Venecijanska komisija (VK) je dala preporuku da se ne usvoje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o predsedniku, navodeći da se tim zakonom menjaju ovlašćenja propisana Ustavom.
Venecijanska komisija je u zaključcima navela da o pitanjima ustavnosti odlučuju ustavni sudovi i da VK ne želi, niti ima mandat da se meša u ulogu ovih sudova, prenose "Vijesti".
"Međutim, Ustavni sud Crne Gore trenutno ne može da funkcioniše zbog nedostatka kvoruma, a predstoji ponovna skupštinska rasprava o Zakonu o predsedniku. U tom kontekstu, Venecijanska komisija je prihvatila da da svoje mišljenje o ustavnosti Zakona", navodi se u mišljenju.
Venecijanska komisija navodi da je analizirala ustavne odredbe o formiranju vlade i ističe da ih je vrlo malo. Utvrdili su da izmene i dopune Zakona o predsedniku ne samo da razjašnjavaju ove odredbe, već ih dopunjavaju i čak im i protivreče.
VK podseća da je za izmenu Ustava potrebna kvalifikovana većina, a da su izmene odredbi o fomiranju vlade kroz izmene Zakona o predsedniku, koji je običan zakon, u suštini promene Ustava manjom većinom od one propisane Ustavom.
Venecijanska komisija napominje da bi bilo korisno da Ustav ima dodatne propise o formiranju vlade, kako bi se sprečavali zastoji i razume da Zakon o predsedniku predstavlja pragmatičan pokušaj da se reši instituticionalni ćorsokak, ali ponavlja da komplementarne odredbe iz tog zakona utiču na sistem podele vlasti predviđen Ustavom treba dodati putem ustavnih promena za koji je potrebna kvalifikovana većina.
VK ističe i da žali zbog blokade Ustavnog suda i ocenjuje da je to rezultat nespremnosti političkih partija da pronađu konstruktivne kompromise.
Smatraju da je Ustavni sud mogao dati bitne smernice o tumačenju ustavnih dužnosti predsednika i parlamenta i da je trenutna politička kriza mogla biti izbegnuta i rešena da su se vlasti Crne Gore rukovodile principom lojalne saradnje između državnih organa.
"Odbijanje predsednika da predloži kandidata za premijera za formiranje vlade, ili da imenuje onog koga je predložila skupštinska većina, izostanak političkih konsultacija ili odbijanje da u njima učestvuje, međusobne optužbe za neustavno ponašanje, pretnje bojkotom parlamenta ili impičment, odbijanje izbora sudija Ustavnog suda, sve do ishitrene zakonodavne inicijative koja se materijalizovala u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o predsedniku, sveukupno su simptomi nepoštovanja institucija i građana, kao i loših političkih i ustavnih kultura", navodi takođe Venecijanska komisija.
Što se tiče dela izmena o imenovanju i opozivu ambasadora, VK podseća da prema ustavu "predsednik imenuje i razrešava ambasadore i šefove drugih diplomatskih predstavništava Crne Gore u inostranstvu, na predlog vlade i po pribavljenom mišljenju skupštinskog odbora nadležnog za međunarodne odnose".
"Odredbama predloženog novog člana, kojim se obavezuje predsednik da poštuje predlog vlade (i skupštinskog odbora), ne nalaze podršku u ustavu i ograničavaju diskreciono pravo predsednika na neustavan način", ocenila je VK.
Knežević: Zakon o predsedniku neophodan kako bi se Milo Đukanović vratio u ustavne okvire
Nacrt mišljenja Venecijanske komisije u ovom trenutku jasno ukazuje na neophodnost promene Ustava, kaže za RT Balkan predsednik Demokratske narodne partije, jedan od lidera Demokratskog fronta i predsednik Odbora za bezbednost i odbranu Skupštine Crne Gore Milan Knežević komentarišući preporuku VK.
"Nacrt mišljenja Venecijanske komisije u ovom trenutku jasno ukazuje na neophodnost promene Ustava, kako bi se izbegle paralize društveno-političkog života. Nemam dilemu da je Zakon o predsedniku bio neophodan kako bi se Milo Đukanović vratio u ustavne okvire i prihvatio realnost: da nova parlamentarna većina želi da imenuje Miodraga Lekića za mandatara za sastav 44. Vlade Crne Gore", rekao je Knežević za RT Balkan.
Razgovori o nacrtu mišljenja VK, najavio je Knežević za RT Balkan, nastaviće se u nedelju 12. decembra, kada je zakazana sednica Skupštine Crne Gore i glasanje o sudijama Ustavnog suda.
Na drugoj strani, preporuke VK raširenih ruku prihvaćene su od strane Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića.
Preporuka Venecijanske komisije, da se ne usvaja Zakon o izmenama i dopunama Zakona o predsedniku, potvrda je da usvojeni zakon nije u skladu sa Ustavom i da bi njegovim usvajanjem došlo do rušenja ustavnog poretka, saopšteno je iz DPS.
Iz stranke Mila Đukanovića nisu propustili priliku ni da parlamentarnu većinu optuže da, kako su istakli, "Crnu Goru vodi antievropskim kolosekom".
"Aktuelna parlamentarna većina Crnu Goru poslednje dve i po godine vodi antievropskim kolosekom, te je ovo poslednja prilika da na novoj raskrsnici, neizglasavanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o predsedniku, pokažu zrno odgovornosti prema državnim interesima", saopšteno je iz DPS.
Iz DPS-a su kazali da, nakon današnjeg stava Venecijanske komisije, a sa kojim se saglasila i Evropska komisija, očekuju da se odustane od "ponovnog izglasavanja neustavnog zakona".
Socijaldemokrate Crne Gore (SD) takođe su pozvale članove aktuelne većine u parlamentu da u ponedeljak, uvažavajući mišljenje VK, glasaju protiv izmena i dopuna Zakona o predsedniku.
Samo dan ranije, tokom pripremnog sastanka Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje u Briselu poručeno je da Evropska komisija (EK) očekuje da Venecijanska komisija do kraja sedmice saopšti mišljenje o izmenama Zakona o predsedniku i podržaće njihovu procenu.
Abazović: Konačnu reč ima Ustavni sud
Podsetimo, ranije ovog meseca premijer Crne Gore Dritan Abazović rekao je da da Venecijanska komisija može dati komentar na Zakon o predsedniku, ali konačnu reč daće Ustavni sud.
"Može Venecijanska komisija, Evropska komisija, diplomate, Udruženje pravnika, mogu da daju dobronamerne sugestije, ali konačnu reč ima Ustavni sud, tako je u suverenim državama. Tako je u suverenim zemljama. Navijam i očekujem mišljenje Venecijanske komisije pre 12.decembra, to će pomoći našim poslanicima", kazao je Abazović.
Rekao je ako se izabere Ustavni sud, onda je manje važno da li se glasao Zakon o predsedniku, jer po hitnom postupku može da se testira na Ustavnom sudu, a ako se dogovori datum izbora onda njegova primena neće imati značaj.
"Stara" parlamentarna većina je ovaj zakon usvojila 2. novembra, da bi ga predsednik Milo Đukanović vratio 7. novembra Skupštini, odbivši da ga potpiše. Potom je predsednik tražio da VK iznese svoj sud o ustavnosti ovog zakona.