Završena sednica Skupštine Srbije, nastavak rasprave u ponedeljak

Skupština završila rad, nastavak u ponedeljak u 10 časova

Poslanici Skupštine Srbije završili su večeras rad, a raspravu o ukupno 60 tačaka dnevnog reda, među kojima je i Deklaracija, koja je usvojena na Svesrpskom saboru 8. juna u Beogradu, nastaviće u ponedeljak u 10.00 časova.

Na dnevnom redu vanrednog zasedanja koje je počelo u utorak su i sporazumi koji se tiču potvrđivanja zajmova, a jedan od njih se odnosi na kredit kod banke Poštanska štedionica za izgradnju nacionalnog stadiona i pristupnih saobraćajnica u iznosu od 42 milijarde dinara.

Poslanici će se, posle rasprave, u danu za glasanje kada bude određen, izjašnjavati i o tome da Jorgovanka Tabaković bude ponovo izabrana na funkciju guvernera Narodne banke Srbije, a Blagoje Paunović na mesto predsednika Fiskalnog saveta Srbije.

Stamenkovski: Za četvrto dete jednokratna pomoć 3.180.000 dinara

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je danas da resorno ministarstvo u izmenama Zakona o finansijskoj porodici sa detetom predlaže povećanje roditeljskog dodatka, koje bi tako za svako četvrto dete iznosilo 3.180.000 dinara.

Ona je rekla da će izmenama zakona, za rođenje prvog deteta jednokratna pomoć iznositi 500.000 dinara, za drugo dete 600.000 dinara, za treće dete će iznositi 2 miliona 280.000 dinara, a za četvrto dete 3 miliona 180.000 dinara.

"Vlada Republike Srbije je, kako je navedeno u samom ekspozeu predsednika vlade, prepoznala izazov bele kuge kao problem sa kojim treba strateški i sistemski da se borimo i naš zadatak je da, saradnjom svih resora u Vladi naše zemlje, stvorimo ambijent za sigurnost i za bolji status svih naših porodica u Srbiji", rekla je Đurđević Stamenkovski odgovarajući na pitanje narodnog poslanika Jedinstvene Srbije Živote Starčevića šta će izmene Zakona podrazumevati,

Napomenula je da je Ministarstvo za brigu o porodici u saradnji sa Ministarstvom privrede pokrenulo aktivnosti u cilju pružanja podrške našim ženama na selu.

Starčević je pitao ministarku prosvete Slavicu Đukić Dejanović u koliko država Srbija ima dopunske škole u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku, na šta mu je ona odgovorila da Srbija radi na širenju tih mreži škola i da ih trenutno ima u u 22 države.

Zukorlić: Pomirenje Srba i bošnjaka strateški cilj

Ministar zadužen za oblast pomirenja, regionalne saradnje i društvene stabilnosti Usame Zukorlić izjavio je da duboko veruje ne samo u pomirenje Srba i Bošnjaka već i u njihovo prijateljstvo.

"Nadležnost koja mi je data, veoma je težak i ozbiljan zadatak i raduje me da je premijer kazao da nam je istorijsko pomirenje strateški cilj", rekao je Zukorlić na sednici

Skupštine Srbije odgovarajući na pitanja poslanika Ahmedina Škrijelja u vezi uključivanje Bošnjaka u institucije i povratak raseljenih i izbeglih u Priboj.

Naglasio je da je njegova uloga pre svega da politiku pomirenja primeni u bošnjačkom narodu i između bošnjačkog i srpskog naroda.

Duboko verujem da je pomirenje dva naroda moguće bez obzira na brojne rane iz prošlosti i otežavajućih okolnosti u datom trenutku", rekao je i naglasio da će ministarstvo raditi na zbližavanju svih centara na Balkanu.

Ministar je istakao sa željno iščekuje da se to ostvari i naveo da će njegov doprinos biti u pravcu što bolje regionalne saradnje svih država na Zapadnom Balkanu, bez obzira na poteškoće, jer je, kako je istakao, to interes i manje brojnih nacionalnih zajednica u Srbiji.

Prema njegovim rečima, važno je dotaći se i teme ekstremizma o kojem se na vladi jako opsežno govorilo posebno "o onom koji dolazi iz redova muslimana" prema "terminologiji" koja je u upotrebi.

Važno je, kako je naglasio, da javni sektor prođe od upoznavanja i obuke, da bi imao mehanizme i znanja da razlikuje potencijalne ekstremiste od tradicionalnih konzervativaca.

Đurić: Nacionalne zajednice su bogatstvo naše zemlje

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je ocenio da je značaj i karakter odnosa koje Srbija ima prema nacionalnim zajednicama ogroman za regionalne i međunarodne odnose i naglasio da će po tom pitanju Srbija, koja je već primer za mnoge države, u budućnosti biti još bolja.

"U nacionalnim zajednicama u našoj zemlji vidimo ogroman resurs za unapređenje odnosa sa državama koje nas okružuju i neretko Srbija služi kao pozitivan primer kada je reč o tretmanu nacionalnih zajednica s obzirom na to da predstavlja državu u kojoj nacionalne zajednice mogu da ostvaruju brojna prava od obrazovanja od osnovnog nivoa pa čak i predškolskog obrazovanja pa sve do doktorskih studija na sopstvenim jezicima, uživanja određenih prava u domenu javnog informisanja koje se subvencionišu iz budžeta, a koja su takođe bez presedana", rekao je Đurić odgovarajući na pitanja poslanika Ahmedina Škrijelja u vezi sa proporcionalnim uključivanjem Bošnjaka u institucije.

Đurić je podsetio da zvaničnici često koriste taj podatak i činjenicu u razgovoru sa stranim partnerima i prijateljima i neretko dobijaju komplimente.

"Kada je reč o Ministarstvu spoljnih poslova, već pravimo akcioni plan kako da u našu strukturu uključimo veći broj pripadnika nacionalnih zajednica", naveo je ministar i dodao da će im biti zadovoljstvo da se uskoro u redovima MSP nađe i još pripadnika i bošnjačkog i drugih naroda koji žive u Srbiji.

Dodao je da nacionalne zajednice iz Srbije imaju takođe i veliki broj pripadnika u rasejanju u zemljama regiona i šire i da i te zajednice jednako kao srpska mogu da pruže doprinos jačanju veza Srbije sa tim zemljama.

Prema njegovim rečima, kada to navodi ne misli samo na zemlje u neposrednom okruženju već i mnogo šire.

Nacionalne zajednice su bogatstvo naše zemlje u pravom smislu te reči. Iskreno verujem u to da možemo da poslužimo u budućnosti kao još bolji primer", rekao je Đurić i naglasio da je tema vezana za položaj nacionalnih manjina izuzetno važna.

Ministar je pozvao sve delegirane političke predstavnike nacionalnih zajednica da im se uvek obrate sa idejama, sugestijama i predlozima, i dodao da sa kolegama iz stranaka nacionalnih zajednica koje participiraju u vladi već aktivno radi na usaglašavanju mera kako da se što je moguće bolje u sinergiji deluje i prožme zajednički nastup.

On je ocenio da Srbija sa svim nacionalnim zajednicama predstavlja jednu od najraznovrsnijih zemalja u Evropi, a da je u delu međunarodnih medija pogrešno predstavljena kao država u kojoj postoji etnonacionalizam u negativnom smislu značenja.

Popović pozvala mlade da se prijave za funkcije u pravosuđu

Ministarka pravde Maja Popović je rekla da je pri predlaganju za izbor sudija i predsednika suda zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu, i da je u prethodnom periodu izabran veliki broj i tužilaca i sudija bošnjačke nacionalnosti, ali i mađarske nacionalne manjine.

"Radimo na tome da taj broj bude još veći, pozivamo pripadnike i nacionalnih manjina i naravno, i Srbe, zato što je sve teže naći kadrove, imajući u vidu da mladi ljudi sve se teže opredeljuju za ova izuzetno teška zanimanja koja su uvek bila jako cenjena. Mladi ljudi se više sada opredeljuju za privatni sektor i to je nešto na čemu ćemo u budućnosti morati da radimo - da privučemo mlade da se ponovo u velikom broju prijavljuju za ove pravosudne funkcije", rekla je ona.

Vučević: Svi građani imaju jednaka prava, Bošnjaci više da konkurišu u institucijama

Srbija nema problem, ni politički ni suštinski da bošnjačka zajednica bude jednako tretirana u svim institucijama u svim delovima Srbije, rekao je premijer Miloš Vučević odgovarajući na pitanje poslanika Ahmedina  Škrijelja iz Stranke demokratske akcije Sandžaka.

Škrijelj je postavio pitanje u kom roku vlada planira da usaglasi nacionalnu strukturu zaposlenih u policiji, vojsci, pravosuđu, službama bezbednosti i drugim republičkim institucijama i organizacijama sa nacionalnom strukturom stanovništva u kako je rekao, sandžačkim opštinama i da omogući srazmernu zastupljenost bošnjačkog naroda u tim institucijama.

Vučević je Bošnjake pozvao da konkurišu u državnim institucijama, dodavši da treba motivisati sve građana, bez obzira kojoj naciji pripadaju, da imaju prava da konkurišu i u odbrambenim snagama, policiji, pravosudnim organima.

Premijer je ocenio da to nije samo pitanje koje može statistički da se posmatra i naveo da je interes Srbije da struktura svih organa odražava stvarnu sliku i priliku Srbije, kao i da se pokaže da svi građani imaju jednaka prava po Ustavu i po zakonima.

Naveo je da ostaje pitanje da li su svi motivisani da uzmu učešće u državnim strukturama i rekao da smatra da bošnjačka zajednica ima značajan uticaj u učešću u vlastima od lokalnog do republičkog nivoa.

"Možda u nekim segmentima nedostaje Bošnjaka, negde fali možda pripadnika srpske zajednice ili nema dovoljno u srazmeri sa strukturom stanovništva, ali to je nešto što život diktira i ne možete prostom matematikom niti prostim nacionalnim ključem kroz neke administrativne mere to nametati", rekao je Vučević.

On je kao nekadašnji ministar odbrane istakao da Vojska Srbije po prvi put ima Bošnjaka u generalskom činu, kao i da ima Bošnjaka člana generalštaba VS.

"Što je zaista na ponos svih nas, kao što i funkcionisanje verske službe Vojske Srbije apsolutno ravnopravno i jednako tretirano", rekao je premijer.

Naveo je da je upoznao dosta Bošnjaka u Vojsci Srbije i rekao kako bi voleo da ih bude još više.

"Uvek su revnosno, savesno izvršavali sve svoje zadatke i obaveze kao pripadnici oružanih snaga naše države, ne dovodeći u pitanje svoju lojalnost našoj majci Srbiji", rekao je Vučević.

Naveo je da bi voleo da Škriljej podrži borbu državnih organa protiv verskog ekstremizma i podsetio da su svi predstavnici Islamske zajednice podržali korake države u borbi protiv ekstremizma.

Vučević je podsetio da njegova vlada ima dva ministra iz bošnjačke zajednice, što prema njegovim rečima, "predstavlja dobar primer" zastupljenosti.

"Mislim da je to dobra poruka, da je to dobar primer kako bošnjački narod treba da bude predstavljen u svojoj državi i u najvećim institucijama", rekao je Vučević.

Sednica nastavljena postavljanjem poslaničkih pitanja članovima Vlade

Nakon jednočasovne pauze, sednica je nastavljena postavljanjem poslaničkih pitanja članovima Vlade Srbije.

Prema poslovniku, poslanička pitanja postavljaju se Vladi, u prisustvu članova Vlade, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, na sednici koja je u toku, od 16 do 19 časova, kada se prekida rad po dnevnom redu.

Pauza do 16 časova

Određena je pauza za ručak do 16 sati.

Vučević: Nije doneta nikakva odluka ni o rudarenju, ni o eksploataciji litijuma

Premijer Miloš Vučević izjavio je da nije doneta nikakva odluka ni o rudarenju, ni o eksploataciji litijuma, dodajući da egzistira samo Uredba Vlade Srbije o postojanju prostornog plana posebne namene.

"Niko nije ni blesav, ni lud, da ugrožava bilo koji deo Srbije i da se igra sa sudbinom sopstvenog naroda. Svi dišemo ovaj vazduh i pijemo ovu vodu i niko nema nameru da ide iz Srbije i nameru da je menja, već da je čuva i razvija. Verujem da su nam prirodna bogatstva Bogom dana i na pravi način treba da ih koristimo i razvijamo državu", poručio je Vučević opozicionim poslanicima u Skupštini Srbije.

Premijer je dodao da je moguće imati održiv razvoj, ekonomski razvoj, a da se istovremeno vodi računa o zaštiti životne sredine i zdravlju građana.

"To je dokazano u mnogim državama, to je moguće u Srbiji", istakao je Vučević.

Kako im je poručio, neće da uđe u priču plašenja i "uterivanja straha narodu sa jeftinim parolama", navodeći da je to neodgovorno i neozbiljno.

"Ali bilo bi fer da ste ta pitanja postavljali vašim koalicionim partnerima koji su doveli Rio Tinto, koji su im dali istraživačko pravo, koji su menjali zakone da bi mogli da idu iz istraživanja u eksploataciju", rekao je Vučević.

"Bilo bi fer da kada brinete o zapadnoj Srbiji, kažete, a šta je sa industrijskim otpadom? Šta je u Viskozi 20 godina stajalo, najveći otrov, industrijski otpad? U centru Loznice, fabrike koju su upropastili 2005. godine. Pa kako to ne spomenete? To nije ugrožavalo građane Loznice? Ili zapadne Srbije? Ili cele Srbije? Pa je li nije postao industrijski otpad? Pa nije li to nešto što direktno ugrožava isto i kvalitet zemlje i podzemnih voda i nadzemnih voda i vazduha? Pa kako se toga niste setili, kako tada niste brinuli o zapadnoj Srbiji?", upitao je premijer.

Vučević je upitao kako da to sve nisu spomenuli nego govore kako će neko da truje sopstveni narod.

"Sram vas bilo za to. Niko nije lud da truje svoj narod i da radi protiv svoje države. Sram vas bilo da takve stvari pričate i da konstantno plašite svoj narod. Jedan viče da beže iz države, drugi viče da će biti otrovani, zatrovani, ubijeni. A nama poručujete da ćemo da se kupamo u sumpornoj kiselini. Jel' to je demokratski?", upitao je Vučević.

Odgovarajući na tvrdnje koje je poslanik Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) Nenad Tomašević izneo da Vlada Srbije ne sarađuje dovoljno sa Rusijom, Vučević je naglasio da je Tomaševićeva stranka u koaliciji sa onima koji se zalažu da se prekinu svi odnosi sa Ruskom Federacijom i ruskim narodom.

"Vi dolazite iz te koalicije da nama kažete da mi vodimo antirusku politiku. Pa ne sećam se kad ste bili Srpski pokret obnove da ste vi imali neki prorusku poziciju. Pa bili ste tvrdo natovski, proevropski orijentisani", rekao je Vučević.

Odgovarajući na konstataciju Tomaševića da u EU ne postoje rudnici litijuma, rekao da to nije tačno i da svoje projekte vezane za istraživanje i iskopavanje litijuma pripremaju Nemačka, Češka, Francuska i Portugal.

"Što se tiče Nemačke tu se pripremaju Dva projekta - projekat Zinvald, 35 km od Drezdena. Plan je da studije pred izvodljivosti budu završene u prva tri meseca 2025. godine. I Ziru Karbon u dolini Gornje Rajne. Dozvole za istraživanje izdate u svrhu komercijalnog istraživanja mineralnih resursa bez eksploatacije u ovom trenutku. Znači da se radi na tome", rekao je Vučević.

On je dodao da se u Češkoj realizuje projekat litijuma Sinovec da je planirani kapacitet proizvodnje 26.000 do 29.000 litijum hidroksida sa vekom eksploatacije do 25 godina.

"Francuska - planirano je da eksploatacija počne od 2028. godine sa vekom eksploatacije od 25 godina", rekao je Vučević.

Martinović: Više birački spiskovi nisu tema, sad plaše građane litijumom

Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović rekao je danas u Skupštini Srbije da opozicija plaši građane lažnim pričama o iskopavanju litijuma kao što su to radili prošle godine iznoseći neistine oko biračkih spiskova.

"Nema više teme biračkog spiska, nema više fantomskih birača, sad se stvara jedna nova atmosfera građanskog rata, kao što je bila stvarana u novembru i decembru 2023. godine. Ovoga puta atmosfera građanskog rata stvara se oko litijuma", rekao je Martinović odgovarajući opozicionim poslanicima.

On je rekao da se i sada narod huška i poziva da izlazi na ulice, da se blokiraju saobraćajnice, da se izlazi na trgove opština i gradova.

"Kao što ste prošle godine besomučno lagali oko biračkih spiskova, oko fantomskih birača, tako sada besomučno lažete i plašite građane Srbije oko iskopavanja litijuma", poručio je Martinović koji je ranije bio ministar državne uprave i lokalne samouprave.

On je upitao predstavnike opozicije zašto više ne govore o navodnim fantomskim biračima na biračkim spiskovima u Srbiji, a išli su u Evropski parlament da se žale na tu temu.

Na tvrdnje opozicionih poslanika da će sumporna kiselina uništiti zemljište u Jadru, on je podsetio da je sumporna kiselina stizala u fabriku "Zorka Šabac" decenijama, pa se, kako je naveo, Šapčanima nije dogodilo "ništa strašno".

Marić: Deklaracija u Banjaluci usvojena skoro jednoglasno

Poslanik Dušan Marić iz SNS izjavio je da je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda u Banjaluci usvojena skoro jednoglasno, iako, kako kaže, ni tamo opozicija nije u dobrim odnosima sa vlašću.

"Tamo je opozicija duboko svesna da je ova deklaracija dobar, koristan dokument, koji će pomoći da srpski narod, bez obzira gde živi, uspostavi čvršće jedinstvo, koje će nam pomoći da se lakše odupremo pritiscima kojima je srpski narod izložen", rekao je Marić i pozvao poslanike da glasaju za Deklaraciju.

Vesić: Putevi i pruge suština decentralizacije

Na komentare da treba promisliti koliko se Srbija zadužuje za puteve, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je da je izgrađeno 22 kilometra auto-puta od Rume do Šapca zajedno sa mostom, da će Požarevac biti priključen na auto-put do kraja ove godine, kao i Trstenik i Velika Plana na Moravski koridor.

Vesić je naveo da će Kraljevo i Požega biti priključeni na auto-put, napomenuvši da su pruge i putevi suština decentralizacije.

Poslanica JS: Podržavamo Deklaraciju

Poslanica Jedinstvene Srbije Zagorka Aleksić rekla je da će ta poslanička grupa podržati Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda kao i ostale predloge koji su na dnevnom redu.

"Mnogo je važnih predloga zakona danas na dnevnom redu, ali ipak bih ispred JS izdvojila tačku pod rednim brojem 1. Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava srpskog naroda u Srbiji i Republici Srpskoj, jer smatramo da ima istorijski karakter", rekla je Aleksić.

Ona je dodala da je kao članica nedavno formiranog parlamentarnog foruma Srbije i Republike Srpske prisustvovala donošenju deklaraciji u Parlamentu Republike Srpske i naglasila da je to bio dostojanstven čin.

"Deklaracija je podržana ogromnom većinom. I u Republici Srpskoj postoje razlike i mimoilaženja stranačkih oponenata, ali čini se da je naš narod preko Drine prepoznao kada je vreme za stavljanje razlika po strani", naglasila je Aleksić.

Vučević: Radimo da bude bolje

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević rekao je da je Srbija danas daleko jača nego što je bila, da je stanje u prosveti, zdravstvu i odbrani neuporedivo bolje nego ranije kao i da mladi ljudi u mnogo manjem broju odlaze iz zemlje.

Vučević je tokom rasprave u Skupštini Srbije odgovarajući na kritike opozicionih poslanika istakao da oni nisu govorili o dnevnom redu, već da su vreme koristili kako bi iznosili neistine i vređali poslanike vladajuće većine.

"Srbija je danas daleko jača država nego što je bila. Da li je najjača? Nije. Da li treba da bude bolja? Svakako treba. Da li je sve idealno? Nije idealno. Radimo da bude bolje, da bude optimalnije. Ali da uporedite stanje pre ovoga i današnje stanje, nemoguće je bez jasne faktografije, bez brojeva, činjenica", rekao je Vučević.

Mali: Na korak smo do investicionog rejtinga

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da smo mi na korak do investicionog rejtinga koji ocenjuju najstrože finansijske institucije na svetu.

"Ako sve bude u redu, očekujem da ćemo do kraja godine prvi put u istoriji imati investicioni rejting, a to znači da vam je neko ocenio zdravlje vašeg organizma koje se zove i odnosi na javne finansije i ekonomsku politiku i da je rekao da ste među najboljim ekonomijama sveta", objasnio je.

"Uprkos svojoj pomoći koju smo pružili i građanima i privredi, uprkos svim investicijama koje sprovodimo već godinama unazad, nama je udeo javnog duga u BDP-u ispod 50 odsto. I to je obećanje koje smo dali, da nikada neće preći 60 odsto", rekao je Mali u raspravi odgovarajući na kritike opozicionih poslanika o zaduženosti javnih finansija Srbije.

Podsetio je da maksimalan udeo javnog duga u BDP-u koji propisan sporazumom u Mastrihtu iznosi 60 odsto i naveo da je prosek u evrozoni 89 odsto.

Mnoge evropske zemlje, uključujući i najjače evropske ekonomije, poput Francuske, Španije i Italije, imaju i više od 110 odsto, dodao je Mali.

Ako bi se javni dug gledao na apsolutni način, a ne na relativni, kaže Mali, to bi značilo da su neke od najjačih svetskih ekonomija zadužene i "hiljade milijardi evra".

Mali je naveo da Srbija na današnji dan na računu ima 744 milijardi dinara, što je, kako kaže, skoro 10 odsto BDP Srbije i ukazao je da je ekonomska politika države da želi da ima što više novca na računu.

Govoreći o sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima refinansiranju starog duga, Mali je naveo da bi Srbija platila taj kredit sa četiri odsto kamate, dok je trenutna referentna kamatna stopa u SAD, kako kaže, 5,5 odsto.

"Banke koje se zadužuju kod američke centralne banke plaćaju 5,5 odsto, a mi četiri odsto. Pa čekajte, zašto to ne bismo iskoristili?", upitao je Mali.

Objasnio je da će Srbija, kako budu kamatne stope padale, dodatno refinansirati javni dug.

"Ali ne možete da kažete da je Srbija prezadužena u uslovima kada nam je javni dug ispod 50 odsto u odnosu na BDP, a kada je prosek evrozone 89 odsto. Kada na računu imate skoro sedam milijardi evra i kada biste taj novac iskoristili, da vratite deo duga, vama bi udeo javnog duga u BDP-u pao ispod 42 odsto", zaključio je Mali.

Stanojević o zaduživanju

Dragan Stanojević iz Mi glas iz naroda potvrdio je još jednom da njihova će oni podržati Deklaraciju jer ona, kako je rekao, odražava interes srpskog naroda u celini.

On je govorio i o zaduživanju i rekao da smatra da je zaduživanje posebno po nepovoljnim uslovima ključni problem javnih finansija, odnosno države u celini.

Što se tiče Rio Tinta, Stanojević je rekao da je neshvatljivo da nas "Nemačka proglasi za genocidan narod", a zatim da se potpiše Memorandum EU i Srbije o strateškim sirovinama.

Đukanović: Ovom Deklaracijom potvrđujemo koliko su jaki odnosi Srba

Narodni poslanik Vladimir Đukanović iz SNS rekao je da je sva njegova familija po ocu iz Republike Srpske i da je presrećan što će ova Deklaracija biti doneta.

"Svako od nas ima neki san, poštovaćemo mi uvek formalno i moramo to da radimo i Dejtonski sporazum i sve ono što definiše BiH, ali ja nikoga u mojoj familiji ne mogu da nateram da voli ovakvu BiH. Oni nju ne vole i nikada neće reći da im je Sarajevo glavni grad. Reći će da je Beograd glavni grad", naglasio je.

"I svako od Srba u BiH nikada neće navijati za BiH ni u jednom sportu, navijaće za Srbiju i svako od njih sanjaće ujedinjenje sa Srbijom", dodao je.

On je istakao da ovom Deklaracijom potvrđujemo koliko su jaki odnosi Srba i sa jedne i sa druge strane Drine, dodajući da nema nikakve razlike između Srbina koji živi u Bogatiću i onog koji živi u Bijeljini.

Na priče kako će projekat "Jadar" da zagađuje životnu okolinu, podsetio je da je Loznica decenijama imala fabriku viskoze koja je bila veliki zagađivač i naveo da projekat "Jadar" neće toliko trošiti sumporne kiseline.

"Nikakva količina sumporne kiseline neće se toliko trošiti, jer to što se čak i namenilo da se eventualno potroši, daleko je manje nego što trošimo sumpornu kiselinu u poljoprivredi. S obzirom da vršimo đubrenje zemljišta i tu svuda imate sumpornu kiselinu i to u većoj količini nego što bi to ovaj rudnik koristio", rekao je Đukanović.

Naveo je da je 20 puta veće zagađivanje bilo u Boru i Majdanpeku u vreme SFRJ, pa se tad niko nije borio da zatvori rudnik, dok sad, kako kaže, žele da ugase Bor.

Ocenio je da poljoprivreda jeste srpska strateška grana i da treba u nju ulagati, ali je istakao da ona ne može da stvara BDP onoliko koliko stvara industrija.

Đukanović je naveo da je i multimilijarder Ilon Mask otvorio fabriku za preradu litijuma na svom imanju i poručio je vladi da nastavi sa projektom "Jadar".

Pavlović: Mi - snaga naroda će podržati Deklaraciju

"Mi - snaga naroda će da podrži Deklaraciju sa Svesrpskog sabora iako smatramo da to može mnogo jače i konkretnije, ali mi nismo učestvovali u njenom koncipiranju", rekao je Aleksandar Pavić.

"Nama je najvažnije i na prvom mestu što je ovu deklaraciju usvojila skupština RS. Mi smo svesni koliko je to važno za RS, svaki vid povezivanja sa Srbijom", dodao je.

Ivanović: Koliko su dozvola nadležna ministarstva izdala za istraživanje litijuma?

Poslanica Ana Ivanović iz grupe "Mi snaga naroda prof. dr Branimir Nestorović" pitala je koliko su dozvola nadležna ministarstva izdala za istraživanje litijuma do današnjeg dana i na kojim lokacijama.

Kako je navela, po izveštaju Državne revizorske institucije, odobreno je 674 eksploatacionih polja. Pitala je da li je tačno da su za sada dostavljeni podaci o generisanim količinama rudarskog otpada sa manje od 200 polja i kada se mogu očekivati podaci sa ostalih.

Pavlović: 50 odsto sudija u narednih sedam godina odlazi u penziju

Branko Pavlović iz Mi - glas iz naroda pitao je Ministarstvo pravde o tome što u narednih sedam godina, kako kaže preko 50 odsto sadašnjih sudija treba da ide u penziju, a u narednih deset godina 62 odsto.

"Mi u ovom trenutku ne možemo sa ovim materijalnim položajem koje imamo, a koji je na samom dnu Evrope, da privučemo najkvalitetnije mlade pravnike da uopšte žele da se prijavljuju da budu sudije i tužioci", naveo je i pitao kada će Vlada izaći sa sveobuhvatnim merama rešavanja pitanja materijalnog statusa sudija i svih drugih zaposlenih u pravosuđu.

Druga dva pitanja uputio je Ministarstvu spoljnih poslova.

"Kancelarija za dijasporu ne dostavlja podatke o našim udruženjima Srba u dijaspori, Odboru za dijasporu i time blokira rad Skupštinskog odbora. Pitanje je kada će se u kratkom roku ova vrsta nedostatka komunikacije otkloniti. I treće pitanje je kada Republika Srbija ukinuti sankcije bratskoj Belorusiji kojima smo se pridružili, a koji nam ne služe na čast?", pitao je.

Đorđević postavio pitanje o udžbenicima

Poslanik Vladimir Đorđević iz Novog DSS-POKS (NADA) pitao je da, dok deca iz Beograda dobijaju besplatne udžbenike, šta je sa decom Kragujevca, Niša, Vranja, Loznice, Valjeva, ostatka Srbije?

"Je li ta deca nisu naša deca ili neće ići u školu, pošto planirate da ih raselite zbog otvaranja rudnika?", pitao je.

Poslanici Marina Mijatović i Milija Miletić postavili pitanja Lončaru

Marina Mijatović iz Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd postavila je pitanja ministru zdravlja, naročito kada je reč o uslovima u kojima se vodi trudnoća i obavlja porođaj u Srbiji.

Ministru Lončaru pitanje je postavio i Milija Miletić iz PS-NSS-USS-RS, rekavši da veliki broj malih domova zdravlja nema službu Hitne pomoći.

Poslanica Nestorović postavila dva pitanja Vesiću

Pitanja poslanika uglavnom su se fokusirala na projekat "Jadar", a, između ostalog, interesovali su ih i uslovi u kojima se vodi trudnoća i obavlja porođaj u Srbiji kao i to da li će imati ko da zameni sudije koji ispune uslov za penziju.

Narodna poslanica Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka postavila je dva pitanja ministru Goranu Vesiću.

"Koji su to investitori od kojih sam ja navodno tražila novac, neka nam da imena i prezimena i nazive tih firmi, kao i čime su oni to bili tačno ucenjeni, odnosno zašto gospodin Vesić kao pravnik nije podneo krivičnu prijavu protiv mene kao narodnog poslanika za izvršeno teško krivično delo", pitala je ona, osvrćući se na jučerašnje tvrdnje ministra.

Ona ga je pitala zašto u ministarstvu još uvek stoji nacrt prostornog plana Republike Srbije, kao krovni dokument za sva ostala planska dokumenta Republike Srbije.

"Zašto još uvek nije usvojen i kako je moguće onda da se usvajaju ostali prostorni planovi i planska dokumenta bez krovnog dokumenta?", pitala je ona.

Postavila je i pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike.

"Zašto još uvek nemamo strategiju upravljanja mineralnim resursima, s obzirom da zaključujemo Memorandum o razumevanju o strateškim sirovinama, a još uvek nemamo jasnu i preciznu analizu stanja svih mineralnih sirovina, podzemnih voda, geotermalnih resursa. Kako je moguće da se zaključuju bilo kakvi međunarodni ugovori, ukoliko Republika Srbija nema strategiju upravljanja mineralnim resursima? Da li je ministarka smatra da smo u nekom ozbiljnom pravnom problemu, s obzirom da kršimo sopstveni Ustav?", pitala je.

Sednicu otvorila Marina Raguš

U sali je prisutno 119 narodnih poslanika, te postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Sednicu je otvorila Marina Raguš iz Srpske napredne stranke.

Nastavljena sednica Skupštine Srbije

Poslanici su oko 10 časova nastavili raspravu. Na dnevnom redu je 60 zakonskih predloga.