Sport
Protivnik koji nam ne leži – istorija mučenja Srbije sa Slovenijom
Iako nikada nije spadala u fudbalske velesile, selekcija Slovenije se u nekoliko navrata pokazala kao izuzetno neugodan protivnik nacionalnom timu naše zemlje (kako god se zvao u datom trenutku). Samo jedna pobeda izvojevana je u osam međusobnih duela, dobra stvar je što je ostvarena za mandata Dragana Stojkovića Piksija na selektorskoj stolici
Istorijske knjige fudbalskih selekcija Srbije i Slovenije nisu imale mnogo poglavlja, najviše zbog činjenice da su do 1991. godine bile u sastavu iste države, ali to ne znači da nije bilo uzbudljivo.
U osam odigranih međusobnih duela, u čak šest nije bilo pobednika, dok su obe selekcije trijumfovale po jednom.
Ipak, utisak je da su nam Slovenci fudbalski dužnici – zbog svega što su učinili protiv naše nacionalne ekipe, ili bolje reći zbog svega u čemu su omeli fudbalski tim naše zemlje.
Prvi međusobni susret i odmah spektakl
Istorija duela dve selekcije počinje 2000. godine, na Evropskom šampionatu održanom u Belgiji i Holandiji.
Dve ekipe došle su u različitom raspoloženju na turnir – Sloveniji je to bio debitantski nastup na velikim takmičenjima, dok je SR Jugoslavija u svojim redovima imala nekolicinu prekaljenih asova evropskog fudbala.
Selektor Vujadin Boškov na okupu je imao gro ekipe koja je samo dve godine ranije brutalno zaustavljena u osmini finala Mundijala od Holandije (da, naravno da se svi sećamo Mijatove prečke).
Slovence je sa klupe predvodio nekadašnji reprezentativac SFRJ Srećko Katanec, a publika na stadionu u Šarlroi imala je šta da vidi – dve ekipe odigrale su jedan od najzanimljivijih mečeva na turniru.
Protivnik je poveo u prvom poluvremenu preko Zlatka Zahovića, da bi Miran Pavlin i ponovo Zahović doneli Slovencima velikih 3:0 već u 57. minutu utakmice.
Kada je Siniša Mihajlović tri minuta kasnije dobio crveni karton, mnogi su slutili katastrofu "plavih", ali – desilo se suprotno.
Ljubinko Drulović odigrao je verovatno najbolji meč u dresu sa nacionalnim grbom, dok je Savo Milošević sa dva pogotka započeo trku za najboljeg strelca šampionata, koju je kasnije trijumfalno i okončao.
Jugoslavija je sa igračem manje postigla tri pogotka i došla do prvog boda u grupi, koji joj je pomogao da se domogne četvrtfinala, gde su još jednom kobni po "plave" bili Holanđani.
Kako su nas Slovenci sprečili da odemo na dva velika takmičenja
Nije se dugo čekalo na nove duele dve selekcije – već u kvalifikacijama za naredno veliko takmičenje, Mundijal u Japanu u Južnoj Koreji, Slovenija i Jugoslavija našle su se u istoj grupi.
Iako u dve "bitke" nije bilo pobednika, Slovenci su dobili "rat", pa su zauzeli drugo mesto u grupi, iza Rusije, dok je Jugoslavija ostala kratkih rukava.
Obe utakmice, odigrane u Ljubljani i Beogradu, završene su istovetnim rezultatom (1:1), ali su Slovenci zahvaljujući pobedi nad Rusijom kvalifikacije završili sa bodom više u odnosu na timove koje je predvodio prvo Milovan Đorić, a potom i selektorska komisija Boškov-Ćurković-Savićević.
Slovenija se domogla baraža, a onda, posle dve utakmice sa Rumunijom, i Svetskog prvenstva, što je bilo prvi put da se "zmajčeki" nađu na najvećoj smotri svetskog fudbala.
Jugoslavija je ostala bez plasmana na Mundijal, što je bio veliki udarac za nacionalni fudbal u to vreme i na neki način kraj jedne velike generacije, koja je zbog ratova, sankcija i ostalih ne toliko sportskih okolnosti ostala uskraćena za priliku da pokaže svoje krajnje domete.
Jedini prijateljski meč dve selekcije (ovoga puta naziv naše zemlje bio je Srbija i Crna Gora) odigrale su u avgustu 2004. godine, a na utakmici u Ljubljani još jednom rezultat je bio 1:1.
Šest godina nije bilo međusobnih duela, a onda je Slovenija zadala Srbiji još jedan veliki fudbalski udarac.
U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012. godine ponovo su se dve selekcije našle u istoj grupi i još jednom su Slovenci imali više uspeha.
Iako su obe ekipe ostale bez učešća na kontinentalnom šampionatu, Slovenija je prvi put u istoriji savladala naš nacionalnim tim i tako ga onemogućila da dođe do drugog mesta na tabeli i baraža za EURO.
U prvoj utakmici u Beogradu bilo je 1:1, a na "Ljudskom vrtu" u Ljubljani Slovenija je slavila golom Dareta Vršiča iz slobodnog udarca, izvedenog sa gotovo pola terena (1:0).
I pored toga, Srbija je mogla do baraža sa osvojenim bodom, ali priliku da četi Vladimira Petrovića Pižona donese željeni rezultat propustio je Nemanja Vidić, mlakim udarcem sa 11 metara koji je lako ukrotio Samir Handanović.
Piksijevi "orlovi" ispisali novu stranicu istorije
Poslednja dva duela dve reprezentacije odigrale su u okviru B Lige nacija, pre dve godine, a ekipa Dragana Stojkovića Piksija bila je uspešnija.
Srbija je prvi put u istoriji savladala tradicionalno neugodnog rivala i to prilično ubedljivo – 4:1.
Na utakmici odigranoj na beogradskoj "Marakani", Aleksandar Mitrović je doneo prednost "orlovima", do poluvremena izjednačio Petar Stojanović, da bi u nastavku kvalitet našeg nacionalnog tima došao do izražaja.
Prvo je Sergej Milinković-Savić doneo novo vođstvo Srbiji, a onda su u finišu meča trijumf osigurali Luka Jović i Nemanja Radonjić.
U drugoj utakmici odigranoj u Ljubljani "orlovi" su ponovo bili bolji rival – imali su prednost od 2:0 golovima Andrije Živkovića i Aleksandra Mitrovića, ali je Slovenija stigla do remija preko Adama Čerina i Benjamina Šeška.
Ovog leta, na "Alijanc areni" u Minhenu, biće ispisana nova stranica međusobnih duela dve selekcije – u okviru drugog kola grupe C na Evropskom prvenstvu.
Ako nas je istorija ičemu naučila, sa Slovencima treba biti oprezan, pošto je očigledno da imaju posebnu motivaciju protiv našeg nacionalnog tima.
Motiva neće nedostajati ni "orlovima" jer se i jedni i drugi vraćaju na veliku evropsku fudbalsku pozornicu posle 24 godine odsustva.
Ipak, selektor Stojković pokazao je da ume da vodi ekipu protiv "zmajčeka", pa ostaje nada da će "orlovi" ponoviti uspeh od pre dve godine i bar se donekle revanširati protivniku za bolne uspomene iz prošlosti.
