Završeno vanredno zasedanje Skupštine, usvojeno 60 tačaka dnevnog reda

Skupština Srbije završila je prvu sednicu vanrednog zasedanja na kojoj je usvojila ukupno 60 tačaka dnevnog reda, među kojima je Deklaracija o zaštiti prava i budućnosti srpskog naroda usvojena na Svesrpskom saboru. Jorgovanka Tabaković reizabrana je za guvernera NBS, a Blagoje Paunović za predsednika Fiskalnog saveta Srbije, dok su poslanici usvojili i niz zakona koji se tiču zaduživanja.

Jutros, početak sednice obeležila je opomena za poslanicu Narodnog pokreta Srbije Slavicu Radovanović koju je izrekla potpredsednica Narodne skupštine Marina Raguš, i to zbog onemogućavanja drugog poslanika da govori.

Radovanović je, kako je rekla Raguš, prekršila Poslovnik, prišla narodnom poslaniku Srpske napredne stranke Marijanu Rističeviću i prekinula ga u izlaganju, tražeći od njega izvinjenje jer ju je, kako tvrdi, nazvao samozvanom pukovnicom policije.

"Zato što se ovde policijski službenici nazivaju pukovnicima koje samo lepo izgledaju, dugujete jedno izvinjenje...", rekla je Radovanović, našta je Rističević odgovorio da se on ne seća da je jutros govorio o tome.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je  da je iskreno zabrinuta zbog stepena nekorektnosti, poluinformacija, lažnih informacija, neistina koje iznosi opozicija vezano za ekspolataciju litijuma.

Brnabićeva se obratila posle izlaganja šefa poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića koji je postavio nekoliko pitanja u vezi sa litijumom, navodeći da je zabrinuta i pozvala opoziciju da pokaže odgovornost.

"Iskreno sam zabrinuta, ne zaprepašćena, već zabrinuta zbog stepena nekorektnosti, poluinformacija, lažnih informacija, neistina, koje ste izneli, a posebno zato što ste ih izneli dan nakon protesta koji su prešli svaku crvenu liniju u javnom diskursu, gde su građani mogli da čuju da je neko satanista, gde su mogli da čuju od agronoma da će se deca rađati sa anomalijom. Od agronoma. I pozvala sam čitavu opoziciju da preuzme odgovornost za to šta radimo u ovoj zemlji", rekla je Brnabićeva.

Ona je dodala da je umesto odgovornosti čula da opozicija i dalje poziva ljude da dolaze na takve proteste.

"I dalje širite takve neistine. Nikakva odgovornost za javnu i izgovorenu reč. Apsolutno nikakva. Nula. Nema veze. Sve je dozvoljeno valjda u političkoj borbi. I da pogledamo ovde jedne i druge u oči i da kažemo zaista takvu zemlju želimo da ostavljamo i deci. Kažete mi premijer u Portugalu uhapšen. A taj premijer je danas predsednik Evropskog saveta. Zamenio je Šarla Mišela. I vi to znate. Ali sve jedno, za političku borbu želite da izgovorite tu neistinu", rekla je Brnabićeva.

Ona je navela da se na ovaj način zatvaraju vrata svakom dijalogu.
"I razmislite danas kakvu zemlju ostavljamo našoj deci i koliko prostora za dijalog. Da, mi smo na vlasti, a vi ste u opoziciji. I nema normalne i uspešne zemlje bez odgovorne opozicije. Nema. Kakva god vlast bila, nema odgovorne zemlje, uspešne bez odgovorne opozicije. Razmislite o tome šta radite", rekla je Brnabićeva.

Šef poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je prethodno da je kontradiktorno da, posle izlaganja guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, neko spominje otvaranje rudnika litijuma.

On je predstavnicima vlasti poručio da "otimaju javna dobra" koja pripaduju svim građanima, a uloga države je, kako kaže, da štiti javna dobra, a ne da se, kako je rekao, povija pred kapitalistima i da od zemlje pravi rudarsku koloniju.

Dodao je da je Rio Tintu i Australija, njena matična zemlja, zabranila da kopa, a da je srpska vlast, kako tvrdi, najveći lobista te kompanije, kao i da se priča o rudarenju i zaštiti životne sredine, dok se prevrću vagoni sa sumpornom kiselinom, imamo Bor i Majdanpek, divlje deponije...

Što se tiče sedam pitanja koje je postavila predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić o litijuma, Aleksić je rekao da se prvih šest pitanja odnosi na bivšu vlast, pominjući rešenja koja su od 2012 do 2021 izdata za istražne radnje.

Aleksić je rekao da je premijer Portugala uhapšen zbog primanja mita, a tvrdi da bi Srbija od litijuma imala 180 miliona evra godišnje dok samo od malina ima 300 miliona evra.

Tabakovićeva u parlamentu o ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković najavila je da će se na jesen pred poslanicima naći izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

"Nadam se da ćemo se u toku jesenjeg zasedanja videti sa novim predlogom zakona koji građanima Srbije mnogo znači i da ćemo iskoristiti mogućnost podnošenja zakonskih inicijativa da ograničimo visinu kamatnih stopa na stambene kredite, ali da isto tako i ograničimo visinu negde nominalnu, negde efektivnu kamatnih stopa na dozvoljeni i nedozvoljeni minus, ali isto tako i na gotovinske i potrošačke kredite", poručila je Tabakovićeva u Skupštini Srbije u raspravi o amandmanima na izmene i dopune Zakona o platnim uslugama.

Ona je najavila da će ubrzo biti otvorena javna rasprava i pozvala je sve da učestvuju u njoj.

Tabakovićeva je rekla da je reč o zajedničkom naporu Vlade Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i Narodne banke Srbije.

Jedna od tema rasprave petog dana rada parlamenta bila je i pretplata za javne servise, a predlogu da se poveća sa 299 na 349 dinara protive se poslanici opozicije.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov istakao je da će povećanje TV takse od 50 dinara doprineti boljem funkcionisanje javnih servisa, a posebno informisanju na jezicima nacionalnih manjina na RTV i RTS.

Skupština Srbije nastavila rad: Poslanici raspravljaju o amandmanima

Polemika o zajmu za Nacionalni stadion

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov, rasprave o zajmu kod Banke Poštanske štedionice za izgradnju Nacionalnog stadiona, podsetio je opozicione poslanike da sve što aktuelna vlast gradi, uključujući i Nacionalni stadion, neće biti nevidljivo kao što je Bulevar Evrope u Novom Sadu.

"Neće biti stelt kao što je bio stelt Bulevar Evrope. Potrošene su pare, bulevara nigde. Ovde će ono što se gradi biti izgrađeno, i to neće biti objekat samo za fudbalske utakmice, nego će biti objekat i za sajmove, i za koncerte, objekat koji će se koristiti za različite namene", naveo je on.

Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović nadovezao se na ono što je rekao Jovanov i naglasio da su nacionalni stadioni objekti koji će biti multifunkcionalni, pored toga što će na njima moći da se odigravaju fudbalske utakmice, na međunarodnom nivou, jer su u pitanju stadioni koji ispunjavaju sve kriterijume UEFA i FIFA.

Dodao je će na tim stadionima moći da se održavaju i vrhunska sportska takmičenja u oblasti fudbala, evropska i svetska prvenstva, kao i drugi događaji komercijalnog karaktera koji će da donose prihode lokalnim samoupravama u kojima se nalaze i državi Srbiji.

Martinović je naveo da se u svim govorima opozicije primećuje pitanje "zašto se grade nacionalni stadioni", "šta će nacionalni stadion" u Leskovcu, Zaječaru, Loznici, mogli ste da izgradite toliko i toliko vrtića, plastenika u Mačvi, kilometre autoputeva, škole, bolnice, nove fabrike.

"Prihvatam to kao argument, ali u vaše vreme vi niste gradili nacionalne stadione, nisam primetio ni da ste gradili škole, ni bolnice, ni autoputeve, niti bilo šta", rekao je ministar i dodao da je poslanica koja je pričala o tome kako treba da ulažemo u plastenike u Mačvi, ima za predsednika čoveka koji je napredovao u vojsci tako što je za račun NATO pakta topio naše tenkove i sve ono što smo vrlo efikasno koristili u odbrani od NATO agresije 1999. godine.

"Kao što vidite, danas imamo toliko ekonomske i finansijske snage da možemo da gradimo i nacionalne stadione, i odbojkaške trenažne centre, i atletske centre u Obrenovcu i mnoge druge sportske objekte, ali isto tako da gradimo i nove kliničke centre, i nove bolnice, i nove škole, i nove vrtiće, i stotine i stotine kilometara novih autoputeva, i koridora, i brzih saobraćajnica, i da više ulažemo i u nauku, i u tehnologiju, i u studente, i u poljoprivredu, a 900 miliona evra ulažemo u subvencije našim poljoprivrednim proizvođačima", naveo je on.

Martinović je podsetio opoziciju koja je, kako je naveo, govorila o jugu Srbije u najcrnjim mogućim bojama da je SNS u svim opštinama i gradovima osvojila od 60 do 90 odsto glasova na izborima.

On je najavio naglasio da ako opozicija hoće da ima realnu sliku o javnom dugu, ne može da govori o apsolutnim brojevima, već je potrebno da se govori o procentima u odnosu na BDP.

"BDP danas i BDP u vaše vreme to su dve potpuno neuporedive kategorije. U vaše vreme gotovo da ga nismo ni imali. Dakle, Srbija je u finansijskom smislu apsolutno stabilna, jer smo daleko, daleko ispod nivoa Mastrihta kada je u pitanju nivo javnog duga, zato što nam je BDP mnogo veći nego što je bio u vaše vreme", rekao je on.

Poslanica Ekološkog ustanka Milica Marušić Jablanović rekla je da ta stranka neće glasati za zakon o zaduživanju, jer je njegov cilj, kako smatra, "simuliranje blagostanja i prosperiteta" umesto ulaganja u obrazovanje, zpošljavanje, mentalno i fizičko zdravlje stanovništva...

Marušić Jablanović smatra da bi projekat od nacionalnog značaja bio da deca u osnovnoj školi imaju zdrave kuvane obroke ili da se uloži u magnetne rezonance, fabrike vode.

I poslanik Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković rekao je da oni neće glasati za zaduživanje za Nacionalni stadion i da ne razume zašto bi stadion bio prioritet, a ne škole i bolnice.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović odbacio je danas kritike opozicije u Skupštini Srbije vezane za zaduživanja države, dodajući da nije suštinsko pitanje da li se koriste kreditna sredstva već za koju namenu se ona koriste.

Starović je ocenio da se predstavnici opozicije zalažu za sprečavanje razvoja Srbije i podsetio da se država do 2012. godine zaduživala za tekuću potrošnju i time stavili teret generacijama.

"Od 2012. godine se zadužujemo za realizaciju investicija", rekao je Starović i podsetio da one podižu životni standard i uvećavaju budžetske prihode.

On je naveo da BDP u Srbiji raste iz godine u godinu i da je udeo javnog duga u BDP-u na kraju 2023. godine iznosio 52,3 odsto, a danas 50 odsto, te da je prosečna stopa duga u Evropi oko 90 odsto.

"Svima mora biti jasno da se radi o odličnom rezultatu", rekao je Starović.
Starović je ukazao da su kamatne stope po kojima se država zaduživala bile 13,7 procentnih poena, a danas su 5,1.
Starović je naveo da se na kraju mandata (premijera) Mirka Cvetkovića (DS) na računu nalazilo svega osam milijardi dinara, a trebalo je 40 milijardi samo da bi se isplatile penzije, dok se danas nalazi 740 milijardi dinara.

Opozicija protiv kredita za izgradnju nacionalnog stadiona

Na sednici Skupštine Srbije tokom rasprave o predlogu zakona za zaduživanje kod Poštanske štedionice radi izgradnje Nacionalnog stadiona, u vrednosti od 42 milijarde dinara, poslanici opozicije su bili protiv tog predloga, tvrdeći da se država preterano zadužuje i da sredstva mogu bolje da se upotrebe.