Ustavni sud BiH, u kojem nema predstavnika Republike Srpske, privremeno je stavio van pravne snage Izborni zakon Republike Srpske, saopšteno je nakon današnje vanredne sednice.
"Ustavni sud je navedenom odlukom privremeno stavio van pravne snage Izborni zakon Republike Srpske od dana njegovog stupanja na snagu 17. jula 2024. godine primenom principa ab initio, pa do konačne odluke Ustavnog suda o zahtevu za ocenu ustavnosti", ističe se u saopštenju.
Obrazlažući svoju odluku, krnji Ustavni sud je ocenio očiglednim da okolnosti ovog predmeta pokreću vrlo ozbiljna i složena pitanja ustavnosti osporenog Izbornog zakona Srpske.
"Naime, odredbama osporenog zakona regulišu se pitanja koja su već regulisana Izbornim zakonom BiH, te se Republičkoj izbornoj komisiji Srpske daju nadležnosti koje ima Centralna izborna komisija BiH, uz istovremeno stavljanje van pravne snage određenih odredbi Izbornog zakona BiH", navodi se u saopštenju.
U okolnostima konkretnog slučaja, krnji Ustavni sud je zaključio da se pokreću pitanja nadležnosti Narodne skupštine za različito regulisanje iste oblasti na različitim nivoima vlasti u BiH.
"Ustavni sud stoga smatra da postoje valjane sumnje da bi osporeni zakon mogao da naruši ustavni poredak i političku stabilnost BiH, što je u ovoj fazi dovoljno da se utvrdi postojanje 'dokazive tvrdnje' za mogućnost nastupanja neotklonjivih štetnih posledica kao jednog od uslova da bi Ustavni sud odlučivao o zahtevu za privremenu meru", navodi se u saopštenju.
Osim toga, razmatrajući uslov "hitnosti" donošenja privremene mere, krnji Ustavni sud smatra da propisi koji se odnose na izbore predstavljaju jednu od najvažnijih oblasti regulisanja koje je ključno za obezbeđenje slobodnih, poštenih i transparentnih izbora koji odražavaju volju građana.
"Stoga bi implementacija Izbornog zakona Srpske ozbiljno podrivala ulogu Centralne izborne komisije BiH. I sama mogućnost organizovanja predstojećih lokalnih izbora u Republici Srpskoj primenom osporenog zakona predstavlja pretnju za nastanak nepopravljive štete za demokratski izborni proces, pravnu sigurnost i vladavinu prava. Zadržavanje takve pravne situacije narušilo bi pravni poredak i ustavni okvir države, dovelo bi do pravne nesigurnosti i ugrozilo legitimitet izbornog procesa, što bi moglo rezultirati ozbiljnom političkom nestabilnošću", navodi se.
Krnji Ustavni sud BiH je podsetio da odluka o privremenoj meri ne prejudicira odluku o meritumu zahteva.
Inače, Izborni zakon Narodna skupština Republike Srpske usvojila je na sednici 19. aprila 2024, a stupio je na snagu 17. jula 2024. godine.
Krnji Ustavni sud BiH odlučivao je o zahtevu zamenika predsedavajućeg Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Denisa Zvizdića za ocenu ustavnosti Izbornog zakona Republike Srpske.
Zvizdić je podneo i zahtev za donošenje privremene mere kojom bi krnji Ustavni sud privremeno stavio van pravne snage Izborni zakon Republike Srpske do donošenja konačne sudske odluke.