Nemačka i Srbija: Od genocida do litijuma

Vreme je za preoblikovanje odnosa, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za nemački "Handelsblat" govoreći o odnosima Beograda i Berlina.

To je bio odgovor na novinarsko pitanje o tome kako misli da prevaziđe nedavne "trzavice", kao na primer to što je nemačka vlada poslednje izbore u Srbiji ocenila kao neregularne ili što je upozorila Beograd da ne eskalira situaciju na Kosmetu. Predsednik Vučić odgovorio je da je očigledna laž da su izbori bili neregularni, a da po pitanju KiM postoje razlike u mišljenjima. Ali, sada je vreme za preoblikovanje odnosa.

U to ime, u Beograd sutra dolazi nemački kancelar Olaf Šolc, a najavljeno je i potpisivanje Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama koji će parafirati predstavnici srpske vlade i potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčovič.

Portparol nemačke vlade izjavio je ranije da iza posete stoji održivo kopanje litijuma, dok je Vučić juče novinarima u Londonu pojasnio da se u sporazumu ne pominje litijum, ali i da nema šta da se krije i da će se sve u vezi s tim "fanfarama" objavljivati.

Danas je predsednik Vučić, koji se još uvek nalazi na samitu Evropske političke zajednice u britanskoj prestonici, na svom instagram profilu objavio da je imao srdačan susret sa Šolcom.

"Vidimo se uskoro u Beogradu", poručio je on.

Stavu nemačke vlade o izborima u Srbiji i situaciji na KiM, na koje je podsetio nemački "Handelsblat" ukazujući na to da odnosi dve zemlje nisu bili najbolji u poslednje vreme, treba dodati i angažovanje Nemačke oko rezolucije o Srebrenici.

Predsednik Vučić je sredinom aprila rekao za televiziju Pink da je predlog rezolucije o Srebrenici ideja Nemačke koju su podržale najmoćnije članice NATO-a. U narednim danima i nedeljama u više navrata je isticao da se na zemlje članice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija vrše strahoviti pritisci da glasaju za rezoluciju, ali da će Srbija, ma koliko mala, uložiti sve diplomatske napore da ishod glasanja ne bude onakav kakvom se Zapad nada. 

Vučić za nemačke medije: O litijumu ne pregovaramo s Kinezima, lojalni smo Evropi

Rezoluciju su, podsetimo, predložile Nemačka i Ruanda i ona je usvojena u GS Ujedinjenih nacija, a za dokument su glasale svega 84 države, dok je 107 bilo protiv ili uzdržano.

Pre samog glasanja 23. maja, trajalo je intenzivno diplomatsko lobiranje Srbije protiv usvajanja rezolucije, a Vučić je krajem aprila iz Njujorka, gde je putovao baš tim povodom, objasnio da su "kolovođe" koje guraju rezoluciju Nemci i da sami vode kampanju za njeno usvajanje.

"Amerikanci odlično znaju da usvajanje rezolucije predstavlja kršenje Dejtonskog sporazuma jer nema saglasnosti sva tri naroda Bosne i Hercegovine, i zato su pustili Nemce koje baš briga za Dejton", rekao je tada Vučić.

Dva dana pred glasanje u GS UN, Vučić je upozorio da je podnošenjem rezolucije o Srebrenici otvorena Pandorina kutija, dok je prethodno, na prijemu sa patrijarhom i episkopima Srpske pravoslavne crkve u Predsedništvu Srbije, sredinom maja najavio da će zbog rezolucije o Srebrenici naša zemlja tražiti donošenje rezolucije o stradanju Srba od Nemaca u Drugom  svetskom ratu, kao i od ustaša u Jasenovcu.

Nakon glasanja, predsednik Srbije je u izjavi za televiziju Prva pojasnio da je rezoluciju najsnažnije gurala Analena Berbok i njeno Ministarstvo spoljnih poslova "direktno protiv vitalnih interesa srpskog naroda". Bila je to savršena oluja, kako je opisao srpski predsednik tada, ali potcenili su Srbiju, kako je dodao.  

"Oni koji su podneli rezoluciju su bili šokirani, ovo se nikada nije dogodilo… Dve dame, iz dve izuzetno moćne evropske zemlje, kojima engleski nije maternji jezik, bile su toliko šokirane, izašle iz sale, govorile da je to bio tužan, najtužniji dan… I, da, jeste, jer vam je namera bila da jedan narod osudite bez presude, jer drugog smisla nije bilo", rekao je Vučić nakon glasanja.

Nešto manje od dva meseca kasnije, pred Srbijom je mogućnost kvantnog skoka unapred, kako ga je nazvao predsednik naše zemlje. I to uz pomoć Nemaca, a na polju ekonomije, između ostalog, iskopavanjem litijuma i proizvodnjom baterija za električne automobile.

Navodeći da u Srbiju osim Šolca i potpredsednika EK, dolaze i predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj, predsednici KFV-a, Italijanske razvojne banke i glavni šef "Mercedes-Benca", Vučić je objasnio da je memorandum koji treba da bude potpisan vezan za opšti okvir. Kao i da je za nas važno da sve te institucije zajedno sa predstavnicima naše vlade potpišu zajedničku želju o jednom sveukupnom vrednosnom lancu koji bi trebalo da se formira u Srbiji.

"Dakle od litijuma, litijumskih baterija, privlačenja dodatnih investitora, do električnih automobila gde očekujemo njihovu pomoć za proizvodnju da dođe u Srbiju, što bi značilo ogroman skok, kvantni skok Srbije unapred. Mnogo više novca, mnogo više bogatstva za naše građane i verujem da ćemo to uspeti sad", rekao je Vučić uoči Šolcove posete, a prenosi Tanjug.

Prethodno, u obraćanju javnosti iz Predsedništva govoreći o iskopavanju litijuma, temi koja je ponovo postala aktuelna u Srbiji, Vučić je istakao da "dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine, da ćemo odlaganje za deponiju da imamo uređeno u skladu sa svim najvišim evropskim standardima, nećemo ni da pokušavamo ni da počinjemo".