Tvrdnje političara iz Prištine da su Gazivode izgrađene sredstvima "Kosova" suštinski su netačne, jer Srbija i dalje isplaćuje kredit iz 1972. od Svetske banke, ukazuje naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću dr Petar Ristanović za "Kosovo onlajn".
Ristanović objašnjava da je ovaj hidrosistem na Ibru podignut nakon dugih priprema kao jedan od krucijalnih projekata za razvoj Kosova i Metohije.
"Ideja je bila da se napravi veliki sistem Ibar-Lepenac, koji je trebalo da proizvodi električnu energiju, obezbeđuje vodosnabdevanje za veći deo Kosova i naravno da donese ekonomsku profit pokrajini. Tako je 1972. podignut kredit od Svetske banke i započeto je sa izgradnjom projekta. Posle 12 godina završen je samo deo. Lepenac, druga polovina, nikad nije izgrađena", navodi naš sagovornik.
Dodaje da je danas značaj Gazivoda za Kosovo suštinski, jer se radi o jednom od najbitnijih strateških objekata.
"Bez vode sa Gazivoda dobar deo centralnog Kosova ne bi imao vodosnabdevanje. I još važnije, sa vodom iz Gazivoda se hlade termoelektrane Kosovo A i Kosovo B, bez kojih KiM faktički ne bi imalo dovoljne količine struje da podmiri potrebe domaćinstava. Konačno, Gazivode su bitne i zbog ekonomskog aspekta, mada je on u čitavoj ovoj situaciji najmanji", napominje on.
Na tvrdnje članova Kurtijevog pokreta Samoopredeljenje da su Gazivode Albancima "zaveštali preci", Ristanović odgovara da im je "jezero u nasledstvo ostavila tadašnja Jugoslavija", odnosno federalna vlada koja je garantovala kredit kod Svetske banke.
"Političari sa Kosova često izjavljaju da su Gazivode, odnosno da je hidrosistem Ibar plaćen sredstvima sa Kosova, što je formalno tačno, ali suštinski netačno. Sredstva su prebačena u preduzeće koje je osnovano u Prištini, ali to su sredstva Svetske banke za koje je garantovala federalna vlada. Koliko mi je poznato, Srbija i dalje vraća poslednje delove tog kredita", navodi on.
Konstantno prekrajanje istorije, pa i u slučaju Gazivoda, Ristanović vidi kao model ponašanja režima u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem.
"To se uklapa u način ponašanja sadašnje vlade u Prištini i konkretno Kurtija i njegovih saradnika, koji ispostavljaju maksimalne zahteve, bez ikakve volje za razgovorima i pregovorima. Do sada su navikli da dobijaju to što traže, pa u tom smeru i nastavljaju. Dokle će tako trajati, videćemo", kaže Ristanović.