Da li EU može primorati Srbiju da se bori protiv Rusije u okviru grupe "Helbrok"?

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov se juče osvrnuo na komentar predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da će, ukoliko ona ponovo bude izabrana za predsednicu EK, u okviru Evropske unije biti pokrenuti odbrambeni projekti i poručio da ova izjava ukazuje na to da EU poprima karakteristike vojnog saveza.

"U svakom slučaju, to potvrđuje opštu usmerenost evropskih država ka militarizaciji, eskalaciji tenzija, konfrontaciji i oslanjanju na konfrontacione metode spoljne politike. To je realnost sa kojom treba da živimo. I, naravno, sve nas to tera da sa tim uskladimo svoju spoljnu politiku", poručio je on.

Peskov o izjavi Fon der Lajenove: EU postaje vojni savez

Peskov je istakao da će odbrambeni projekti o kojima je govorila Fon der Lajenova imati zajedničke tačke sa politikom koju zemlje Unije već sprovode u okviru NATO-a. Međutim, malo je poznata činjenica da EU već ima sopstvene borbene grupe osnovane u skladu sa principima Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, o čijem razmeštanju odlučuje Savet EU.

Deo jedne od borbenih grupa, pod nazivom "Helbrok" je i naša država.

Šta su borbene grupe EU i koji su njihovi zadaci?

U pitanju su multinacionalne vojne jedinice, koje se uglavnom sastoje od oko 1.500 vojnika i sastavni su deo vojnog kapaciteta Evropske unije za brzo reagovanje širom sveta. Razvoj koncepta borbenih grupa pokrenut je u junu 2004, a prve jedinice ove vrste postale su operativne 2007. godine.

Prema definiciji Diplomatske službe EU, borbena grupa (BG) je "najmanja efektivna, kredibilna i koherentna jedinica koja se može brzo rasporediti i osposobljena je za samostalne operacije ili početnu fazu većih operacija".

BG je zasnovana na kombinovanom sastavu snaga veličine bataljona, ojačanog elementima za borbenu podršku. Kako se navodi, BG se mogu formirati u okviru jedne države ili multinacionalne koalicije država članica, ali im mogu pristupati i države koje nisu članice EU, poput Srbije.

Glavni kriterijumi koje jedna borbena grupa treba da ispunjava su interoperabilnost i efikasnost, a nakon formiranja, grupa je dužna da bude u stalnom dežurstvu u jednom ili više šestomesečnih perioda, a u slučaju angažovanja mora biti održiva 30 dana, sa opcijom produžavanja ovog perioda na 120 dana ukoliko postoji odgovarajuće snabdevanje.

Ključna prednost ovih jedinica je mogućnost raspoređivanja u roku od pet do 10 dana, od trenutka kada Savet EU izda odobrenje. Glavni zadaci koje BG treba da obavljaju su navedeni u članu 43 Ugovora o Evropskoj uniji i to su: sprečavanje sukoba, početna stabilizacija, humanitarne intervencije, zadaci spasavanja, upravljanje krizama, mirovne misije i dopremanje pomoći.

Navedeni zadaci se mogu podeliti u tri kategorije - trenutna i kratkotrajna pomoć postojećim trupama, brzo raspoređivanje radi pripreme terena za dolazak većih snaga i misije brzog odgovora malog obima.

Ovde vredi istaći i da EU može koristiti BG za zadatke izvan teritorije Evropske unije i to u slučajevima "mirovnih misija, sprečavanja sukoba i jačanja međunarodne bezbednosti u skladu sa principima Ujedinjenih nacija".

Borbena grupa "Helbrok" i učešće Srbije

Kao što je već pomenuto, Srbija je deo Borbene grupe "Helbrok" (poznate i po nazivu Balkanska borbena grupa), a radi se o jedinici u čijem su sastavu i delovi oružanih snaga Grčke, Bugarske, Rumunije, Kipra, Ukrajine i Severne Makedonije. 

Naziv "Helbrok" je zapravo akronim sastavljen od početnih slova država osnivača i prvih članica - HELlas, Bulgaria, ROmania, Cyprus - HELBROC, a grupa je osnovana sredinom 2007. godine. Ukrajina se priključila 2011, Srbija 2016, odnosno 2017, dok se poslednja "Helbroku" pridružila Severna Makedonija i to 2022. godine.

Ova BG je pod vođstvom Grčke, a sedište joj se nalazi u Nea Santi. Prema zvaničnim podacima ima 1.446 pripadnika.

Dan visokih zvanica na vežbi "Platinasti vuk 24": NATO opet izuzet iz moratorijuma?

Srbija je u grupu stupila u novembru 2016. godine, kada je tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković sa admiralom grčke vojske Evangelosom Aposolakisom u Briselu potpisao notu o pristupanju Srbije tehničkom sporazumu o uspostavljanju borbene grupe Evropske unije "Helbrok".

Tada je dogovoreno da će učešće srpske vojske biti operativno od 2020. godine, a u međuvremenu je održano nekoliko sastanaka, poseta i jedna radionica vezana za učestvovanje Srbije u BG "Helbrok". Prema dostupnim podacima, u sklopu ove borbene grupe trenutno je angažovano pet štabnih oficira i 52 vojnika u okviru voda Vojne policije i tima za civilno-vojnu saradnju iz sastava Vojske Srbije.

Da li članstvo u "Helbroku" može biti problematično za Srbiju?

Imajući u vidu sve navedeno i činjenicu da je Srbija drugu godinu za redom izuzela vojnu vežbu sa NATO članicama "Platinasti vuk" iz moratorijuma na vojne vežbe, treba postaviti pitanje da li bi u potencijalnom sukobu NATO-a (samim tim i EU) i Rusije, Vojska Srbije bila u obavezi da pošalje deo svojih snaga u okviru BG "Helbrok" radi borbe protiv ruske vojske.

Prema mišljenju urednika TV Front Andreja Mlakara odgovor na ovo pitanje je "i da, i ne".

"Sve zavisi od okolnosti i obaveza koje smo preuzeli na sebe, međutim te grupe su potpuno beznačajne i beskorisne i napravljene su u sklopu vizije o transformaciji evropskih oružanih snaga i potrebe za formiranjem multinacionalnih borbenih grupa u mirovnim misijama", navodi on i dodaje da ove jedinice, zbog brojnosti, ne bi imale nikakvog uticaja u sukobu poput onog u Ukrajini.

Mlakar ističe i da je formiranje borbenih grupa zapravo iznuđen potez u sklopu ideje o kreiranju vojske EU.

"To je vezano i za ovu izjavu Ursule fon der Lajen, koja ponovo pokušava da oživi evropsku vojsku. Postoji neprestana težnja da se ta ideja oživi, pogotovo sad kada se ponovo pojavio strah od povratka Donalda Trampa na vlast", smatra urednik TV Front.

Kako navodi, konačnu odluku vezanu za borbeno angažovanje srpskog kontingenta u u okviru grupe "Helbrok", u slučaju sukoba sa Rusijom (ili bilo kojom drugom državom), donosi Narodna skupština Republike Srbije.

"Srbija bi morala da odluči u parlamentu da li bi učestvovali u borbenim dejstvima borbene grupe. Parlament jeste dozvolio angažovanje u mirovnim misijama, ali mirovne misije su jedno, a borbene misije i krizne situacije nešto sasvim drugo", rekao je Mlakar.

Žarko Pecić pukovnik Vojske Srbije u penziji smatra da bi Srbija bila u obavezi da pošalje svoj kontingent, jer je 2016. godine potpisala sporazum, uvežbala trupe u okviru "Helbroka", "poslala šest oficira u Vojni komitet EU, a načelnik Generalštaba delegirao oficira kao svog zastupnika u taj Komitet".

"EU ima oko 18 takvih grupa, sastavljenih od oružanih snaga raznih država, koje su angažovale svoje ljudstvo. To su jedinice jačine brigade ili bataljona i Evropska unija stalno određuje dve borbene grupe koje će biti u stalnom dežurstvu. Tako da recimo, ako bi 'Helbrok' bio u dežurstvu, u slučaju sukoba Vojni komitet bi mogao rasporediti ovu grupu na bilo kom pravcu, uključujući i Ukrajinu", rekao je pukovnik za RT Balkan.

Međutim, Pecić se slaže da bi za angažovanje srpskog kontingenta u takvim okolnostima bila potrebna saglasnost Narodne skupštine.

"U sporazumu piše da Narodna skupština odlučuje o tome, pa bi Srbija mogla da odbije poziv, ukoliko parlament to izglasa", zaključuje on.