Srbija i Balkan
Sveštenik SPC: Čemu žurba sa rudarenjem litijuma?
Kod teritorijalno velikih i industrijski razvijenih zemalja (poput onih koje nam sugerišu iskopavanje jadarita) situacija je značajno drugačija jer zbog veličine svoje teritorije mogu da eksploatišu litijum uz neuporedivo manji rizik po životnu sredinu, pa je stoga mudro da im ustupimo avangardnu poziciju u domenu tehnologije rudarenja litijuma, ističe prezviter Oliver Subotić
Aktuelni predlog iskopavanja litijuma u dolini Jadra ne može izdržati temeljnu kritiku: na osnovu svega što smo do sada čuli u javnoj debati, zdravorazumsko rasuđivanje ukazuje na to da je rizik prevelik za teritorijalno malu zemlju poput naše, pogotovo stoga što bi eventualne posledice bile praktično neotklonjive, piše u autorskom tekstu upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke prezviter dr Oliver Subotić.
Ovaj sveštenik Srpske pravoslavne crkve navodi da su se u dosadašnjoj polemici u vezi sa iskopavanjem litijuma sasvim jasno profilisale pozicije "za" i "protiv". Pri čemu se u prvoj ističe prihod koji bi rudarenjem litijuma u dolini Jadra bio ostvaren i ubrzan industrijski razvoj naše zemlje. Dok suprotna pozicija napominje veliku verovatnoću ozbiljnog ugrožavanja životne sredine.
"Veoma se lako može desiti da ovaj nivo kritičke opservacije ujedno bude i završni ukoliko stručna javnost i dalje bude izrazito podeljena. Razlog je jednostavan: u cost-benefit analizi ne postoje finansijske dobiti, ma kolike bile, koje mogu pokriti štetu eventualnog ugrožavanja životnog prostora, a podeljenost stručnjaka automatski znači i neizvesnost koja u domenu zaštite životne sredine nije pametna", navodi prezviter Oliver Subotić u tekstu objavljenom na zvaničnom sajtu SPC.
Kako dodaje, u narednom periodu će se, najverovatnije, dobar deo težišta polemike preneti i na mogućnost davanja punih garancija očuvanja prirodnog okruženja.
"Podsetimo, s tim u vezi, da u svoje vreme uopšte nije predviđen nastanak globalne ekološke krize, a da za nju danas niko ne odgovara uprkos očiglednim posledicama koje svi osećamo na svojoj koži. Stoga se već na prvom nivou kritičkog ispitivanja postavljaju dva suvisla pitanja. Prvo glasi: ko uopšte može dati stabilne i odgovorne garancije za upotrebu tehnologije koja je već pokazivala negativan uticaj na ekosistem? Drugo je: na koji način bilo ko lično može odgovarati za eventualnu štetu koja bi mogla nastati decenijama kasnije, kroz kumulativni efekat primene te tehnologije", navodi Subotić.
On ističe i da je u razmatranje ove teme neophodno uključiti pravnike, politikologe i sociologe, primećujući da je predlog projekta iskopavanja litijuma u Srbiji od samog početka par excellence političko pitanje koje ima širi geopolitički kontekst u koji smo, hteli – ne hteli, uvučeni od strane moćnih globalnih korporacija i svetskih sila.
"Pritisak (neko bi rekao: podrška) dve vodeće zapadnoevropske države u pogledu iskopavanja litijuma u dolini Jadra samo su jasan odraz pragmatičnih geostrateških interesa, a ne brige za našu zemlju. Sve navedeno implicira potrebu formiranja preciznih mehanizama koji bi nas štitili od pretvaranja Srbije u rudarsku koloniju", piše Subotić.
On upozorava i da je veliki izazov oštra polarizacija u srpskom društvu, koja može dovesti čak i do građanskih nemira, kojima bi se radovali samo srpski neprijatelji, kako navodi.
Tehnologija litijum-jonskih baterija je relativno brzo potisnula prethodnu, nikl-kadmijumsku, a već sada postoje naznake o njenoj konvergenciji ka budućim rešenjima koja će izvršiti novu smenu tehnoloških generacija, ukazuje dalje u svom tekstu upravnik Misionarskog odeljenja. Uz to, on ističe da treba razmotriti koliko je projekat rudarenja litijuma u saglasnosti sa ranije donetim strateškim dokumentima Republike Srbije koji se tiču zdravog vazduha, čiste vode, plodnog zemljišta i kvalitetne hrane.
"Kod teritorijalno velikih i industrijski razvijenih zemalja (poput onih koje nam sugerišu iskopavanje jadarita) situacija je, reklo bi se, značajno drugačija jer zbog veličine svoje teritorije one mogu da eksploatišu rudu litijuma na lokalitetima koji nose neuporedivo manji rizik od nastanka ekološke katastrofe", navodi prezviter Oliver Subotić.
Stoga je mudro da velikim državama ustupimo avangardnu poziciju u domenu tehnologije rudarenja litijuma, dodaje on, ali na njihovoj sopstvenoj teritoriji, a da mi, koji smo teritorijalno mali, pomno pratimo njihove aktivnosti i učimo na njihovom iskustvu, ističe Subotić.
"Uostalom, čemu tolika žurba? Litijum neće pobeći iz doline Jadra i strpljivo će čekati podno Cera sve dok tehnologija njegovog iskopavanja ne postane potpuno bezbedna. Tačnije – ako to ikada postane", zaključuje se u tekstu.
