Sport
Grčko čudo koje se više nikada neće ponoviti
Uspeh koji je ostvarila fudbalska reprezentacija Grčke 2004. godine teško je objasniti i racionalizovati. Kažu da je nekada bolje imati sreće, nego biti dobar, a u ovom slučaju su se poklopile obe stvari. Ovo je priča o tome kako je Grčka pokorila Evropu, ostvarila svoje, a pokvarila tuđe snove...
Bilo je to pre tačno 20 godina, na šampionatu Evrope u Portugaliji.
Utisak je da je fudbal bio jednostavniji, ali i nepredvidiviji nego danas i možda u tome treba tražiti objašnjenje uspeha fudbalske reprezentacije Grčke.
Neli Furtado bila je zvanično lice i glas turnira, čime je odala poštovanje svojim portugalskim korenima.
Nostalgije ima na svakom koraku ovog prvenstva.
Pesma "Forsa" postala je globalni hit, a fudbal je krupnim koracima išao ka nekom svom vrhuncu, koji će (prema mišljenju autora) dostići nekoliko godina kasnije.
Možda je ta 2004. godina bila i poslednji trenutak da se desi čudo kakvo je napravila Grčka.
Grčka u koju ni oni sami nisu verovali
Put ove fudbalske reprezentacije i generacije do vrha Evrope popločan je neverovatnim dešavanjima.
Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, na kojem se Grci do tada nisu našli 24 godine, počele su na najgori mogući način.
Prvi meč na domaćem terenu završen je porazom 2:0 od Španije, da bi u narednom kolu istim rezultatom "heleni" pali na gostovanju kod Ukrajine.
Do kraja kvalifikacija ostalo je još šest mečeva, a posle prva dva, broj onih koji su verovali da ova generacija ima neophodno za veliki uspeh, gotovo da je bio jednocifren.
Usledilo je nešto ravno čudu, a to je da je u pomenutih šest mečeva, upisano isto toliko pobeda, uz podatak da Grčka nije primila gol.
Skor od 6-0, uz gol razliku 8:0, dali su nagoveštaja da ovaj tim ima ono nešto, nešto što nije samo fudbalski, analitički i statistički objašnjivo, da ovaj tim ipak ima auru pobednika.
Grčka je završila na prvom mestu u kvalifikacionoj grupi, ispred Španije, čime je izborila plasman na EURO prvi put posle 24 godine.
Međutim, usledio je žreb za grupnu fazu, pa su sve nade bile brzo ugašene.
Grupa smrti
Fudbal, sudbina ili grčki bogovi, rekli su da se do uspeha mora doći najtežim mogućim putem.
Grčka je u grupnoj fazi za protivnike imala domaćina turnira Portugaliju, rivala iz kvalifikacija – ekipu Španije – i više nego jaku selekciju Rusije.
Mnogi su unapred digli ruke i pomirili se da će šampionat Evrope biti fijasko, uprkos pokazanom u kvalifikacionom ciklusu.
Po završetku žreba, prema zvaničnim prognozama, a onda i kladionicama, Grčka je bila pretposlednji tim na prvenstvu, odnosno samo je Letonija bila lošije rangirana od njih i imala manje šansi za osvajanje titule.
Papir i favoriti na istom su jedno, a teren i realnost sasvim drugo.
Domaćin Portugalija je važila za jednog od, ako ne i prvog favorita za pehar.
Prvi meč na prvenstvu igrali su upravo protiv Grčke, koja im je priredila neprijatnost.
Gol Jorgosa Karagunisa sa distance, a potom i Angelosa Basinasa sa bele tačke, ućutkali su krcati stadion "Dragao" i naterali svakog ljubitelja fudbala da preispita svoje predviđačke sposobnosti.
Tri boda su im širom otvorila vrata prolaska u narednu fazu, a da se nije radilo o pukom jednokratnom čudu, potvrđeno je nekoliko dana kasnije.
Španija je želela osvetu za ono što se desilo u kvalifikacijama, ali "furija" je ponovo ostala kratkih rukava.
Fernando Morijentes je doneo Španiji prednost u prvom, ali je Angelos Haristeas u drugom poluvremenu izjednačio i postavio konačnih 1:1.
Grčka je posle dva meča imala četiri boda i prvo mesto u grupi. Ipak, prostora za kiks nije bilo, jer su Španija i Portugalija vrebali svaku grešku.
Reprezentacija Rusije, koja je ostala bez šansi za plasman u nokaut fazu, nanela je Grčkoj prvi i jedini poraz na turniru.
"Zbornaja" je povela već u drugom minutu golom Dmitrija Kiričenka, njegov imenjak Bulikin je u 17. povećao prednost i potpuno "zakuvao" stvari u grupi A.
Više nije sve bilo u rukama i nogama Grka, ali je sreća bila na njihovoj strani. Remi na meču Portugalije i Španije bi obe selekcije poslao u nokaut fazu.
Do toga nije došlo, pošto je domaćin savladao ljute komšije minimalnim rezultatom (1:0) i tako obezbedio prvo mesto u grupi. Istovremeno, poslao je "helene" u četvrtfinale sa druge pozicije i to zahvaljujući gol razlici.
Okej, vreme je da ih neko izbaci
Grčka je igrala tek svoje drugo Evropsko prvenstvo, a prolaz u nokaut fazu označio je najveći uspeh u istoriji zemlje.
Putevi su im se ukrstili sa Francuskom, ekipom koja je dve godine ranije osvojila Svetsko prvenstvo i koja je branila kontinentalni. Bio je to tim snova – prepun snage, talenta, iskustva, kvaliteta...
Ko do ovog meča nije shvatio da imena na papiru protiv Grčke 2004. nisu značila ništa, sada je to morao.
Tvrd meč, ne previše sadržajan i atraktivan, rešen je još jednim golom Haristeasa glavom u drugom delu susreta.
Sada je svima na turniru bilo jasno: Grčka je ekipa koju želite da izbegnete. Možda ste bolji, ili mislite da ste bolji, ali nećete se naigrati fudbala i na kraju ono najbitnije – izbaciće vas sa turnira.
Polufinale donelo je susret dva iznenađenja Eura. Češka je bila jedini tim sa maksimalnim učinkom u Portugaliji, pošto su u grupi savladali Holandiju, Nemačku i Letoniju, a potom u četvrtfinalu i Dansku.
Svi su mislili da je Grčka napokon naišla na nekog sposobnog da ih eliminiše. Nekog ne tako zvučnog, ali dovoljno kvalitetnog da uradi ono što velikani nisu.
Ruku na srce, malo je falilo da se to i desi. Bilo je pitanje trenutka kada će Milan Baroš, Jan Koler, Pavel Nedved ili Tomaš Rosicki postići pogodak i slomiti otpor Grčke.
Tog dana, potvrdu statusa legende imao je čuveni golman Antonis Nikopolidis.
Meč je ušao u produžetke, u kojima je Grcima pobedu i neverovatno slavlje doneo Trainos Delas, "zlatnim golom" nakon kornera u nadoknadi prvog produžetka.
Niko ne pobeđuje dva puta istu ekipu na turniru, ili...
Prvi put u istoriji evropskih šampionata, iste ekipe koje su otvorile turnir, sastale su se u finalu.
Stadion "Luž" u Lisabonu, ispunjen do poslednjeg mesta, kao i milioni ljudi ispred malih ekrana, bili su spremni na osvetu, spremni na predugo čekani prvi trofej na Evropskom prvenstvu u istoriji ove zemlje.
Sve je bilo na njihovoj strani, pa i nepisano fudbalsko pravilo da je veoma teško i gotovo nemoguće pobediti nekoga dva puta na istom turniru.
Da je fudbal jedna prelepa, čudna i često neobjašnjiva igra, potvrdilo je i to finale.
Pokušavala je Portugalija da probije bedem i dođe do gola, ali nikako im to nije polazilo za nogom.
Minut 57. doneo je toliko puta viđen scenario.
Prekid, korner, centaršut i gol glavom. Ponovo Grčka, ponovo Haristeas.
Gol za istoriju i sva vremena, gol koji je pokazao da David i dalje može protiv Golijata, gol koji je krojio evropski i svetski fudbal.
Portugalski selektor Karlos Keiroš u neverici, nervozni Luiš Figo, uplakani Kristijano Ronaldo, suze radosnice na 23 lica grčkih junaka i kasnije doček u Atini pred 100 hiljada ljudi, samo su neke scene koje će zauvek ostati urezane u sećanja ljubiteljima fudbala nakon finala te 2004. godine.
Kako su Grci izveli najveće iznenađenje u istoriji fudbala
Uprkos ogromnoj istoriji koju ova zemlja poseduje, fudbalska i nije toliko blistava i nadasve poznata.
Grčka je do te 2004. godine, igrala na tek dva velika šampionata – Evropskom prvenstvu 1980. i Svetskom prvenstvu 1994. godine.
Na pomenutim turnirima, nisu upisali nijednu pobedu.
Prvi korak u njihovom uspehu bila je reforma koju je doneo stranac – Nemac Oto Rehagel.
Tamošnji mediji prenosili su o njegovoj disciplini kao nečemu što je bilo više nego potrebno ovoj selekciji.
Rehagel je stavio akcenat na odbranu, ali i zajedništvu u reprezentaciji.
Nije se više govorilo o klasičnim podelama na one kojima je u srcu Olimpijakos, PAOK, Panatinaikos, AEK...
O fudbalu koja je igrala njegova reprezentacija, može se diskutovati.
Neko će takav fudbal videti kao dosadan, niželigaški i onaj koji je samo unazadio ovaj sport.
Postoje i oni koji Rehagelov posao u Grčkoj smatraju taktičkom genijalnošću.
Istina je možda negde na pola puta, ali činjenice i rezultati su nešto što teško može da se skloni na stranu.
Znao je da izvuče najviše iz poprilično limitirane ekipe.
Defanziva je bila ponos ovog tima, što najbolje govori i podatak da su na Evropskom prvenstvu primili četiri gola, od čega nijedan u nokaut fazi turnira.
Stub je svakako bio pomenuti golman Nikopolidis, koji bi kad god je trebalo, rastao u heroja. Međutim, odbrana ove ekipe počinjala je od napadača, a završavala se tek kod legendarnog prosedog čuvara mreže.
Nemački selektor na klupi Grčke je voleo je da ima brojčanu prednost na polovini terena na kojoj se brani, ali je voleo i da ima pčele radilice koje će biti svuda po terenu.
Upravo to su bili igrači poput Zagorakisa, Kacuranisa i Basinasa.
Znajući da iza sebe imaju stamene i odgovorne Delasa, Kapsisa, Seitaridisa i Fisasa, vezisti su mogli da se pridodaju napadu i koliko god mogu, pomognu Karagunisu, Janakopulosu i Haristeasu.
Što se tog napada tiče, tranzicija i prekidi bili su manje-više sve što bi Grčka imala da ponudi, ali fudbal nekada vapi za jednostavnošću.
Danas, 20 godina nakon njihovog osvajanja Evropskog prvenstva, može se reći da se retko ko seća njihovog stigla igre, a mnogi navode da su ga rado što pre zaboravili.
Istoriju ipak pišu pobednici, a Grci su tada ispisali kako svoju, tako i istoriju svih šampionata Evrope.
Do dan danas se njihov uspeh smatra najvećim podvigom autsajdera u istoriji fudbala, a uzevši u obzir u kojem smeru je ovaj sport otišao, verovatno i poslednji...
