Predrag Marković u "Relativizaciji": Napad na srpskog policajca je i napad na srpsku državu

Gost Ljiljane Smajlović u novoj epizodi "Relativizacije" je istoričar Predrag Marković, direktor Instituta za savremenu istoriju, specijalista za Hladni rat, raspad Jugoslavije, istoriju Beograda između Istoka i Zapada, ali i potpredsednik Glavnog odbora SPS-a. Imajući u vidu da je nedavno objavio knjigu "Državni neprijatelj – štetna uloga tajnih službi", ali i aktuelne političke događaje, razgovarali su o atentatima i teroristima.

O slučaju ubice srpskog policajca Albanca Fatona Hajrizija, za koji je ministar policije Ivica Dačić rekao da je najverovatnije teroristički akt koji dolazi s Kosova i Metohije od strane albanskih struktura, Marković kaže da je teško reći da li se radilo o teroristi ili samo o kriminalcu.

"Teroriste su obično ubice s političkim ciljem i iza kojih stoje određene organizacije. Ako bismo poredili sa slučajevima iz istorije, to više liči na sukobe odmetnika i policije nego recimo na napade pripadnika Al Kaide ili ISIS-a koji su svojim akcijama slali poruku", kaže sagovornik Smajlovićeve i dodaje da iako se radi o napadu na državu, posredi je bezazleniji slučaj, posebno u poređenju sa strašnim atakom na državu kao što je bilo ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Da li je ovde u pitanju terorizam, kako kaže, stvar je tehničke, a ne političke prirode. Ipak, ne sme se prevideti Hajrizijeva teroristička prošlost.

"Napad na srpskog policajca je i napad na srpsku državu. Taj čovek jeste neprijatelj naše zemlje i njegov život je (bio) usmeren na borbu protiv Srba. U tom smislu reći za njega da je terorista nije pogrešno. A da li prištinska vlast voli ubice i teroriste, sigurno da ih voli, posebno ako ubijaju Srbe i nepodobne Albance. Čitava ta frankenštajnska tvorevina je ubilačka i teroristička. Ali da li je organizovala ubistvo srpskog policajca – teško je dokazivo", pojašnjava Marković.

Prema njegovim rečima, pravi državni terorizam se desio u Banjskoj, gde je sve počelo incidentom a završio se snajperskom likvidacijom. Iako svi prozivaju Srbiju za Banjsku, kad gledamo i broj žrtava i način ubistva, Banjska je zločin zvaničnog "Kosova".

Atentat na Trampa i CIA

Na primedbu Ljiljane Smajlović da su prve reakcije nakon atentata na Donalda Trampa bile da je sve namešteno, odnosno da je služba zakazala, Marković kaže da tajne službe uglavnom maše u svojim procenama.

"CIA nije sprečila nijednu veliku krizu za Ameriku i nanela je mnogo štete svojoj državi i upravo o tome govori moja knjiga. Pošto je Amerika u suštini demokratska država, za razliku od Srbije gde mistifikovani arhivi još nisu u potpunosti otvoreni, mi znamo svaki njihov promašaj, oni su svaki događaj promašili. Na primer, 1953. u Berlinu izbiju veliki radnički nemiri, stotine mrtvih, a mesec ranije rekli su da se to neće desiti, dok je recimo događaj iz 1956. u Mađarskoj pokazao i njihovu potpunu nekompetenciju – samo jedan službenik u ambasadi je znao mađarski", kaže istoričar.

Što se tiče samog atentata, gost "Relativizacije" smatra da se Tramp zaista ukazao kao hegelijanski čovek sudbine, te da mu je sve neverovatno dobro došlo.

"To kako je odmah skočio na noge stvarno je veličanstven gest, ne može da se negira. I ona ikonična fotografija gde krvari a u pozadini se vijori američka zastava, nalik prizoru s Ivo Džime. Mnogi od nas su ga potcenjivali. Tramp se uzdigao, trebalo bi da umiri retoriku i sada stvarno ima mogućnost da bude veliki državnik ukoliko pobedi na izborima", precizira Marković.

Međutim, kako kaže, Kamala Haris je nezgodan kandidat jer on voli da vređa, a ona je em crnkinja, em žena, dakle pripadnica manjine. Zato protiv nje neće moći da koristi svoje glavno oružje, svoju pljuvačku retoriku. Doduše, vređao je Hilari Klinton, ali svima je bilo milo što se tako ponašao prema jednoj beskrupuloznoj, bogatoj i privilegovanoj ženi.

"Atentat je neverovatno povoljan scenario za Trampov imidž. Kao bomba na Sutjesci za Tita – bomba je stvarno pala, ubila britanskog oficira a zadesio se foto-reporter. Ta bomba je od Tita napravila veliku zvezdu svetskog pokreta otpora. A Tramp je izuzetno vešto uspeo da od osobe optužene za slom američke demokratije postane čovek koji je primio metak za demokratiju", zaključuje gost "Relativizacije" Predrag Marković.