Dragoljub Mićunović: Pretendovao sam na Miloševićevu stolicu, on se na to nasmejao

Borio sam se za demokratiju, za pravnu državu, za Srbiju kao moderno i prosperitetno, otvoreno društvo, izjavio je bivši predsednik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović u intervjuu za "Politiku", ali sada, 35 godina od uvođenja višepartijskih izbora, sa žaljenjem gledam koliko je malo postignuto i ne krijem razočarenje.

Globalno gledano, nastavio je Mićunović, ratovi u Ukrajini i Izraelu stvaraju zebnju od mogućeg nuklearnog rata, što ne daje mnogo prostora za optimizam. Ekonomski poredak, sa idejom profita kao jedine vrednosti, tvrdi Mićunović, stvorio je individualizam, u kome nema prostora za solidarnost. Svaki društveni angažman se danas obezvređuje, smatra bivši predsednik DS-a, važno je samo sticanje.

Mićunović je svoj politički angažman počeo 1968. godine, sa studentskim pokretom u tadašnjoj Jugoslaviji, kada su studenti, kako je rekao, tražili "više slobode, više demokratije, kada su bili protiv društvenog raslojavanja i birokratije, što je bio planetarni pokret."

Najveće dostignuće 1968, naglasio je on, bilo je "pravo na pobunu, koje čak i Tito morao da prizna studentima."

Prisećajući se perioda pod Miloševićevom vlašću, tvrdi Mićunović, "Socijalistička partija Srbije je nasledila staru komunističku partiju, koja je bila utkani u sve delove države."

Milošević je, kako tvrdi Mićunović, isprva pokušavao da sačuva Jugoslaviju. Kada to nije uspeo, dodao je, i kada je međunarodna zajednica odlučila da su republičke granice u Jugoslaviji linije razgraničenja, Milošević je mislio da će se "prekrajanje desiti ratom".

Ne znam da li bi Milošević, tvrdi Mićunović, uspeo da spasi Jugoslaviju od raspada da se "jasno opredelio za demokratiju, otvoreno tržište i evropsku orjentaciju, ali to bi pomoglo da raspad zemlje ne bude tako skup u ljudskim žrtvama i u dramatičnom privrednom nazadovanju."

Mićunović: Zašto Americi sada odgovara da reši status KiM?

Milošević je, kaže Mićunović, "morao da nađe način da izbegne NATO bombardovanje 1999. i razaranje Srbije, bez obzira na to što je međunarodno pravo bilo na našoj strani", i "što se brutalno bombardovanje dogodilo bez saglasnosti Ujedinjenih nacija."

Posle Titove smrti, dodao je Mićunović, javile su se težnje za osamostaljivanjem republika. "Na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije", kaže on, "Slovenci su povukli svoju delegaciju i tada je postalo jasno da je počeo raspad zemlje."

To sam rekao, kaže Mićunović, i tadašnjem predsedniku Savezne vlade Anti Markoviću: da je Jugoslavija partijska država, i da, kada se raspadne partija, nema više ni države.

Jugoslavija se, dodao je Mićunović, "raspala zbog korumpirane komunističke elite, koja je našla saveznike izvan Jugoslavije", što je priznao i Stipe Mesić: da je njegov zadatak rasturanje Jugoslavije. "Rekao sam Mesiću da će ostati zapisan kao jedini predsednik države koji je priznao da mu je cilj da uništi zemlju kojom predsedava".

Mićunović je, kako kaže, pretendovao na Miloševićevu stolicu, što je i rekao tadašnjem predsedniku Srbije, koji se na to nasmejao i rekao mu da će na to morati da pričeka.