Nasilje i samopovređivanje dece u školama: Kako pomoći mladima?

Nakon talasa vršnjačkog nasilja, javnost je poslednjih dana dodatno zabrinuta zbog tri pokušaja samoubistva đaka u školskim ustanovama.

Dok mnogi misle da je to način kojim bi deca, osnovci i srednjoškolci, skrenuli pažnju na sebe, stručnjaci smatraju da je problem neznanje maloletnika da izađu na kraj sa neprijatnom emocijom, frustracijom i besom, piše "Blic".

U nizu događaja, od kojih nijedan, srećom, nije imao smrtni ishod, javnost je obaveštena o slučajevima kada je učenica pokušala da preseče vene na ruci, drugo dete se noktima samopovređivalo i pokušalo da skoči kroz prozor, dok je u jednoj školskoj ustanovi devojčica popila sredstvo za dezinfekciju.

Nešto ranije, nakon neprimerenog ponašanja prema nastavnici u školi u Trsteniku, učenik je pokušao sebi da oduzme život.

Marijana Vasiljević pedagod i dečiji integrativni psihoterapeut, kaže da osobe koje su sklone samopovređivanju i samodestrukciji, najčešće to čine upravo zbog nemogućnosti da regulišu sopstvene emocije.

"Moramo im poslati poruku da postoje načini da se emocije regulišu. Postoje mehanizmi koji nisu destruktivni i koje možemo koristiti kako bi izašli na kraj sa neprijatnim emocijama", kaže pedagog.

"Uvek govorim neprijatna, a ne negativna emocija, jer svaka emocija postoji sa razlogom i treba je prihvatiti. Neko je to tokom odrastanja propustio da nauči ili je pribegao destruktivnim metodama zbog uticaja medija, društvenih mreža ili društva."

"Ukoliko roditelj misli da se dete suočava sa problemom iz oblasti mentalnog zdravlja, potrebno je prvo da se odvede lekaru opšte prakse, pa kod dečijeg lekara. Ponekad će prvi stručnjak koji će pregledati dete biti školski pedagog ili psiholog. Ukoliko dete saopšti ili se primeti da bi moglo da povredi sebe i druge, obavezno je uključiti dečijeg psihijatra i kliničkog psihologa."

Deca samopovređivanjem ne žele da privuku pažnju, kako mnogi misle

"Izazovi imaju veze i sa tim da neko jednostavno nije dovoljno moralno razvijen i ne shvata zbog čega postoje zabrane u društvu, ili zašto postoje red i norme.

Onda pribegne ispravnom ponašanju zbog kazni roditelja ili škole. Takav nivo moralnog razvoja je prihvatljiv za određeni period razvoja deteta, ali kada ima 12, 14, 15 i više godina, onda bi trebalo da se prelazi na drugi nivo, kada moral dolazi iznutra", objašnjava Vasiljević.

Ona pojašnjava da deca koja pokušaju samoubistvo  ili se samopovređuju pred drugarima u razredu, ne privlače pažnju kao što većina misli, već je to posledica neprijatne emocije koju osećaju.

"Broj dece i mladih koji se bore sa nekim oblikom poremećaja ponašanja ili razvojnog poremećaja, povećao se dosta u prethodnih nekoliko godina.

Da li zaista neprijatnim emocijama može da doprinese internet?

Najnovija istraživanja povezuju ovu činjenicu sa preteranim konzumiranjem društvenih mreža, koje su čvrsto povezane sa niskim samopouzdanjem kod dece i povećanim nasiljem na internetu."

"Mladima treba poslati poruku da je sasvim u redu razgovarati o fizičkim, potencijalno psihosomatskim reakcijama na stres kao što su mučnina ili glavobolja.

Ako u komunikaciji delujemo negativno, bilo verbalno ili mimikom, može se desiti da deca u budućnosti neće osećati slobodu da nam se poveravaju ili otvore. Kako roditeljima, tako i vaspitačima, kasnije nastavnicima.

Ona je istakla da je ponekad dovoljno poslušati šta dete želi, sa strpljenjem i bez osuđivanja.

"To je svakako odličan prvi korak", ocenjuje Vasiljević.

Važno je da razumemo kompleksnost nezdravog načina razmišljanja

Ružica Radović, psiholog iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu, smatra da deca koja su sklona samopovređivanju ili pokušaju samoubistva, imaju problem sa regulisanjem emocija, sa nezdravim načinom razmišljanja, ili porodične probleme. 

Takođe, navodi ona, samopovređivanje se može povezati sa suicidnim mislima i namerama. 

Ona navodi da je važno da razumemo kompleksnost nezdravog načina razmišljanja, ali i da shvatimo ozbiljnost samopovređivanja.

"Od pomoći smo ako ne osuđujemo, imamo razumevanja i dovoljno podrške."

Moramo razumeti da je nekima jedini poznati način da umire emocionalnu bol - samopovređivanje.

Često su ti ljudi sami i usamljeni u svemu tome jer okolina nije senzibilisana za razumevanje nezdravog ponašanja, a kada se ohrabre da traže pomoć, naiđu na nerazumevanje i uznemirenost.

Upravo u toj patnji, kada osećaju usamljenost, usvajaju nezdravo ponašanje, i to im bude jedini način olakšanja i kontrole nad sobom", objašnjava Ružica Radović.