Srbija i Balkan
Vlasti u Prištini u nesporazumu s novinarskim i medijskim udruženjima
Nacrtom zakona o Nezavisnoj komisiji za medije propisano je da pomenuta komisija medijima može da izrekne novčanu kaznu do 40.000 evra
Kada je aprila 2012. godine u Službenom listu privremenih institucija u Prištini objavljen Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, koji je predviđao mogućnost da "licencirani medijski audio-vizuelni prenosnici", u kojima treba prepoznati elektronske medije, zbog kršenja kodeksa ponašanja, uslova licence i drugih pravnih akata budu kažnjeni novčanom kaznom "u najvišoj vrednosti od hiljadu evra i ne većoj od sto hiljada evra", niko se nije posebno uzbudio.
Nova "država" pokušavala je da uspostavi vlastiti pravni i birokratski mehanizam. Prijateljima privremenih vlasti u Prištini ovakve "trapavosti" mogle su da izgledaju čak i simpatično, jer je bilo kakav krovni okvir ključan za svaku gradnju, pa makar ona bila nezakonita i sasvim divlja.
Priština medijskim slobodama ne veruje
Đavo je, međutim, odneo šalu 11. jula ove godine, kada je u Prištini, bez podrške tamošnje opozicije, usvojen Nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije.
Nacrtom pomenutog zakona predviđena je mogućnost da mediji na Kosovu i Metohiji, zbog kršenja etičkih pravila, budu kažnjeni novčanom kaznom do 40.000 evra.
Nikakve trapave protivrečnosti u tekstu novog zakona više nije bilo. Nacrtom su, kako je odmah saopštilo Udruženje novinara Srbije (UNS), predviđene drakonske kazne koje bi lako mogle da dovedu do zatvaranja manjih medija.
Odmah se oglasila i Ivana Vanovac, predsednica Društva novinara Kosova i Metohije, koje je deo UNS-a.
"Ovaj zakon ozbiljno ograničava medijsku slobodu, kontroliše medije kroz mogućnost političkog upliva i usporava njihov rad. Umesto samoregulacije kao najdemokratskijeg oblika uređenja elektronskog medijskog prostora, kosovski zakonodavac se opredelio da polje elektronskih medija regulišu organi vlasti", rekla je Vanovac za sajt UNS-a.
Udruženje novinara Srbije napomenulo je da opozicione stranke u Prištini, koje nisu glasale za pomenuti nacrt zakona, sada najavljuju da će se, ovim povodom, obratiti tamošnjem "ustavnom sudu", ali je veoma teško zamisliti da će ta inicijativa za sada dati bilo kakav rezultat.
Srbe posebno brine britka strana novog predloga zakona
Srbi su posebno zabrinuti, jer bi samo jedna kazna iz arsenala novog predloga zakona mogla da stavi katanac na bravu bilo kog, pa i srpskog medija.
"U tom delu imate odredbu da ukoliko neki medij prekrši etički kodeks, on može biti kažnjen iznosom od 200 do 40.000 evra, bez dalje gradacije, tačnije konkretizacije za koji prekršaj je koji iznos predviđen. Pretpostavljam da je to ostavljeno da se reguliše kasnije nekim podzakonskim aktom, ali mi iz ove perspektive zaista ne možemo da znamo da li će takav akt biti donet i kako će on izgledati", izjavila je ovim povodom Ivana Vanovac za "Kosovo onlajn".
Problem su i vrlo visoki iznosi, naročito kada se ima u vidu da su srpski mediji na Kosovu pre svega lokalnog karaktera.
"Zamislite ako nekome u jednom trenutku padne na pamet da ih kazni penalom od 40.000 evra, to je ravno zatvaranju i gašenju jednog medija", dodala je Ivana Vanovac.
Navela je i da postoji problem sa izdavanjem dozvola onlajn-medijima koji se u novom zakonu nazivaju "platformama za deljenje video-sadržaja".
"Taj deo zakona je strašno nejasan, dakle nama ni sada nije jasno da li je potrebna samo registracija kod Nezavisne medijske komisije ili je zaista potrebno konkurisati za izdavanje neke dozvole. Ako dobijete dozvolu, ta dozvola u nekom momentu može da vam bude i osporena na osnovu nečega. A ako imamo sistem dozvola, onda govorimo o najotvorenijoj cenzuri", poručila je predsednica Društva novinara Kosova i Metohije koje je deo UNS-a.
Predlog prošao uprkos primedbama iz Evrope
Uprkos formalnim primedbama misije OEBS-a, Saveta Evrope, strukovnih i nevladinih organizacija, koji su takoreći jednoglasno ocenili da je novousvojeni predlog zakona u suprotnosti sa evropskim standardima, novi nedemokratski korak prištinskih vlasti ipak je načinjen, kao mnogo puta do sada, napominju na sajtu UNS-a.
Asocijacija novinara Kosova, s druge strane, koja okuplja pretežno albanske novinare u pokrajini, zatražila je od predsednice privremenih vlasti u Prištini Vjose Osmani da se javno izjasni o usvojenom zakonu o Nezavisnoj komisiji za medije.
"Tražimo od predsednice Vjose Osmani Sadriu da podeli sa javnošću stav o ovom zakonu i da se ne ograničava na svoju formalnu ulogu potpisivanja ukaza za objavljivanje zakona. Slobodni mediji i medijski pluralizam su kamen temeljac demokratskog društva, a kada ovaj temelj počne ozbiljno da se trese, onda predsednik države ima obavezu da se javno izjasni", stoji u saopštenju koje je preneo UNS.
Na sajtu UNS-a navedeno je da OEBS smatra da je proširenje nadležnosti Nezavisne komisije za medije na društvene medije i nedostatak jasnih kriterijuma za blokiranje štetnih sadržaja izaziva zabrinutost i da ima implikacije na slobodu izražavanja.
Generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutijerez dan kada je usvojen Nacrt zakona nazvao je "crnim danom za slobodu medija".
Zbog čega je predlog zakona usvojen?
Novinar i nekadašnji predsednik UNS-a Vladimir Radomirović izjavio je za "Kosovo onlajn" da ovim zakonom kosovski premijer Aljbin Kurti pokušava da zastraši medije, da bi radili u njegovom interesu. Radomirović je tom prilikom istakao da je jasno da će Kurti sada pokušati da ućutka sve one koji drugačije misle, a da će srpski mediji biti prvi na udaru.
"Dugo već traje borba Aljbina Kurtija za monopol nad informacijama na Kosovu i Metohiji i sada je ta njegova borba ušla u završnu fazu. Ovaj zakon koji je usvojen znači cenzuru, pokušaj zastrašivanja svakoga ko kritički misli. Zakon je podjednako usmeren i na albanske medije koji su kritički nastrojeni prema Kurtijevoj vladi i na medije koji su na srpskom jeziku, ali je jasno da će srpski mediji biti prvi na udaru i da će pretrpeti najveće posledice ovog štetnog zakona", kazao je Radomirović za "Kosovo onlajn".
Osim zabrinutosti da bi srpski mediji na Kosovu i Metohiji prvi mogli da se nađu na udaru prištinske Nezavisne komisije za medije, a budući da su kriterijumi za kažnjavanje medija prilično nejasni, u tekstu novog zakona navedene su i neke nove kovanice, najverovatnije zbog toga da se, premda napisane na srpskom jeziku, razlikuju od onih u matičnom delu zemlje.
Šta su platforme za deljenje video-sadržaja?
Onlajn-mediji, koji su u srpskom jeziku odomaćeni i to ne samo u Srbiji već i u drugim krajevima bivše Jugoslavije, u novom predlogu prištinskog zakona nazivaju se platformama za deljenje video-sadržaja.
Milica Radovanović iz organizacije Nova društvena inicijativa, koja deluje na Kosmetu, za "Kossev" izjavila da se na Kosovu prvi put događa da se regulisanje rada portala stavlja u nadležnost Nezavisne komisije za medije. Zapravo, sa samoregulative se prelazi na državnu regulaciju.
Iako je sam zakon prepun nejasnoća, jedno je sigurno – uticaj kosovske vlade na medije će zahvaljujući ovom zakonu ojačati. Naime, broj članova Nezavisne medijske komisije će se sa sedam povećati na 11, što je, prema mišljenju Radovanovićeve, nepotrebno jer samo opterećuje rad komisije a suštinski ne menja ništa. Zatim, prema novom zakonu, mandat članova komisije je fiksiran na četiri godine uz mogućnost reizbora. Sve članove bira kosovska skupština, čime se posredno utiče na sastav komisije u dugom vremenskom periodu.
"Nema mnogo razloga verovati da vlada neće zloupotrebiti ovaj zakon, naročito prema medijima koji se kritički odnose prema vlasti. Mi već imamo situaciju sa direktorom RTK čiji izbor ugrožava nezavisnost javnog emitera… Ova vlast je već stavila šapu na medije", ističe Radovanovićeva u izjavi za "Kossev".
Ipak, ona je napomenula u toj izjavi da je ne bi čudilo da Vjosa Osmani vrati pomenuti zakon, ali napominje da čak i kada bi se vlast u Prištini promenila, ne bi trebalo biti optimističan u pogledu ukidanja novog zakona, jer je "teško očekivati od bilo koje vlasti da dobrovoljno sužava širinu datih im ovlašćenja".
