Sport
Dan kada je Beograd ugledao Panenku - pivo i čokolada krivi za stvaranje legende
Finale Evropskog prvenstva odigrano u Beogradu 1976. godine po mnogo čemu će ostati upamćeno, ali ništa ne može da zaseni pobedonosni udarac Antonina Panenke, koji je sa 11 metara doneo Čehoslovačkoj pobedu nad Zapadnom Nemačkom, istovremeno se upisavši u istorijske fudbalske knjige
Evropsko prvenstvo 1976. godine bio je peti turnir koji je organizovala Uefa, a za titulu šampiona "Starog kontinenta" borile su se selekcije Čeholovačke i Zapadne Nemačke.
Utakmica je odigrana na beogradskoj "Marakani", pred više od 30.000 gledalaca, koji su imali šta da vide i o čemu da pričaju u godinama koje su usledile.
Zapadni Nemci do finala su došli posle trijumfa nad domaćinom Jugoslavijom 4:2, posle produžetaka, dok su Čehoslovaci bili bolji od Holanđana, takođe nakon dodatnih 30 minuta igre.
Zapadna Nemačka bila je veliki favorit u finalu. Tim, koji je sa klupe predvodio genijalni Helmut Šen i koji je samo dve godine ranije maestralno osvojio titulu šampiona sveta, bio je prepun zvezda evropskog fudbala.
Kapitensku traku na ruci nosio je veliki Franc Bekenbauer, na golu je stajao preiskusni Sep Majer, dok su mlade snage predvodili Uli Henes i Diter Majer.
Od Čehoslovačke je malo ko očekivao plasman u borbu za trofej, ali su izabranici Vaclava Ježeka bili hrabri, iza sebe ostavili podele na Čehe i Slovake i zajedništvom i konkretnim fudbalom osvojili jedinu titulu u istoriji.
Heroj Čehoslovačke bio Antonin Panenka, kreativni i ofanzivni igrač sredine terena, koji je postigao odlučujući pogodak – i to kakav!
Dan kada je Beograd upoznao Panenku
Iako su bili autsajderi u finalu, Čehoslovaci su pogocima Švelika i Dobijaša već u 25. minutu imali dva gola prednosti na beogradskoj "Marakani".
Nemci su brzo smanjili vođstvo protivnika preko Ditera Majera, da bi Holcbajn u 89. minutu doneo "pancerima" još jedan produžetak, četvrti na završnom turniru odigranom u Beogradu te 1976. godine.
U dodatnih 30 minuta nije bilo promene rezultata, pa je prvi put u istoriji Uefinog takmičenja o šampionu Evrope odlučivalo bolje izvođenje jedanaesteraca.
Prvih sedam izvođača bilo je uspešno, a onda je Henes poslao loptu daleko preko čehoslovačkog gola.
"Bio sam toliko umoran da sam odlučio da šutnem iz sve snage. Video sam kako se lopta penje i penje i odlazi visoko preko gola – pravo u oblake. Sve oko mene postalo je sivo u tom trenutku", prisetio se jednog od najtežih momenata u karijeri Uli Henes.
Čast da izvede, ispostaviće se, poslednji penal na meču i pogotkom donese Čehoslovačkoj titulu šampiona Evrope dobio je Antonin Panenka, koji je znao kako da se izbori sa pritiskom i postigne legendaran gol.
Sačekao je da se golman Majer baci u stranu i samo "bocnuo" loptu, koja se podigla u vazduh i polako prešla zamišljenu liniju, a potom po sredini gola zatresla nemačku mrežu.
Panenka je potom pričao da je do istorijskog udarca došlo zahvaljujući opkladi sa golmanom Hruškom i da je naučio tako da izvodi jedanaesterac zbog – piva i čokolade.
"Želeo sam da učinim nešto nezaboravno, nešto što bi pokazalo da se fudbal ne igra samo snagom već i inteligencijom i kreativnošću. Smatrao sam da bi lob udarcem mogao da prevarim golmana, jer je on očekivao snažan šut. Bio sam svestan rizika, ali sam verovao u svoju tehniku", rekao je Panenka.
I zaista – Čehoslovačka je osvojila trofej, a Panenka ušao u legendu "najvažnije sporedne stvari na svetu".
Delo ludaka ili genija?
Evropska štampa bila je očarana Panenkom i njegovim golom, a na novo "fudbalsko čudo" nije mogao da ostane ravnodušan ni veliki Pele, koji je rekao da je to bio potez ili genijalca ili ludaka.
Istina, da je Panenka kojim slučajem bio neprecizan, bio bi osramoćen – i on sam, ali i komunistička Čehoslovačka, a pored toga bi ga čekao, po sopstvenom priznanju, rad na fabričkoj traci do kraja života.
Mnogi su kasnije pokušavali da ponove Panenkin podvig, sa manje ili više uspeha, a zanimljivo je da je nekolicina odabranih uspešno izvela jedan od najpoznatijih udaraca u fudbalu – i to u utakmicama za trofej.
Zinedin Zidan se u finalu Mundijala 2006. godine "panenkom", a zatim i nezaboravnim crvenim kartonom, oprostio od igranja fudbala, dok je Aleksis Sančez na isti način doneo Čileu trofej u Kupu Južne Amerike 2015. godine.
Poslednja upamćena "panenka" je delo Ašrafa Hakimija na utakmici protiv Španije, pomoću koje je Maroko na šampionatu u Kataru 2022. godine prvi put u istoriji stigao do četvrtfinala Mundijala.
