Obrad Kesić u "Relativizaciji": Fotografija krvavog Trampa vredi više od političkog marketinga

U novoj epizodi "Relativizacije" Ljiljana Smajlović razgovarala je s nekadašnjim zastupnikom Republike Srpske u Vašingtonu, sada šefom Misije BiH u Evropskoj uniji, američkim Srbinom Obradom Kesićem. S prvim gostom ove emisije koja je počela s emitovanjem u novembru 2023. pretresane su brojne teme – od atentata na Donalda Trampa, odnosa SAD i EU prema Zapadnom Balkanu, rezoluciji o Srebrenici u UN do ponašanja američke ambasade u Sarajevu i sudskog procesa koji se vodi protiv predsednika RS Milorada Dodika.

"To što je Tramp preživeo atentat za vernike i pripadnike njegovog pokreta MAGA jeste dokaz da ga štiti Bog i da je predodređen da spasi Ameriku. Fotografija krvavog Trampa sa uzdignutom pesnicom zagarantovala mu je pobedu na izborima. Ona će ući u istoriju šta god da se desi s njim, i vredi više od bilo kog političkog marketinga", ističe Kesić na početku razgovora.

Pored toga, kako kaže, pokazuje jasnu razliku između predsedničkih kandidata – jednog sa sumnjivim mentalnim zdravljem i drugog koji ranjen ustaje pošto su pucali na njega. Ta fotografija predstavlja čoveka kakvog bi većina Amerikanaca poželela da vidi za predsednika.

Tramp kao Hitler, špijun, kriminalac...

Prema njegovim rečima, medijska demonizacija bivšeg šefa Bele kuće svakako je jedan od ključnih faktora koji su doveli do atentata, i ona traje godinama, od kada se pojavio kao kandidat za predsednika 2016. godine.

"Od tada traje žestoka kampanja da ga pretvore ne samo u Hitlera nego i u čoveka koji predstavlja sve najgore što postoji u američkom društvu – u kriminalca i izdajnika. Ne zaboravimo da su kampanju o umešanosti Rusije u izbore, bez trunke dokaza, pokrenuli Hilari Klinton i glavni mediji. Pa se prešlo na građanske parnice do krivičnog gonjenja", pojašnjava gost Ljiljane Smajlović.

Takođe, pominje i kandidaturu za potpredsednika SAD Džej Di Vensa, mladog političara koji deli Trampov pogled u vezi s dubokom državom i promenama u Republikanskoj partiji, posebno što se Vens od velikog kritičara bivšeg predsednika pretvorio u njegovog najvažnijeg saveznika u Senatu.

"Iako je atentat stavio tačku na priču o problemu starosti, ovo je pozitivan signal da postoji mlad čovek koji može da preuzme vlast ukoliko bude bilo potrebno. Uz to Vens je garancija da se MAGA neće zaustaviti posle Trampa", dodaje Kesić.

Brisel se nikad neće usprotiviti Vašingtonu

Što se tiče njegovog novog zaposlenja u Briselu, kaže da ga je iznenadilo to što nema bliske saradnje između SAD i EU na temu Zapadnog Balkana već je Brisel sve s tim u vezi prepustio Vašingtonu.

"Amerika odlučuje, i premda se neretko ne slažu s njenim potezima na Zapadnom Balkanu, nikada je neće javno kritikovati, niti će se suprotstaviti. Iako su svesni da su te odluke često protiv osnovnih vrednosti Unije, npr. sve što radi Kristijan Šmit u BiH, važniji im je odnos sa SAD nego šta se dešava u regionu", precizira Kesić.

O ulasku regiona u EU kaže da bi briselska birokratija volela da se Unija proširi, ali da je to vrlo težak zadatak. Podršku pruža Mađarska, iz grupacije država koje su same sebe nazvale prijateljima Zapadnog Balkana.

"Mađari su glasni, kažu šta će uraditi, imaju stav i uvek ga se drže. Vidimo kolika je nelagodnost u vezi s narušavanjem jedinstva EU na primeru premijera Mađarske Viktora Orbana", kaže Kesić, konstatujući da koliko god bi EU želela da se reši Mađarske, ona zavisi od nje i u tom smislu je značajno što Budimpešta pruža punu podršku Republici Srpskoj.

Bez Dejtona nema BiH

Komentarišući tajne puteve predloga rezolucije o Srebrenici ka UN, to jest zaobilaženje za tako nešto odgovornih institucija u BiH, ističe da bošnjačka politička elita ne želi da pronađe konsenzus s predstavnicima srpskog i hrvatskog naroda, da je privatizovala spoljnu politiku i da radi šta god želi ne obazirući se na zakon i na Dejtonski sporazum.

"Osnova Dejtona je ravnopravnost sva tri naroda i donošenje odluka kroz konsenzus, dakle ovom rezolucijom su najočiglednije narušena oba principa koji su temelj Bosne i Hercegovine, dakle bez kojih ona ne postoji", pojašnjava šef Misije BiH u EU.

Na konstataciju da je za srpsku stranu u BiH vrlo obespokojavajuće ponašanje ambasade SAD u Sarajevu posebno ako se uzme u obzir da se EU potčinjava volji Sjedinjenih Država, odgovara da su se u BiH rešavala pitanja značajna za mir i stabilnost zemlje sve dok neko nije intervenisao, prvo uz pomoć Kristijana Šmita a potom ambasadora i ambasade SAD.

Amerikanci govore jedno, a rade drugo

"Oni misle da mogu preko pretnji i kaznenih mera da izgrade poštovanje prema njihovim zahtevima, dakle da budemo poslušni. Problem je što srpski narod nikada nije pokazivao poslušnost do te mere da je spreman da pregazi sve sopstvene interese i svoju slobodu. Oni sada traže od Srba u BiH da sami sebe okupiraju. A to ne samo da je greška nego je i štetno jer zatvara svaku mogućnost za dogovor", upozorava gost "Relativizacije".

Kako kaže, Šmit i ambasada se do te mere bave svakodnevnim životom običnog čoveka u Republici Srpskoj da više niko nema nimalo strpljenja da sasluša šta Amerikanci hoće. A niko i ne zna šta hoće jer govore jedno, a rade drugo.

"Oni govore da žele da se poštuje Dejtonski sporazum, a svaka njihova izjava ga narušava. Fantastičan je trenutak kada predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić pita ambasadu SAD u Sarajevu gde piše u Dejtonskom sporazumu ono što tvrdi američka administracija, a oni odgovaraju da ne moraju to da dokazuju. Više nije bitno šta piše, nije bitno međunarodno pravo ni Ustav BiH nego ono šta jedan činovnik iz Vašingtona misli i tvrdi. SAD su dovele sebe u situaciju da im niko više ne veruje – ne poštuju se Kumanovski sporazum, Rezolucija SB UN 1244, Minski sporazumi, Dejtonski sporazum – kakvu vrednost uopšte ima reč američkog diplomate ako od početka nameravaju da vas prevare?", pita Kesić.

Pomenuo je i sudski proces koji se vodi protiv Milorada Dodika za kojeg je uvedeno novo krivično delo – neposlušnost prema (lažnom) visokom predstavniku, gde je kazna zabrana bavljenje politikom, te to povezao s procesima protiv Trampa, gde je takođe cilj bio da se on skloni iz politike, to jest da odustane od kandidature za predsednika, ali i s pokušajem zabrane Alternative za Nemačku.

"Od zakona je napravljeno oružje da se spreči delovanje političkog protivnika. Veliki je rizik ukoliko osude Dodika. Bio bih za to da se ne prihvati presuda i da se postavi pitanje o statusu RS u okviru BiH, jer ne može neki autokrata da osuđuje političkog protivnika na osnovu neposlušnosti odluka koje nisu u skladu s međunarodnim pravom i Ustavom BiH", zaključuje Obrad Kesić.