Situacija na severu stabilna, ali ima incidenata - Vučić sutra iznosi dokaze

Ulaskom tzv. kosovskih policajaca i specijalaca na sever KiM narušena je bezbednost Srba, a time i Briselski sporazum što znači povratak na Rezoluciju 1244, stav je Nikole Šainovića, bivšeg premijera Srbije i potpredsednika vlade Jugoslavije, prenosi Sputnjik.

"Postoji procedura koja podrazumeva saglasnost Kfora, odnosno, NATO jer je Kfor tamo u mandatu Ujedinjenih nacija sačinjen od zemalja Alijanse, iako je ranije bilo i drugih. Komandant Kfora je tamo da sprovodi Rezoluciju 1244. Prisustvo naših snaga u momentu odlučivanja je bila jedna od najvažnijih stvari, pored očuvanja suvereniteta", objašnjava Šainović za Sputnjik.

To su, kako napominje, vitalni elementi mirovnog sporazuma, ali to se nije desilo a kao što se vidi, mir nije uspostavljen.

"Zato je taj zahtev legitiman i ima utemeljenje u dokumentu Ujedinjenih nacija. Do sada se na taj zahtev odgovaralo ćutanjem, ali mislim da je sada momenat da se Kfor izjasni. Sinoć je s naše strane to i rečeno da bi se dobio odgovor", smatra Šainović.

Ukoliko pak Kfor odbije da da saglasnost, on će, kaže dalje Šainović, morati da navede tačan razlog za takav stav, s obzirom da je i ova tačka sporazuma o povratku do 1.000 pripadnika srpske vojske i policije u istoj ravni kao i odluka o postojanju misije Kfora, čija je dužnost po Rezoluciji da obezbeđuje mir i stabilnost.

On objašnjava takođe da srpske snage, ukoliko bi se vratile na Kosovo, ne bi bile pod komandom Kfora već pod jurisdikcijom Srbije.

"Znači, osiguravale bi situaciju po funkciji koju imaju po Rezoluciji 1244, dakle, bezbednost srpske zajednice, naših manastira i ostalog. Kfor bi naravno tu bio kao mirovne snage. Taj naš kontingent je bio spreman još krajem 1999. godine ali je to tada odbijeno i nadalje se nije više ni pokušavalo do sada. A sada zato što je dolazak kosovske policije na sever Kosova koji liči na uspostavljanje kontrole nad severom mimo Briselskog sporazuma. Taj sporazum je praktično sada suspendovan ovim potezom Prištine i vraćamo se na punu snagu primene Rezolucije 1244", kaže Šainović.

Na pitanje šta ako Kfor odbije zahtev Beograda, naš sagovornik objašnjava da se onda stvar seli u Savet bezbednosti UN, gde će Srbija tražiti da se taj dogovor sprovede.

"Mi sad to tražimo zvanično i čekamo da se izjasne. Kad se to desi onda ide druga faza – gde, kad i kako bi se to sprovelo. Ako odbiju, onda ide dalja rasprava o tome, država to traži, o tome može da otvori raspravu u SB UN i da zahteva sprovođenje Rezolucije 1244 u celosti. Naravno, u SB Amerika može da uloži veto ali u svakom slučaju Zapad je sada došao u poziciju da se zbog Ukrajine stalno poziva na međunarodno pravo. E pa evo, ovo je međunarodno pravo i relevantna Rezolucija SB i to je na istom terenu", zaključuje Šainović.

U nedelju, 11. decembra u 17 časova, ispred zgrade opštine Andrijevica, održaće se skup podrške srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

Skup organizuje Demokratski front i intelektualci iz Vasojevića koji su poručili - "Braćo, podržimo naš narod na Kosovu i Metohiji! Svi zajedno, nema predaje".

Gradonačelnik Mirko Ćurić i predstavnici vinarija iz Trebinja, prvi su se odazvali pozivu predsednika Odbora za pomoć Kosovu i Metohiji, Miloradu Arlovu, da pomognu porodici Srđana Petrovića iz Velike Hoče, kome je policija samoproglašenog Kosova zaplenila 42 hiljade litara vina.

Svi trebinjski vinari jednoglasni su u nameri da pomognu i pokažu solidarnost kolegi, kome je naneta velika materijalna šteta i narušen mir, prenosi RTRS.

Porodični posao vinara, Srđana Petrovića iz Velike Hoče dug jedan vek, nestao je u trenu kada mu je policija samoproglašenog Kosova otuđila 42 hiljade litara vina. Koliko je potrebno napora i znoja, da bi se održao posao i porodična tradicija znaju trebinjski vinari, koji su pružili podršku Petroviću.

"Jedna od ideja je bila da Agrarni fond, koji ima naše prodavnice u Banjaluci, Sarajevu da se tu doniraju boce vina i da se da reklamna cena. Bitno je da brzo reagujemo, da taj čovek dođe ovde i da vide da nisu sami", rekao je vinar Dragan Anđelić.

"Svi u Republici Srpskoj smo uz Srbe sa KiM, trudićemo se da im pomognemo koliko god budemo mogli. Zato smo i danas ovde da pronađemo rešenja i načine kako pomoći onima kojima je učinjena nepravda", kaže gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić.

On napominje da su stupili u kontakt sa Petrovićem koji želi da do kraja godine dođe u Trebinje.

"On je to shvatio kao jednu poruku koja mu je važna u ovom trenutku i tada ćemo izdefinisati na koji način ćemo da pomognemo, da li je u pitanju novac, vino ili rakija. Smatram da je to veoma značajno", naveo je Ćurić.

Centralna izborna komisija tzv. Kosova održala je večeras vanrednu sednicu povodom izbora u četiri opštine na severu KiM na kojoj je zaključeno da ovo telo ne daje preporuke da li izbori treba da se odlože ili ne, prenosi Kljan Kosova.

Predsednik CIK-a Krešnik Radonići rekao je da CIK samo organizuje izbore i ne daje preporuke i da su to zadužene druge instance.

Očekuje se da će uskoro predsednici privremenih institucija u Prištini Vjosi Osmani biti upućeno pismo u kome će biti saopšten stav CIK.

Međunarodna zajednica je pozvala Vladu tzv. Kosova da odloži izbore na severu zakazane za 18. i 25. decembar.

Odredba Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o obavezi vraćanja do hiljadu srpskih vojnika i policajaca na Kosovo je podjednako obavezujuća kao i sve druge odredbe tog dokumenta. Srbija ima pravo da pokrene to pitanje jer ne postoji zastarivost imperativnih rezolucija SB UN, kaže za "Kosovo onlajn" Vladislav Jovanović, bivši ambasador SR Jugoslavije pri UN.

"Rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti izglasana pod glavom broj 7 Povelje Ujedinjenih nacija koja naređuje i preti upotrebom sile Ujedinjenih nacija ako se nešto što je usvojeno ne izvrši. To znači, kaže on, da ako se ne sprovede ono što je SB UN naredio, da će odgovorni biti prinuđeni da to sprovedu", objašnjava Jovanović.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković razgovarao je sa šefom Misije OEBS na Kosovu i Metohiji Majklom Davenportom o trenutnoj bezbednosnoj situaciji u pokrajini, sa posebnim osvrtom na poslednje događaje i sinhronizovane pritiske na srpski narod južno i severno od Ibra.

Petković je ocenio da Priština jednostranim i nelegalnim potezima promoviše ogoljeno nasilje nad Srbima i preti da im ukine sva ljudska, građanska i politička prava, saopšteno je iz Kancelarije za KiM.

Petković je podsetio na jučerašnje događaje, ukazavši na situaciju u Velikoj Hoči, gde su pripadnici ROSU i Carinske uprave privremenih prištinskih institucija oteli 42.000 litara vina od porodice Petrović, dok je za to vreme ROSU policija sa oklopnim vozilima i ratnim naoružanjem upala u vrtić u Leposaviću dok su deca spavala, što je nedopustivo.

"Da Priština želi incidente i da na svaki način izaziva novu krizu, dokaz je i sinoćno slanje 300-350 kosovskih policajaca ROSU sa dugim cevima i oklopnim vozilima u Kosovsku Mitrovicu", ocenio je Petković i podsetio na nedavni upad kosovske policije sa dugim cevima u prostorije opština na severu KiM, dok se u Tirani održavao Samit EU - Zapadni Balkan.

Prava srpskog naroda na KiM pogažena su i imenovanjem Nenada Rašića za ministra za zajednice i povratak Privremenih institucija samouprave u Prištini, ocenio je Petković, ukazavši na činjenicu da je na poslednjim izborima na KiM, lista koju je kreirao Rašić, osvojila samo 0,173 odsto glasova.

"Sve navedeno pokazuje da Priština protivpravnim i nasilnim akcijama priprema okupaciju severa Kosova i Metohije i pravi prostor da nasilno nametne održavanje protivpravnih izbora, koje Kurti želi da sprovede u četiri opštine na severu Kosova i Metohije", podvukao je direktor Petković.

Sa druge strane, ističe, Beograd niti želi niti povlači poteze koji mogu da dovedu do tenzije i novih kriza na terenu i u tom smislu su sa naše strane ispunjene sve do sada preuzete obaveze proistekle iz Briselskog sporazuma, dok Priština gotovo deset godina odbija da otpočne proces formiranja Zajednice srpskih opština.

Na kraju razgovora Petković je naglasio da Beograd podržava rad i aktivnosti OEBS-a u oblasti zaštite prava Srba i drugih nealbanskih zajednica na KiM i uspostavljanju vladavine zakona i bezbednog okruženja za sve građane, ali je ukazao da postoji potreba da te aktivnosti na terenu budu mnogo intenzivnije i da se Misija OEBS i javno oglasi povodom pomenutih događaja.

"U suprotnom, poslednji događaji u pokrajini prete da potpuno sahrane Briselski sporazum i ponište sve do sada dogovoreno, ali i da dovedu do ozbiljnog ugrožavanja mira i opasne destabilizacije regiona što, Beograd nipošto ne želi", zaključio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Predsedništvo tzv. Kosova, nakon vesti u prištinskim medijima da je predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani donela odluku da odloži izbore na severu KiM, saopštilo je da se još uvek čeka izveštaj Centralne izborne komisije, prenosi Ljajmi.

Savetnik predsednice tzv. Kosova Bekim Kupina rekao je da je Osmani objasnila proceduru koju treba poštovati u ovakvim slučajevima.

"Osmani je juče objasnila proceduru koja se primenjuje u ovakvim slučajevima. Čekamo izveštaj CIK", kratko je rekao Kupina.

Osmani je juče izjavila da će odluku o održavanju izbora u opštinama na severu KiM, koji su zakazani za 18. decembar, saopštiti u narednim danima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiće se javnosti sutra u 19 sati, prenose beogradski mediji.

On će pokazati dokumente i fotografije i izvestiti narod o dešavanjima na Kosovu i Metohiji.

Srpska lista saopštila je danas da Velika Britanija u trenutku kada albanski specijalci "vitlaju dugim cevima" nad srpskom decom pomaže Prištini tako što nastoji da ukalja obraz časnih Srba.

"Najoštrije osuđujemo klevetničke poteze koje iznose osvedočeni neprijatelji srpskog naroda stavljanjem na nekakve crne liste potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića i ostale Srbe koji su dokazane patriote i nosioci otpora okupaciji severa Kosova i Metohije od strane Aljbina Kurtija", navedno je u saopštenju Srpske liste.

Oni navodi i da su paralelno sa sprovođenjem institucionalnog nasilja i represije od strane do zuba naoružanih specijalaca prema Srbima južno i severno od Ibra, "osvedočeni srbomrsci" aktivirali svoje agenture sa ciljem slamanja otpora srpskog naroda tako što etiketiraju slobodomisleće Srbe koji ne pristaju na predaju.

"Nema te liste crne, crvene ili neke druge boje koja može da umanji poštovanje koje među Srbima na KiM, ima potpredsednik Radojičić. Providni potezi i etiketiranje bez ijednog dokaza protiv njega, a koji idu u korist Aljbinu Kurtiju da sever predstavi kao leglo kriminala, pokazuju svu nervozu onih koji više od dve decenije žele da Srbe vide na kolenima, asimilirane ili proterane sa svojih ognjišta", ističe Srpska lista.
Poručuju da nije žalosno, bilo bi smešno da se u trenutku kada se nad decom "vitla dugim cevima" albanskih specijalaca, Britanci se sete da pomognu "svom čedu u Prištini tako što će nastojati da kaljaju obraz časnih Srba".

Velika Britanija uvela je ranije danas sankcije protiv 30 ljudi širom sveta koji su okarakterisani kao korumpirane političke ličnosti i kršioci ljudskih prava među kojima su i potpredsednik SL Milan Radoičić, Zvonko Veselinović i Slobodan Tešić.

Ministar za zajednice i povratak u vladi takozvanog Kosova Nenad Rašić rekao je da će od Aljbina Kurtija zatražiti odlaganje izbora.

To je, kako je naveo, neophodno da svi smire strasti da ne bi došlo do eskalacije sukoba.

Rašić koga zbog bliske saradnje sa Albancima nazivaju i "Kurtijevim Srbinom" ustvrdio je da Srbija bezbednosne trupe može da pošalje na "Kosovo" samo uz odobrenje Kfora, koje, kako veruje, nije siguran da bi dobila.

"Koliko se sećam, po samoj Rezoluciji 1244, Srbija na 'Kosovo' može da pošalje 1.000  pripadnika bezbednosnih snaga, samo uz odobrenje i koordinaciju sa Kforom. A u ovom slučaju, nisam siguran da KFOR i pomišlja na tu opciju", naveo je za "Danas" Nenad Rašić.

Na pitanje šta je stvarni razlog raspoređivanja Kosovske policije na sever Kosova, on je za rekao da je, koliko mu je poznato, policija poslata na zahtev građana, Albanaca i Bošnjaka, zbog toga što su tvrdili da su se osećali nebezbedno.

Rašićev dolazak na ministarsku funkciju osporavali su inače i portparol EU Peter Stano koji je tvrdio da taj izbor nije u skladu sa Ustavom takozvanog Kosova, ali i Srbi jer smatraju da on ne može da predstavlja njihovu zajednicu budući da je na izborima dobio manje od 1 odsto glasova.