Vreli jul u Beogradu: Da li je globalno zagrevanje uticalo na Srbiju? (GRAFIKA)

Toplotni talas koji je zahvatio našu zemlju, konačno je malo "popustio", ali i dalje su temperature veoma visoke.

Za sada, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog saveza, rekordna temperatura u Beogradu izmerena je 24. jula 2007. godine, kada je zabeleženo 43,6 stepena Celzijusovih (istog dana postavljen je i rekord u Srbiji – Smederevska Palanka 44,9 stepeni).

Kako za RT Balkan objašnjavaju iz RHMZ-a, prosečne mesečne i godišnje vrednosti analiziraju se tokom 30-godišnjih intervala, a poslednji referentni period u odnosu na koji se vrše poređenja je od 1991–2020. godine. Tokom tog referentnog perioda za Beograd–Vračar za jul ističu se sledeći podaci:

– srednja dnevna temperatura iznosi 23,8 stepeni.

– srednja maksimalna temperatura iznosi 29,3 stepeni.

– srednja minimalna temperatura iznosi 18,4 stepeni.

– srednji broj tropskih dana sa maksimalnom temperaturom iznad 30 stepeni iznosi 14,1.

Već na osnovu ovih podataka, zaključuje se da je tokom čitavog perioda od 8. jula do 17.7. maksimalna temperatura bila 7 do 10 stepeni Celzijusovih iznad proseka.

Takođe, prema podacima RHMZ-a, otkad su počela prva redovna meteorološka merenja u Srbiji, koja su započeta 1. januara 1848. godine, uočava se kakve su prosečne temperature u julu mesecu u Beogradu zabeležene tokom proteklih 136 godina.

Uvidom u ove podatke vidi se da se prosečna temperatura nije mnogo menjala. Ona je iznosila između 22,4 i 22,6 stepena Celzijusovih.

RHMZ je zabeležio i najviše prosečne temperature u julu mesecu u proteklih 136 godina.

Rekordi su izmereni: 1928, 1946, 1950, 2007, 2012, 2015, 2017, 2021, 2022, 2023. godine.

Takođe, bile su i godine kada je jul bio "svežiji" u odnosu na prosečne temperature.

Iz RHMZ-a za naš portal ističu da je u današnje vreme primetan opšti trend porasta temperature u svim godišnjim dobima, u odnosu na predindustrijski period.

Za područje Beograda, osim klimatskih, na promene u temperaturi uticao je i proces urbanizacije – Beograd je danas najveće toplotno ostrvo u našoj zemlji, što pre svega utiče na povećanje noćnih i jutarnjih temperatura u centralnom gradskom području.

Leta su u proseku danas toplija za 2,6 stepeni u odnosu na predindustrijski period. Tokom referentnog perioda od 1961–1990. godine, na primer, bilo je u proseku 0,7 toplotnih talasa godišnje.

Od 2011–2020, imali smo u proseku četiri toplotna talasa svake godine, a ova (2024) predstavlja ekstremni primer, jer je julski toplotni talas sedmi od početka godine, a prvi je osmotren još u prvoj polovini januara.

Šta je toplotni talas?

Toplotni talas je niz od najmanje šest dana tokom kojih je temperatura znatno iznad normale. Pritom ta temperatura nije "univerzalna" vrednost, već se na osnovu statističkih podataka formiraju posebni temperaturni intervali za svaku dekadu meseca koji su "znatno ispod", "ispod", "oko", "iznad" i "znatno iznad" normale.

Najduži nizovi tropskih dana osmotreni u istoriji merenja u našoj zemlji su:

Od 24.7. do 13.8. 1994. (21 dan) srednja maksimalna temperatura 33.4 °S;
Od 4.8. do 21.8.1946. (18 dana) srednja maksimalna temperatura 35.6 °S;
Od 1.8. do 17.8.1952. (17 dana) srednja maksimalna temperatura 34.4 °S;
Od 29.6. do 15.7.2012. (17 dana) srednja maksimalna temperatura 35.1 °S.

Srbija se zagreva brže u odnosu na ostatak sveta

Državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić istakla je pred kraj prošle godine, na "Dijalogu o klimatskim promenama", da se Srbija, u odnosu na ostatak sveta, "zagreva mnogo brže".

Iako su zagrevanja na globalnom nivou 1,1 stepen celzijusa, u Srbiji su, kaže Dokićeva, 1,8 stepeni. Kada govorimo o letnjim danima, zagrevanje je mnogo veće i iznosi 2,6 stepeni Celzijusovih, rekla je tada Sandra Dokić, iako, prema informacijama koje smo dobili iz RHMZ-a, čini se da su srednje temperature u normalnim granicama za letnji period.

Slične vremenske prilike bile i u prvoj polovini prošlog veka

Meteorolog Nedeljko Todorović je za Tanjug rekao da su ovako visoke temperature, kakve su bile prethodnih dana, normalne za ovo doba godine, istakavši da instrumentalni podaci pokazuju da je i ranijih decenija bilo ovakvih vrućina i da su slične vremenske prilike bile u prvoj polovini prošlog veka.

"Od 6. do 17. jula smo imali jedan duži period uzastopnih dana sa veoma visokim temperaturama, iznad 35 stepeni do 40 stepeni, u Beograd 39,6. Bilo je takvih dugačkih perioda sa ekstremno visokim temperaturama i ranijih leta", dodao je on.