskve, neki na jug zemlje, ali svima su ukinute sve prethodne počasti.
Raspušten je i vojni fudbalski tim, koji je činio okosnicu nacionalne selekcije.
Koliko je poraz bio bolan govori i podatak da rezultat fudbalske ekipe sa Igara u Helsinkiju u SSSR nije objavljen sve do naredne godine, tek posle Staljinove smrti.
Nova prilika za stvaranje istorije
Utakmicom između SSSR i Jugoslovije 1960. godine ispisana je jedna od najvažnijih stranica evropske fudbalske istorije.
Od turnira koji su mnogi bojkotovali, Kup evropskih nacija napredovao je do Evropskog prvenstva – jednog od najprestižnijih i najznačajnijih fudbalskih turnira na svetu.
Ove godine u Nemačkoj neće biti ruskog nacionalnog tima, ali će duhove prošlosti pokušati da probudi Srbija, koja se na Evropsko prvenstvo vraća posle 24 godine izgnanstva.
Društvene, političke i sportske okolnosti daleko su od sličnih, ali će Piksijevi "orlovi" pokušati ono što malo ko od njih očekuje – da o njihovim podvizima govore i generacije koje tek dolaze.
