Vlada u tehničkom mandatu crnogorskog premijera Dritana Abazovića u narednih 15 dana trebalo bi da donese odluku o ulasku Crne Gore u "Otvoreni Balkan" i pored negativne analize Ministarstva evropskih poslova kao i protivljenja pojedinih političkih partija, saznaje podgorička "Pobjeda".
Dva izvora "Pobjede", bliska samom vrhu Vlade, navela su da je pristupanje Crne Gore "Otvorenom Balkanu" već "završena stvar".
Za tu odluku premijer je obezbedio podršku komesara za proširenje Olivera Varheljija, ali i delovi američke administracije, predvođeni Gabrijelom Eskobarom su naglasili da nemaju ništa protiv, ukoliko je to odluka koju bi podržala većina u crnogorskom parlamentu.
Abazović i potpredsednik Vlade i predsednik SNP-a Vladimir Joković, koji su inicijatori tog plana, žele da se pozovu na Ustav po kome "Vlada vodi unutrašnju i spoljnu politiku države", i da neće biti potrebna ratifikacija te odluke u parlamentu, navodi "Pobjeda".
"Ni za druge regionalne inicijative, poput Berlinskog procesa, nije bilo ratifikacije", kaže drugi izvor Pobjede.
Od "stare" parlamentarne većine ozbiljnu rezervu prema "Otvorenom Balkanu" iskazivale su Demokrate Alekse Bečića.
Abazović podržava inicijativu, Đukanović protiv
Dritan Abazović je na samitu te inicijative u septembru u Beogradu nagovestio ulazak Crne Gore u "Otvoreni Balkan".
"Otvoreni Balkan je uspešna inicijativa. Nije reč kako se inicijativa zove već da je inicijativa funkcionalna. Ova inicijativa je funkcionalna", poručio je Abazović, navodeći da očekuje da će Crna Gora uskoro postati članica te inicijative.
"Ja sam premijer koji donosi teške odluke", rekao je tada Abazović.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović saopštio je nedavno da bi pokušaj uvođenja Crne Gore u "Otvoreni Balkan" od strane "Vlade koja je izgubila poverenje bila ravna veleizdaji". Ukoliko bi se to desilo, Đukanović je uveren da će to pitanje završiti na sudu.
"Po mom mišljenju, 'Otvoreni Balkan' je lansiran od strane ljudi koji su izgubili poverenje u realnost evropske perspektiveza njihove zemlje. Lansirano je od strane, pre svega, Srbije, Albanije, a onda kasnije se tome pridružila Severna Makedonija. Tri druge države nisu se pridružile toj inicijativi. Dakle, ta inicijativa već je samim tim hendikepirana u odnosu na Berlinski proces, jer nije dovoljno inkluzivna", naglasio je Đukanović.