Srbija i Balkan
Srpski kriptonit: Kako su otvorena vrata "Rio Tintu"
Od dozvole za iskopavanje, preko zajedničkih planova i memoranduma, "stavljanja tačke" na "Rio Tinto" u Srbiji pa sve do novog Memoranduma o razumevanju - šta se sve dešavalo sa projektom iskopavanja litijuma?
Kada je nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju i saradnji u oblasti kritičnih sirovina između Srbije i Evropske unije, evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič rekao da je Srbija najpripremljenija u Evropi za projekat eksploatacije litijuma, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je "bivšoj vlasti", jer je, kako je rekao, "Rio Tinto" u Srbiji već 23 godine.
Ova kompanija je, naime, sa takozvanim istražnim radovima odnosno geološkim istraživanjima u Srbiji počela još početkom dvehiljaditih, iako dozvola za istraživanje izdata na ime "ćerke" firme "Rio Sava eksplorejšn" (osnovane 2001. godine) koja je izdata 2004. godine nije značila istovremeno odobrenje za eksploataciju.
"Tada je predsednik Vlade bio Vojislav Koštunica iz DSS-a. Nakon toga, 2006. godine donosi se novi zakon o rudarstvu. Zašto je to važno? Hajde da vidimo kakav je bio taj zakon do 2006. godine. Donet je 1995. godine, i bilo je propisano da se nakon istraživanja davanje mineralnih sirovina na korišćenje vrši javnim nadmetanjem. Dakle dozvola za eksploataciju se vrši putem javnog nadmetanja, pa ko da više i bolje uslove, dobije dozvolu. U zakonu piše sledeće: 'Posebno u slučaju kada se daju na korišćenje mineralne sirovine od strateškog značaja za Republiku Srbiju'. 2006. godine ovo se ukida, nema više javnog nadmetanja, nema prikupljanja ponuda, već se uvodi pravilo da onaj ko ima istražnu dozvolu jedini može da dobije pravo na eksploataciju", istakla je pre nekoliko dana predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Negde u to vreme, tačnije 2005. godine, svetom se pronela vest da upravo u Srbiji leži "antidot" za Supermenove moći – naime, u okviru istraživačkih radova "Rio Save", otkriven je jadarit. Kako je tada objasnio dr Kris Stenli, minerolog londonskog Muzeja istorije prirode, reč je o sirovini koja se osim nedostatka fluora i radioaktivnosti gotovo ne razlikuje od fiktivnog kriptonita iz filma "Povratak Supermena" , jedine supstance koja može oslabiti ovog superheroja.
Jadarit, koji je dobio ime po svom nalazištu, "Jadar" kod Loznice, zapravo je litijum natrijski borosilikat - LiNaSiB3O7(OH) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor. I ima ga samo u Srbiji, i samo u tom ležištu.
U narednim godinama, Srbija je "Rio Tintu" nekoliko puta odobravala nastavak istraživanja ležišta srpskog kriptonita, da bi 2017. godine sa ovom kompanijom potpisala Memorandum o razumevanju o realizaciji projekta, dok je istovremeno počela i izrada Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita.
Potpisani memorandum predviđao je da se u okviru projekta "Jadar" rudnik otvori do 2023. godine i da se u njemu proizvodi više od 10 odsto svetskih potreba za litijumom.
"Memorandum postavlja temelje za efikasniji razvoj našeg projekta kroz sve njegove faze, čime se Srbija i 'Rio Tinto' približavaju cilju da postanu vodeći izvor snabdevanja litijumom i boratima na svetskom nivou", rekli su tad predstavnici kompanije.
Priča o projektu "Jadar" kulminirala je upravo donošnjem Prostornog plana 2020. godine, usvojenog Uredbom Vlade Srbije, ali i 2021. godine kada je usvojen Prostorni plan Loznice. "Rio Sava Ekplorejšn" tada je podnela zahtev za odobrenje eksploatacionog polja, a otpočet je i proces dobijanja dozvole za izradu Studije o uticaju na životnu sredinu.
Aktivisti, ali i brojni građani videli su to kao ključne korake ka potpunom otvaranju vrata za "Rio Tinto", odnosno ka početku iskopavanja litijuma u Srbiji, što bi, kako mnogi smatraju moglo dovesti do nesagledivih posledica po životnu sredinu. Usvajanje izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu, koji bi, kako su građani mislili, olakšali izvođenje projekta bila je "kap" koja je prelila čašu i otpočeli su višemesečni ekološki protesti tokom kojih su blokirane sve najvažnije saobraćajnice u zemlji.
Skupština Loznice, grada od 20.000 stanovnika, poništila je u decembru 2021. godine Prostorni plan koji predviđa rudnik na tom području, a zatim su počeli da stižu signali iz Vlade kako se "Rio Tinto" neće zadržavati u Srbiji.
U januaru 2023. godine Vlada Srbije donela je i zvanično odluku o raskidu saradnje sa rudarskom kompanijom "Rio Tinto".
"Svi upravni akti koji se odnose na Rio Tinto, odnosno (zavisno preduzeće) Rio Sava, sve dozvole, odluke, rešenja su poništeni. Ispunili smo sve zahteve ekoloških protesta", rekla je premijerka Ana Brnabić, ističući da je "stavljena tačka na Rio Tinto u Srbiji" i da dve strane nikad i nisu imale međusobne ugovore.
Mediji su tada preneli da su, samo tri dana pre nego što je Vlada Srbije donela odluku o obustavi projekta "Jadar", ambasadori četiri zapadne države bili na sastanku u Nemanjinoj 11 i pritiskali premijerku Anu Brnabić da odustane od namere da se ponište sve dozvole izdate "Rio Tintu", ali da ona "nije podlegla pritisku".
Projekat "Jadar" bio je "uspavan" sve dok nedavno, lider pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović nije najavio da ima informaciju da će Ustavni sud proglasiti neustavnom uredbu kojom je saradnja sa "Rio Tintom" stavljena "ad akta".
Ustavni sud je, zaista, 11. jula doneo odluku da je Vlada Srbije donoseći ovu uredbu prekoračila ovlašćenja, a onda je Vlada Srbije 16. jula usvojila Uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" i tako dala zeleno svetlo za nastavak projekta.
Nekadašnja premijerka, sada predsednica Skupštine, rekla je da je projekat zaustavljen ne zbog toga što je mislila da je loš, već zato što nije htela da, kako je precizirala, dozvoli političke igre koje su se tada vodile, a koje su bile usmerene protiv Aleksandra Vučića.
U Palati Srbija danas je potpisan Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila - tako da gradnja rudnika litijuma, nikad nije bila izvesnija.
