Aleksandar Saša Kasanof zameniće Gabrijela Eskobara na poziciji zamenika pomoćnika sekretara za Zapadni Balkan, kao i štampu i javnu diplomatiju u Birou za evropske i evroazijske poslove, saopštio je Stejt department.
Reč je o diplomati koji je godinama sprovodio američku politiku slabljenja ruskog uticaja u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza. Nagrađivan je za zasluge tokom Majdanske revolucije i rata u Ukrajini, a prema dostupnim podacima, Kasanof je i sam potomak poljskih emigranata koji su, kako ističu, pobegli iz Varšave u Ameriku bežeći od "ruske okupacije".
Prethodno je služio kao izvršni pomoćnik bivšeg podsekretara za politička pitanja Viktorije Nuland i vršilac dužnosti podsekretara za politička pitanja Džona Basa.
"Sašini zadaci u Vašingtonu uključuju i pozicije: direktora Kancelarije za globalnu politiku i programe u Birou za međunarodne narkotike i poslove sprovođenja zakona, zamenika direktora osoblja Izvršnog sekretarijata, direktora Kancelarije za istočnoevropske poslove i Zamenika direktora Kancelarije za pitanja Kavkaza i regionalne sukobe", navodi se u njegovoj biografiji na sajtu Stejt departmenta.
Karijeru diplomate, prema dostupnim podacima, Kasanof je započeo u Dablinu u Irskoj, odakle je upućen u Ašhabat u Turkmenistanu. U jednom biltenu američke diplomatije iz 2001. za svoje konzularne dužnosti rekao je da nikada nisu rutinske ili predvidljive i da često zahtevaju promišljeno i pažljivo prosuđivanje.
Kasanof je 2009. proveo u Čileu, a u dokumentima sa "Vikiliksa" spominje se kao viši ekonomski savetnik u ambasadi SAD. Prema jednoj depeši koja je "procurela", učestvovao je i u proveri čileanskih kandidata za specijalizovanu obuku za upravljanje rizicima.
Najinteresantniji je, svakako, njegov boravak u Ukrajini. U Kijevu je službovao kao politički savetnik do 2014. i za svoj rad tokom Majdanske revolucije dobio je nagradu Džejms Klement Dan.
Njegove aktivnosti u Ukrajini dospele su i u udarnim vestima u SAD nakon izbijanja afere "Rusijagejt", odnosno skandala zbog navodnog ruskog mešanja u izbore u Sjedinjenim državama 2016. godine.
Dok je službovao u ambasadi SAD u Kijevu, Kasanof je održavao bliske kontakte sa ukrajinskim biznismenom Konstantinom Kalimnikom, saradnikom američkog lobiste i republikanca Pola Manaforta, koji je predsedavao Trampovom predsedničkom kampanjom 2016. Manafort je lobirao i u ime brojnih stranih lidera među kojima je i bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, a afera je izbila kada je 2020. u izveštaju Senata tokom Nacionalne konvencije Demokratske stranke objavljeno da je njegov prijatelj Kalimnik zapravo bio ruski obaveštajac.
Ove tvrdnje nikada nisu dokazane, a sam Kasanof je, kada ga je saslušavao FBI, Kalimnika opisao kao jednim od pouzdanijih izvora informacija američke ambasade.
"Pružio je informacije o unutrašnjem funkcionisanju Janukovičeve administracije", rekao je Kasanof FBI.
Kasanof je, inače, završio Nacionalni ratni koledž, školu za napredne međunarodne studije Džons Hopkins i Hamilton koledž. Govori francuski, italijanski, ruski i španski jezik.
Po svemu sudeći, krenuo je stopama svog oca, američkog marinca koji je karijeru nastavio kao službenik inostranih poslova u Stejt departmentu i služio je u inostranstvu u raznim američkim ambasadama.
Interesantan je podatak da je Aleksandrov deda rođen u Varšavi i da je kao dete početkom prošlog veka emigrirao u SAD u vreme dok je Poljska bila ruska provincija i predmet intenzivne "rusifikacije". U Americi je postao suvlasnik jednog lanca restorana, ali se 1957. preselio u Sankt Peterburg u Rusiji. U Njujork se vratio pred sam raspad SSSR-a. Bio je mason i član Američke legije, grupe ratnih veterana.