Hrvatska je primljena u Šengenski prostor, nakon što je dobila podršku ministara pravde iz sve 23 države koje čine tu grupu, prenosi HRT.
Austrija ostaje pri svom stavu protiv širenju Šengena na Bugarsku i Rumuniju, istakao je danas ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner.
Karner je, pred današnju sednicu ministara unutrašnjih poslova EU, na kojoj bi trebalo da se donese odluka o širenju Šengena, obrazložio stav Austrije velikim brojem tražioca azila.
Austrija se ne protivi prijemu Hrvatske u Šengenski sporazum, ali ne prihvata Rumuniju i Bugarsku i takav stav ima jedina u EU.
Da bi odustala od veta Austrija traži dodatne mere Evropske komisije u obustavljanju migranstkog talasa.
"Pogrešno je da jedan sistem, koji na mnogim mestima ne funkcioniše, bude proširen", objasnio je Karner.
Podsetio je da je Austrija ove godine imala već više od 100.000 nelegalnih migranata, od kojih čak 75.000 nije registrovano.
Dalji dokaz da Šengen ne funkcioniše su, kaže, brojne kontrole između zemalja članica.
Karner smatra da treba odložiti odlučivanje o proširenju Šengena na Bugarsku i Rumuniju.
"Nije sada vreme da se preduzme taj korak", podvukao je on.
Austrijski kancelar Karl Nehamer izjavio je ranije ove nedelje da se Beč protivi puštanju Rumunije i Bugarske u Šengen, klub koji čine 22 zemlje Evropske unije, kao i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.
"Potrebno nam je više vremena. Trenutno imamo 75.000 neregistrovanih ilegalnih migranata u Austriji - što znači da su prešli spoljašnju granicu EU i stigli do Austrije. Ovo prvo treba da se reši", istakao je austrijski kancelar.
Neimenovani izvor iz rumunske vlade rekao je da je Bukurešt posvećen sprovođenju odluke sa sastanka ministara unutrašnjih poslova u Briselu u četvrtak, koja je bila u korist proširenja.
Pošto sve zemlje članice moraju da se slože da bi zemlja kandidat mogla da se pridruži Šengenu, Bukurešt i Sofija su u četvrtak bili razočarani.
"Hrvatska može da očekuje pozitivnu odluku, ali Rumunija, a posebno Bugarska još neće moći da se pridruže Šengenu. Oni će biti izostavljeni još najmanje pola godine do godinu dana, pre nego što budemo mogli da ponovo razmotrimo to pitanje", rekao je jedan diplomata EU, prenosi Rojters.
Podrška Nemačke i Francuske
Nemačka i Francuska podržavaju da se Bugarska, Hrvatska i Rumunija pridruže šengenskoj zoni. Predstavnici te dve zemlje potvrdili su svoju podršku danas, uoči sastanka u Briselu, na kojem će se raspravljati o tom predlogu.
Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer istakla je da Nemačka ne deli stav Austrije koja se protivi proširenju zone bezviznog putovanja. "Ne mogu da razumem stav Austrije o tom pitanju", rekla je Fezer novinarima uoči razgovora sa kolegama iz EU.
Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin istakao je da Francuska smatra da su Bugarska, Hrvatska i Rumunija postigle veoma značajan napredak i da nema ništa protiv da se te zemlje pridruže Šengenskoj zoni.
Ministri unutrašnjih poslova EU razgovaraće danas o punoj primeni šengenskog zakonodavstva u Bugarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji i sveukupnom stanju Šengenskog prostora. Na sastanku će takođe biti razmenjena mišljenja o spoljnoj dimenziji migracija i situaciji duž glavne migracijske rute, kao i o unutrašnjim aspektima ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Kritika češkog ministra spoljnih poslova
Bivši ministar spoljnih poslova Češke Karel Švarcenberg kritikovao je Austriju zbog blokiranja pristupa Rumunije i Bugarske Šengenu.
Švarcenberg je za dnevnik "Klajne cajtung" kazao da je odbijanje da se pristane na prijem te dve zemlje "unutrašnja politička stvar".
"Cenim ulogu Austrije na Balkanu, ali ovaj veto je glupost i egocentričnost", naglasio je češki ministar spoljnih poslova.
Istakao je da Austrija time ne poštuje svoj "istorijski zadatak" da podržava pomenute zemlje. Kritikovao je i vladajuću Narodnu partiju Austrije (OVP) i bivšeg kancelara Sebastijana Kurca.
"Plaćamo visoku cenu zbog Sebastijana", rekao je Švarcenberg, koji za sebe kaže da je "stara garda narodnjaka". Rekao je da je Kurc bio "prevarant"od početka."Sve što je rekao i činio bilo je u suprotnosti. Samo pogledajte politiku migracije", dodao je Švarcenberg.