S ljubavlju iz Zagreba: Zaboravite Jasenovac i prigrlite "evropske vrednosti"

Skoro mesec dana je Zagreb smišljao odgovor Crnoj Gori na usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, Dahau i Mauthauzenu. Koliko je taj dokument dirnuo u živac politički vrh Hrvatske bilo je jasno još kad je ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman usred Crne Gore pripretio merama, ako rezolucija bude usvojena.

Odluka je pak pala da posledice glasanja vladajuće većine u crnogorskoj skupštini snose Andrija Mandić, Milan Knežević i Aleksa Bečić, koji su proglašeni personama non grata.

Kako i zašto je Zagreb odlučio da deblji kraj izvuku baš lideri Nove srpske demokratije, Demokratske narodne partije i Demokrata?

Uzalud smo vas oslobađali od ustaša

Osim navedenog pitanja, pre svega je nejasno zašto Hrvatskoj smeta rezolucija kojom se osuđuju ustaški zločini i da li ovako burnom reakcijom samo dokazuje da se ne odriče svoje prošlosti.

Hrvatska je ovom odlukom pokazala ono čega smo se svi pribojavali – i dalje baštini, pa i neguje vrednosti NDH, kaže predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković.

"Kako drugačije razumeti njihovu ogorčenost zbog činjenice da je crnogorska skupština usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu koju će ceo civilizovani svet pozdraviti", upitao je Dajković u izjavi za RT Balkan.

Podseća da dešavanja u Jasenovcu nisu prikrivena raznim sumnjama i kontroverzama kao dešavanja u Srebrenici, već je o njima naširoko pisano čak i u Titovoj Jugoslaviji.

"Samim tim, zaključak je da se Hrvati još uvek nisu pomirili sa sopstvenom prošlošću koja je nažalost isprepletana raznim nečasnim događajima – kakav je bio genocid u Jasenovcu", dodaje naš sagovornik.

Napominje da ne misli da su srpski lideri u Crnoj Gori, Mandić i Knežević, naročito zabrinuti ovom odlukom Hrvatske, niti da su imali želju da idu u Zagreb u skorijoj budućnosti.

Da je to istina, potvrdio je u svom stilu Knežević na društvenoj mreži Iks ironično navodeći da će ga žena grditi jer im je propala rezervacija u Rovinju.

"Znači moj đed Milan, po kome nosim ime zalud je poginuo na Đurđevdan 1945. oslobađajući Karlovac od ustaša i nacista. Izgleda su oni pobedili, a mi izgubili", kaže Knežević.

U svojoj reakciji Mandić kaže da nijedan dobronamerni čovek nije mogao očekivati da će se moderna Hrvatska poistovećivati sa NDH na način što će liderima tri stranke koji su osudili najstravičniji zločin zabraniti ulaz u Hrvatsku.

"Ono što je posebno važno je da Crna Gora ostaje posvećena izgradnji dobrosusedskih odnosa i iako smo iznenađeni, nećemo preduzimati recipročne mere", kazao je Mandić.

Sa druge strane, Bečić kao da je zbunjen što ga je stigao gnev Zagreba. 

"Hrvatska me proglasila nepoželjnim, jer su poslanici partije čiji sam predsednik glasali za Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu. Mada, ima još predsednika partija koje su glasale i članovi su vlade, tako da kriterijuma očito da nema", kaže Bečić.

Jasno je da je Bečić mislio na poslanike Pokreta Evropa sad i njihovog lidera premijera Milojka Spajića, koji su takođe glasali za dokument, a koji su okosnica vlasti u Crnoj Gori.

Kako je Zagreb odlučio koga da stavi na "crnu listu" pokušao da objasni Grlić Radman navodeći da su Mandić, Knežević i Bečić to zaslužili jer su pogoršali odnose Crne Gore i Hrvatske.

Dodaje, pak, da umiri ostale u Crnoj Gori, kako put zemlje prema EU neće blokirati, jer to nije "evropska vrednost i izbegavamo ga kao instrument".

"Smatram da je došao trenutak da se Crna Gora okrene vladavini prava i proevropskim vrednostima", rekao je Grlić Radman i zaboravio da doda kako te vrednosti podrazumevaju i da se zaboravi prošlost i strašni zločini počinjeni na tlu današnje Hrvatske.

Odluka Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske je pogrešna i imaće za posledicu dve loše stvari za samu Hrvatsku, kaže politički analitičar Vladimir Pavićević za RT Balkan.

"Prva je da pojedini hrvatski zvaničnici relativizuju zločine nacista, fašista i ustaša koji su počinjeni u Drugom svetskom ratu. U svako doba dana i noći na svakoj tački ove planete jedini prihvatljiv stav je da se osude zločini u logorima Jasenovac, Mauthauzen i Dahau. Svako drugačije postupanje je pogrešno", ukazuje on.

Drugo je, navodi Pavićević, da će ovaj potez upravo Hrvatsku postaviti kao aktera koji potencijalno destabilizuje prilike u regionu i remeti odnose sa susedima.

"Da sam na mestu premijera ili predsednika Hrvatske odmah bih predložio povlačenje ove odluke", kaže naš sagovornik.

Da li će Podgorica poslati zvaničan odgovor Hrvatskoj?

Vlada mora da odgovori recipročnim merama i zaštiti dignitet Crne Gore, kaže lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević i navodi da bi personama non grata trebalo proglasiti predsednika Sabora, potpredsednika Vlade Hrvatske i nekog od lidera parlamentarne većine u Hrvatskoj.

"Ne ulazeći u motive i razloge kojim se Vlada Hrvatske rukovodila, ova mera zahteva hitan odgovor Vlade Crne Gore i aktiviranje principa reciprociteta. Ministri spoljnih poslova Hrvatske i Crne Gore bi morali da pokrenu dijalog o prevazilaženju otvorenih pitanja u bilateralnim odnosima, uključujući i ovu skandaloznu odluku o proglašenju visokih državnih funkcionera Crne Gore personama non grate", jasan je Medojević.

Kada je Crna Gora trpela kritike iz Zagreba zbog rezolucije, Podgorica je odgovorila porukom da je neupitna činjenica da su se zločini u logoru Jasenovac dešavali pod komandom profašističkog režima NDH, ali da se oni ne dovode u vezu sa današnjom Hrvatskom.

Da će Podgorica i sada reagovati, malo je verovatno. Razlog tome leži u činjenici da je nedavnom rekonstrukcijom vlade, mesto ministra spoljnih poslova pripalo lideru Bošnjačke stranke Ervinu Ibrahimoviću. 

Crna Gora odgovorila Hrvatskoj: Neupitna činjenica da su se u Jasenovcu dešavali zločini

On je na čelu stranke koja nije glasala za spomenutu rezoluciju, dok sa druge strane godinama podržava narativ da se u Srebrenici desio genocid.

Ne očekuje se mnogo ni od premijera Spajića koji se nedavno pravdao da Crna Gora odluke donosi samostalno i principijelno, poštujući prošlost, a okrenuta budućnosti.

"Rezolucije i prošlost nisu naš fokus i treba ih ostaviti u senci napretka naše zemlje na planu ekonomije, vladavine prava i evropske integracije, umesto ulepšavanja prošlosti, bavimo se lepšom budućnosti", napisao je Spajić.

Ta lepša budućnost, ako pitate Zagreb, izgleda podrazumeva i amneziju.