Srbija i Balkan
Crna Gora dobila 24 ministra i sedam potpredsednika vlade; "Proruske" stranke uznemirile Zapad
Reč je o rekonstruisanoj, 44. Vladi Crne Gore
Poslanici Skupštine Crne Gore izglasali su, na predlog premijera Milojka Spajića rekonstrukciju Vlade koja će u novom sastavu imati 24 ministarstva i sedam potpredsednika, od kojih je pet samo potpredsednika, a dva i potpredsednika i ministra. Najbitnije - vlada će u svom sastavu imati i Srbe.
Mesta potpredsednika dobili su tako Milun Zogović iz DNS-a Milana Kneževića, odnosno, Budimir Aleksić iz Nove srpske demokratije, Maja Vukićević (DNS) je ministarka saobraćaja, Slaven Radunović iz NSD biće ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, dok će njegova stranačka koleginica Simonida Kordić ubuduće biti zadužena za resor turizma.
Mesto u vladi dobilo je i petoro predstavnika Bošnjačke stranke, ali i dvoje članova Albanske alternative.
Vlada Crne Gore ima ukupno 32 člana, što znači da je najveća u istoriji crnogorskog parlamentarizma.
Glasanju nisu prisustvovali poslanici DPS, SD, GP URA, HGI i posebnog kluba poslanika.
Od predstavnika opozicije u sali su ostali Vladimir Dobričanin (Ujedinjena Crna Gora) i Mehmet Zenka (Demokratska unija Albanaca).
Većina ministara je izglasana uz glasove 53 poslanika za i jedan uzdržan, dok su sva 54 poslanika prisutna u Skupštini glasala za razrešenje bivšeg ministra pravde Andreja Milovića.
Rekonstruisanu, 44. Vladu premijera Spajića koja sada ima deset ministarstava više čine:
Aleksa Bečić- potpredsednik Vlade za bezbednost, odbranu, borbu protiv kriminala i unutrašnju politiku
Filip Ivanović- potpredsednik Vlade za spoljne i evropske poslove
Budimir Aleksić- potpredsednik Vlade za obrazovanje, nauku i odnose sa verskim zajednicama
Milun Zogović- potpredsednik Vlade za infrastrukturu i regionalni razvoj,
Ervin Ibrahimović- potpredsednik Vlade za međunarodne odnose i ministar spoljnih poslova
Saša Mujović- ministar energetike
Bojan Božović- ministar pravde
Slaven Radunović- ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine
Simonida Kordić- ministarka turizma
Maja Vukićević- ministarka saobraćaja,
Damjan Ćulafić, ministar ekologije, održivog razvoja i razvoja severa
Dragoslav Šćekić- ministar sporta i omladine
Naida Nišić- ministarka rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga
Filip Radulović- ministar pomorstva
Mirsad Azemović- ministar za dijasporu
Damir Gutić- ministar za socijalnu zaštitu, brigu o porodici i demografiju
Admir Šahmanović- ministar rudarstva, nafte i gasa
Ernad Suljević- ministar regionalnog investicionog razvoja i saradnje sa nevladinim organizacijama
Milutin Butorović- ministar bez portfelja.
Deset novoosnovanih crnogorskih ministarstava su ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalni dijalog, ministarstvo za socijalnu zaštitu, brigu o porodici i demografiju, ministarstvo pomorstva, ministarstvo saobraćaja, ministarstvo turizma, ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja severa, ministarstvo energetike, ministarstvo rudarstva, nafte i gasa, ministarstvo za regionalni investicioni razvoj i saradnju sa nevladinim organizacijama i ministarstvo za dijasporu.
"Ova vlast je garant stabilnosti i zrelosti. Mi smo primer kako Srbi i Albanci, Srbi i Bošnjaci, Srbi i Crnogorci - svi zajedno mogu da žive i rade. Bićemo svetionik za ceo Balkan", rekao je premijer Milojko Spajić, dodajući da je Crna Gora "najpomirenija u svojoj istoriji".
Puno nezadovoljnih, reagovala i ambasada SAD
Da pomirenje ipak nije tako blizu, pokazuju reakcije opozicije koja ističe da je nova vlada pobeda Andrije Mandića, te da je on ne samo predsednik parlamenta već i pravi premijer, i da je time ostvario političku pobedu. Nezadovoljna je i međunarodna zajednica, a kritike se upućuju i Bošnjačkoj stranci koja je ušla u vlast "sa negatorima genocida".
Zbog ulaska u vladu "proruskih stranaka" naričito se zabrinula ambasada SAD u Podgorici.
"Zabrinuti smo zbog uključivanja u Vladu stranaka i čelnika koji ne osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu, protive se sankcijama Evropske unije Rusiji i čiji su postupci u direktnoj suprotnosti sa prinicipom dobrosusedskih odnosa", požalili su se iz ambasade Radiju Slobodna Evropa.
Oni su pozvali Vladu i poslanike u Skupštini da ostanu fokusirani na zajednički cilj pridruživanja Evropskoj uniji i izbegnu kontraproduktivna pitanja koja ugrožavaju taj cilj i izazivaju podele.
"Kao saveznik i blizak partner Crne Gore, Sjedinjene Američke Države će nastaviti da podržavaju i priznaju konstruktivne akcije Skupštine i Vlade, ukazujući na aktivnosti koje su u suprotnosti s evroatlantskim vrijednostima i ugrožavaju opipljiv napredak ka integraciji u Evropsku uniju", dodali su.
Evropska komisija kaže da je rekonstrukcija Vlade unutrašnja stvar Crne Gore, ali ne propušta da upozori zemlju kandidata za članstvo u EU da pripazi na svoje odluke.
"Snažno upozoravamo na bilo kakve odluke koje mogu ugroziti strateški put zemlje ka EU, što podržava ogromna većina građana Crne Gore", rekao je portparol EK.
U EK ističu i da je "očuvanje pune usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom u skladu sa strateškim pravcem zemlje i dalje ključno za put Crne Gore ka EU".
Zbog svega su se zavadili i lider Stranke demokratske akcije (SDA) u Bosni i Hercegovini Bakir Izetbegović i crnogorski reis Rifat Fejzić kome se nije dopala Bakirova podrška ulasku Bošnjačke stranke u novu vladu, pa ju je ocenio kao neodgovornu, nepromišljenu i nepotrebnu reakciju.
"Smatram da ova i svaka Vlada treba da se bira u Podgorici i Crnoj Gori, a ne u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini… Stoga današnju izjavu Izetbegovica smatram neodgovornom, nepromišljenom i nepotrebnom", naveo je Fejzić.
Bivši premijer Zdravko Krivokapić ocenio je da je "ishitrena i glomazna rekonstrukcija Vlade" sprovedena u skladu sa njenim četvorogodišnjim trajanjem, te da je Vlada rekonstruisana kako bi se stvorila dvotrećinska većina za promenu Ustava.
On je dodao da umesto promena "i dalje imamo zamene; umesto suštine, i dalje preovladava forma; umesto da forsiramo znanje, imamo političke dogovore; umesto štednje, imamo političku ekstravaganciju".
Sekira se i Radio Slobodna Evropa, koji je ocenio da su u novu vladu ušle proruske partije "čija je politika suprotna zvaničnoj politici Crne Gore, koja je najozbiljniji kandidat za ulazak u Evropsku uniju".
"Ove stranke se zalažu za ukidanje sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, ne priznaju nezavisnost Kosova, protivnici su članstva Crne Gore u NATO-u, negiraju genocid u Srebrnici, podržavaju osuđene ratne zločince Radovana Karadžića i Ratka Mladića", lamentuje RSE.
