Srbija i Balkan
Komesarijat: "Oluja" zločin koji opominje, u Srbiji zbrinuto ukupno 28.000 porodica iz Hrvatske
Više od 190.000 lica je izbeglo u Republiku Srbiju u dve akcije hrvatske vojske, "Bljesak" i "Oluja", a preko 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije što predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi, saopštio je Komesarijat za izbeglice na godišnjicu početka vojne akcije "Oluja"
Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije saopštio je, povodom Dana sećanja na stradale i prognane u hrvatskoj zločinačkoj akciji "Oluja", da odgovorno brine o svim izbeglim i interno raseljenim licima a da je u ovoj godini namenjeno više od 400 miliona dinara za jedinice lokalnih samouprava za zbrinjavanje izbegličkih i interno raseljenih porodica.
"Dodela stambenih rešenja izbegličkim porodicama i pružanje novog doma ljudima koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog sukoba, progona ili drugih teških okolnosti, je jedan od najvažnijih ciljeva Vlade Republike Srbije i Komesarijata", saopštila je komesarka Nataša Stanisavljević.
U Komesarijatu navode da je u ovom trenutku u stanju potrebe, odnosno nisu u mogućnosti da sami reše svoje stambene potrebe još skoro 8.000 porodica izbeglica i oko 15.000 porodica interno raseljenih lica.
"Sećanje na 'Oluju' nije samo podsećanje na tragične događaje iz prošlosti. To je podsećanje na nepravdu koja još uvek traje i na obavezu koju imamo prema žrtvama, naša dužnost je da insistiramo na pravdi, da tražimo odgovornost za počinjene zločine i da nikada ne dozvolimo da se ovakvi događaji ponove", rekla je komesarka.
Kako je podsetila, dana 4. avgusta 1995. godine, započeo je pogrom koji je trajao četiri dana, a "njegove posledice osećamo i danas".
Ova operacija prouzrokovala je progon više od 250.000 Srba iz njihovih domova, a veliki broj civila je izgubio život, oko 1.700 ljudi, dok se više od 700 i dalje vodi kao nestali.
U protekle dve i po decenije, Vlada Srbije i Komesarijat kontinuirano rade na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
Komesarijat za izbeglice i migracije je do danas, kako podsećaju, pomogao ukupno 53.445 porodica koje su dobile neku vrstu pomoći, od čega je 40.155 porodica izbeglica iz bivših Republika SFRJ i 13.089 porodica interno raseljenih lica sa prostora Kosova i Metohije.
Broj izbeglica iz Hrvatske koje su zbrinute do sada u Republici Srbiji je oko 28.000 porodica, a iz Bosne i Hercegovine oko 12.000 porodica. Stambeno je zbrinuto 29.207 porodica izbeglica i interno raseljenih lica, dok je ekonomski osnaženo 23.286 porodica/domaćinstava obezbeđivanjem sredstava za dohodovne aktivnosti.
Srbija je tokom ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina primila preko 600.000 ljudi, a još uvek je u statusu izbeglice 24.862 lica, od kojih 17.052 iz Republike Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine.
Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe je daleko veći, uključujući i 194.171 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Samo tokom 1995. godine više od 190.000 lica je izbeglo u Republiku Srbiju u dve akcije hrvatske vojske, "Bljesak" i "Oluja", sa područja sektora pod zaštitom UN.
Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije što, prema saopštenju Komesarijata, predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi.
"Nikada se nećemo složiti sa Republikom Hrvatskom po pitanju pogroma koji se desio tokom 'Oluje' koju oni slave kao svoju ratnu pobedu a u kojoj su proterali sopstvene građane, opustošili čitave krajeve koji su danas prazni", istakla je komesarka.
Pomen žrtvama "Oluje" biće održan danas u 11.30 sati u Crkvi svetog Marka u Beogradu kao i u mnogim mestima širom Srbije.
