Pit bul terijer usmrtio je Novosađanina (56), oca G.B. (24) koji mu je psa ostavio na čuvanje u stanu u Solunskoj ulici u Novom Sadu. Sinu nesrećnog čoveka određeno je zadržavanje od 48 sati zbog postojanja osnova sumnje da je učinio teško delo protiv opšte sigurnosti, a pit bul je odveden u prihvatilište Zoohigijene u tom gradu, gde se čeka na odluku Osnovnog javnog tužilaštva o tome da li će biti eutanaziran ili korišćen kao dokaz u ovom tragičnom slučaju.
Mahmud al Dagistani, sekretar Kinološkog saveza Srbije i nekadašnji sudija za terijere, za RT Balkan kaže da u Srbiji nema odgajivačnica za pit bul terijere, što se i vidi na sajtu ove organizacije na kojoj u pretrazi tako nešto ne može da se nađe.
"Pit bul terijeri su rasa koju priznaje samo Amerika i njihov savez koji im izdaje rodovnike. Međunarodna kinološka federacija FCI, kojoj pripada naš savez, tu rasu ne priznaje uopšte, tako da kod nas ta vrsta ne može da bude priznata kao rasa i ne može da joj se napravi rodovnik ili bilo kakav papir", započinje on i dodaje da se pit bul kod nas na ulicama pojavljuje privatnom linijom - nema nikakve veze sa rasnim psom.
U Srbiji, dodaje, postoje bul terijeri, u pitanju je stara engleska rasa koja ne može da se upoređuje sa pit bulom.
"To je razlika kao kod maltezera i pekinezera", poručuje on.
Al Dagistani ističe da nijedan pas ne može da bude opasan, već ga takvim pravi vlasnik.
"Nikako ne osuđujem nijednog psa, samo vlasnika koji ga tako vaspitao. Nekada i pudla hoće da ujede, a veliki pas neće šta god da mu uradite", podseća naš sagovornik.
On podseća da svaki vlasnički pas prema Zakonu o dobrobiti životinja i odgovornom vlasništvu mora da se vakciniše, čipuje mikročipom i ukoliko vlasnik smatra da mu pas nije druželjubiv, u obavezi je da mu stavi korpu na njušku i vodi ga na povocu.
"Veličina psa određuje da li treba da mu se stavi brnjica ili ne, ona je obavezna za jedinke veće od 50 cm", podseća on i dodaje da se ne slaže sa ovim odlukama, te da ih prilikom donošenja istih niko nije konsultovao - ni Kinološki savez, ni odgajivačnice ni sudije.
Šta kaže pravilnik?
Uvidom u Pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede propisao je da su to: pit bul terijer ili mešanac te rase koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja; kao i rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer ili mešanac tih rasa.
Takođe je ovim pravilnikom propisano da "opasne pse mogu da šetaju samo punoletna lica, i to uz brnjicu i na povocu, u skladu sa posebnim propisom".
Vlasnik opasnog psa ne sme psa da ustupi nekom drugom licu na čuvanje i privremeni smeštaj, osim u cilju obezbeđivanja lečenja psa od strane veterinara.
Dodaje se da vlasnik koji drži opasnog psa mora, zajedno sa psom, da prođe obuku, uz proveru stepena socijalizacije. Obuci i proveri podvrgava se i pas koji se u smislu ovog pravilnika ne smatra opasnim psom, i to pas srednjeg rasta (visine 55 cm mereno u visini grebena) i veliki pas, ako vlasnik želi da tog psa izvodi bez povoca i brnjice. Ako pas nije prošao ovu proveru, on se više ne može držati i lišava se života ili kastrira u skladu sa Zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja.
Šta kaže dreser?
Dreser pasa Slaven Stevelić za RT Balkan kaže da je fatalnom ishodu u Novom Sadu moglo da prethodi hiljade različitih scenarija.
"Taj pas je možda prerano izvučen iz legla, pre drugog meseca, što znači da se vezuje samo za jednu osobu (u ovom slučaju sina, ne i za oca) i da će najverovatnije razviti neku psihičku anomaliju, devijaciju, strah ili agresiju. Obično je kod pit bulova takva situacija, jer su to uglavnom psi rođeni u incestu, pa mogu da budu degenerici", naglašava naš sagovornik.
Možda je bio i takvog karaktera, dodaje on, jer, kako kaže, karakter ne možete da dresirate - ima plašljivih, hiperaktivnih, dominantnih, agresivnih pasa.
"I kod takvih pasa, kada se radi sa njima, dobijete poslušnog psa. U svakom slučaju, pas nije kriv, uvek je u pitanju neodgovorno vlasništvo. Taj pas je sigurno pokazivao od malena, nije moglo da nastane tek tako", poručuje Stevelić.
Povodom medijskih navoda da je sin, vlasnik psa često ostavljao pit bula ocu, koji je bio bolestan čovek loše materijalne situacije, te da nije mogao često da ga šeta i adekvatno hrani, dreser kaže da uglavnom kada se pas izgladnjuje bude bolji sa vlasnikom, iz razloga što ga prepoznaje kao glavnog resursa hrane.
"Psi različito tumače gestikulaciju, mimiku lica i naše pokrete, možda je čovek grimasom pokazao da ga nešto boli, a pas je to pogrešno protumačio. Može biti milion razloga, kompleksno je pitanje", dodaje.
Naglašava da su pit bulovi vrsta terijera lovci koji je služio za lov na krupnu divljač.
"Intelekt kod psa je jako mali, kao kod deteta od godinu i po dana, ali su nagoni za lovom, plenom ili samoodbranom veliki. Kada nagon naraste, u tom momentu faktor rasuđivanja je nula. Pas je mogao da izujeda čoveka i da posle 70 sekundi, koliko traje primarno pamćenja psa, on bude dobar kao da se ništa nije desilo. Imate i sekundarna pamćenja, mesto življenja, miris i boja glasa vlasnika, zvuk automobila, to traje duže", objašnjava dreser.
On podseća da je odgovorno vlasništvo velika obaveza i da ne sme da se svede na pomodarstvo.
"Nije to samo da nahranite i izvedete psa, morate da ga gledate kao člana porodice, da mu obezbedite da 20 odsto vremena pas bude aktivan, redovne treninge, svakodnevnu i doživotnu dresuru. Takođe, korpa i povodac su obavezni i stvar su kulture, niko nije dužan da razmišlja da li će ga ujesti pas na ulici, mora da postoji odgovornost, znanje kako pas doživljava svet oko nas i poznavanje psihologije psa", zaključio je Slaven Stevelić.
Kada pas usmrti čoveka, naglašava on, više nije pitanje da li će opet to uraditi, nego kada će to ponoviti.