Srbija i Balkan
Pogled iz Beograda, Istočnog Sarajeva i Herceg Novog: Šta posle usvojene deklaracije
Srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu, njegovi pripadnici imaju pravo da se nazivaju Srbima ma gde žive i odbacuju se razni nametani prefiksi. Ovo piše u dokumentu koji su usvojile Skupština Srbije i Skupština Republike Srpske. Šta to u praksi znači?
Još jednom su poslanici Skupštine Srbije propustili priliku da pokažu jedinstvo, makar po pitanju jedne stvari – zaštite srpskog naroda ma gde da se nalazi. Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda usvojena na Svesrpskom saboru izglasana je u Skupštini, ali uz 139 glasova od 250 poslanika.
Opozicija je mahom bojkotovala glasanje i nisu bili ni u sali, a od onih prisutnih nisu glasali poslanici Demokratske stranke. Njihove opozicione kolege iz Zeleno-levog fronta, poput Dobrice Veselinovića, Đorđa Pavićevića i Biljane Đorđević – glasali su protiv. Protiv su bili i poslanici SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina.
Iako su izrazili negodovanje i izneli više zamerki na dokument, poslanici oba bloka nastala od pokreta Branimira Nestorovića glasali su za deklaraciju.
"Glasali smo za deklaraciju zbog višeg interesa, da se pokaže jedinstvo sa srpskim narodom u Republici Srpskoj, iako dokument ima dosta manjkavosti", kaže poslanik grupe "Mi – Snaga naroda, prof. dr Branimir Nestorović" Branko Lukić.
Kako pojašnjava, dokumentom nije pokazano jedinstvo sa širom dijasporom, jer Srbi žive i u Crnoj Gori i širom sveta.
"Mi smo bili i protiv toga da se kao jedini put označava put prema Evropskoj uniji. Mi smo suverenisti i protiv smo pridruživanja EU. Međutim, u Republici Srpskoj je dokument već izglasan, tako da nisu mogli amandmani da se upućuju", pojašnjava Lukić za RT Balkan.
Dodaje da smatra da nisu potrebne nikakve deklaracije, već da se podrazumeva jedinstvo srpskog naroda svuda.
Šta kažu u Beogradu, Istočnom Sarajevu i Herceg Novom
Ovo je novi pokušaj da se, ne samo političkim, već natpolitičkim, otadžbinskim pravcem i sredstvima nešto promeni nabolje, kaže reditelj Dragoslav Bokan za RT Balkan.
"Srpska sudbina se označava kao svesrpska da bi objasnila da je reč o problemima koje osećaju svi pripadnici srpskog naroda ma gde oni žive. Naša sudbina je neodvojivo vezana, ljudi iz Negotina i Sombora osećaju bol zbog stradanja dece u Jasenovcu bez obzira što su sa ove strane granice", pojašnjava Bokan.
Podseća na stihove himne "Bože pravde" da će "sloga biti poraz vragu", te da se u ovom trenutku od političkih predstavnika vlasti i opozicije ne traži ništa više nego da shvate tu zajedničku priču.
"Zbog međusobica i sukoba, kao da ne umemo da primetimo da postoje stvari gde treba da prikočimo svoje strasti i zaustavimo naša nezadovoljstva i da gledamo kroz polupunu čašu svoje sudbine i šta je to dobro što postoji i što će se unaprediti i onda kada na vlasti ne budu partije koje su sada na vlasti", kaže Bokan.
Poručuje da je ovo adrenalinska injekcija u srce našeg naroda u pokušaju da se okupimo, jer ako se ne budemo okupili, nećemo moći da se odbranimo.
Mnogo pesimističniji stav ima književnik iz Herceg Novog – srpski pisac iz Boke Kotorske, kako za sebe kaže Nikola Malović, a koji smatra da je deklaracija populistički čin kojim se dobijaju politički poeni s obe strane Drine i stvara privid sabornosti, u trenutku, kada se, kako kaže "Srbija pretvara u rudarsku koloniju sa de fakto priznatim Kosovom*".
"U koloniji čiji je lider samo zamenjivi kapo, kao i na teritoriji pod protektoratom (RS), može li biti učinkovite sabornosti? Crna Gora je pak do te mere montenegrizovana da bez velikog mešanja geopolitičkih karata ne može biti vraćena u srpski svet", kaže Malović za RT Balkan.
Pozitivnije na deklaraciju gleda profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Darko Đogo.
"Imajući u vidu da je osnovna boljka srpskog mentalnog sklopa stihijnost i nesistematičnost, svakako da je dobro i korisno imati političku platformu za sistematično i usklađeno delovanje srpskih političkih predstavnika u cijeloj Otadžbini koja je, nakon raspada SFRJ, izdeljena novouspostavljenim 'granicama'", kaže Đogo za RT Balkan.
Dodaje da deklaracija u tom smislu predstavlja prilično jasan i sveobuhvatan spis koji, uz određene nejasnoće kao što su integracije u EU, ali opisuje stanje i perspektive srpskog naroda.
"No naglasio bih: mera svakog teksta nije samo njegov sadržaj nego politička praksa koja će iz njega da usledi. Velika je odgovornost na onima koji su deklaraciju usvojili da svojim delovanjem rade na takav način da pokaže ljudsku i moralnu doslednost a ne razmak između usvojenog i sprovedenog", upozorava naš sagovornik.
Napominje da regionalno raslojavanje i etnički inženjering jesu veliki izazovi ali podjednako su veliki problem i društveno raslojavanje i nedostatak pravednosti u društvu.
"Ako je političkoj eliti stalo do srpskog naroda moraće brzo da se prebaci da deklarativnog na življeno i žrtveno rodoljublje koje ne bogati nego košta", zaključuje Đogo.
