Majci iz Beograda u Sloveniji oduzimaju sina: Kad vaspitna ćuška postane nasilje u porodici
Samohrana majka iz Beograda, Slađana Nikolić, umesto boljeg života kome se nadala u Sloveniji za sebe i desetogodišnjeg sina Luku, suočava se sa najvećim izazovom do sada u životu - tamošnje vlasti prete joj oduzimanjem deteta.
Svoju borbu sa vetrenjačama vodi već puna tri meseca, a sve je počelo, kako navodi, zbog jedne vaspitne ćuške.
"U želji da Luki i meni obezbedim bolje ekonomske uslove, došli smo u Idriju gde radim kao kuvarica u staračkom domu. Za sedam sati rada ovde mogu da zaradim kao za 15, 16 sati u Srbiji koja sam provodila na dva posla. S obzirom na to da nam je prilagođavanje išlo dosta teško, u prvo vreme smo oboje bili dosta napeti i jedno veče je došlo do svađe i manjeg konflikta", prepričava Slađana događaj od 24. aprila ove godine.
Naglašava da ta rasprava sa sinom nije trajala duže od tri minuta, i dodaje:
"Luka nije hteo da pere zube, da se tušira i sprema knjige za školu. Rasprava oko banalnih stvari trajala je mesecima, a na kraju sam mu rekla da je preterao svaku meru, da ništa ne sluša i ne prihvata šta mu se kaže. Prstima sam ga lupila po obrazu i povukla za uvo i to nakon što me je opsovao, počeo da se batrga i otima po podu."
Sutradan ju je dočekala šok informacija, jer se u Sloveniji promoviše prijavljivanje roditelja različitim službama, a to je uticalo i na Luku. Prijavio je majku da ga je "prebila".
"On je učiteljici i školskom psihologu rekao da ga je mama istukla. Iz škole su ga odveli u bolnicu, gde su pregledali modrice koje ima od trotineta, padova i igre. Odveli su ga u Centar za socijalno delo i na kraju ga smestili u Krizni centar u Novoj Gorici. Meni su saopštili da će mi oduzeti dete i da intenzivno traže hraniteljsku porodicu. Sa detetom nisam imala baš nikakvu komunikaciju 19 dana, prvi susret nam je dozvoljen tek posle pet nedelja. Viđamo se dva sata jednom nedeljno i to pod nadzorom", objašnjava Slađana.
Za RT Balkan ističe da su osmog dana od oduzimanja, sudu dati predlozi za oduzimanje deteta, ograničavanje kontakta, slanje u hraniteljstvo, određivanje novčanog iznosa za izdržavanje deteta i ograničavanje roditeljskog prava usled "verbalnog, psihičkog i fizičkog zlostavljanja i zanemarivanja".
Ona naglašava da su lekari sumnjali da Luka, kada je bio mlađi, ima blaži oblik autizma. Nosio je pelene do četvrte godine, a progovorio je tek sa četiri-pet.
"To vam ne govorim kako bih umanjila njegovu ličnost, već da biste znali da je dete koje je i ranije imalo takve ispade. On teško savladava frustraciju, burno reaguje i plane u takvim situacijama. Plače dok mu ne popucaju kapilari ispod očiju. Plus je u tinejdžerskim godinama, a deca u školi ga nisu najbolje prihvatila", svedoči ona.
Zabrinuta majka ističe da se u Centru za socijalno delo svaka rečenica okreće protiv nje, a da su slovenačke institucije napravili i različite propuste.
"Kada priznam da smo loše živeli u Srbiji i da smo došli zbog boljeg standarda, oni kažu da mi je bitnija materijalna dobit od dobrobiti deteta. Kada kažem da nije problem da ostane par sati sam kod kuće dok sam ja na poslu i da može sam da napravi sebi sendvič, tvrde da sam roditeljske dužnosti poput ishrane prebacila na dete. Uzimali su mu izjave, a i meni, bez prisustva sudskog tumača, pa umesto da ga razumeju da je izjavio kako sam ga poslednji put udarila pre četiri godine, oni napišu da sam ga pretukla 13 puta u životu, četiri puta od kako su u Sloveniji. U Kriznom centru dete sme da ostane 21 dan, a Luka je tamo već tri meseca, a povrh svega puna dva meseca uopšte ne ide u školu", nabraja ona.
Sumnja da su u pitanju dirigovana pitanja kojima je cilj da dovedu do toga da se zaključi da dolazi iz "zaostale sredine – da smo divljaci koji tuku decu svaki dan". Sve ovo kako bi dokazali da su ustanova koja nešto radi i tako opravda svoje postojanje.
Slađana Nikolić kaže da je idealna meta kao stranac i samohrana majka bez novca, pomoći i poznanstava.
"Nemam problem da me neka služba kontroliše, razgovara sa mnom i zaključi da li ima mesta za te optužbe ili ne. Sa mnom i sa ljudima koji nas poznaju niko nije razgovarao. Ja sam se psihički spremila da će ga verovatno dodeliti hraniteljskoj porodici, izgledno je da će se baš to desiti. Nije nerealno ni da mi se oduzme roditeljsko pravo, jer iz njihovih zapisnika izgleda kao da sam najgora majka na svetu", poručuje ona.
Naglašava da se ovim povodom obratila Ambasadi Srbije u Ljubljani, Ministarstvu za brigu o porodici, Ministarstvu spoljnih poslova, Zaštitniku građana, Predsedništvu.
"Čeka se na zvanični dopis naših organa da oni stoje iza mene, da Slovenija nema nikakvu odgovornost za ovaj slučaj i da ćemo se odmah vratiti u Srbiju", zaključuje ona.