Na obeležavanju "Oluje" nikada manje ljudi: U hrvatskim medijima bez pominjanja srpskih žrtava

Hrvatska danas kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti obeležava 29 godina od najvećeg egzodusa u Evropi posle Drugog svetskog rata, kada je iz svojih domova sa prostora tadašnje Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, dok se gotovo 2.000 njih i dalje vodi kao poginulo ili nestalo.

Za Hrvatsku je ovo praznik oslobođenja, koji se od ranih jutarnjih sati tradicionalno obeležava u Kninu, gde su došli najviši državni zvaničnici predsednik Republike Zoran Milanović, predsednik parlamenta Gordan Jandroković i premijer Andrej Plenković.

U hrvatskim medijima se ne pominju srpske žrtve, niti proterani.

Malo ljudi

Kako prenosi hrvatski portal "Indeks", na Trgu dr Ante Starčevića (inače čoveka koji je smatrao da su Srbi "pasmina koja treba da bude iz naroda istrebljena") završio je program obeležavanja, nakon čega je centralna svečanost premeštena na stadion NK Dinara.

Ove godine je primetno manje ljudi na obeležavanju Oluje. Razlog tome je, smatraju stanovnici tog grada, što se poslednjih godina ograđuje prostor na trgu, zbog čega unutar trga mogu da borave samo političari i novinari. Smeta im takav odnos prema braniteljima, odnosno "onima koji su stvarali Hrvatsku".

"Sećam se Oluje pre 29 godina jer sam učestvovao. Uvek se naježim, ali mi je krivo što poslednjih godina branitelji ne mogu do trga jer je sve ograđeno. Puste nas na trg tek kada završi program. Ovo je prilika da se svake godine branitelji okupe, a opet...", rekao je Ante Perković.

"Dan pobede i Dan domovinske zahvalnosti sve sledeće generacije treba da obeležavaju, da budu ponosni i nikako da ne zaborave, jer je žrtva bila ogromna", izjavila je Ivana Vulić.

Hina prenosi izjavu Marije Bušić koja je u Knin stigla iz Zadra i kaže da nije videla nikada tako malo ljudi na proslavi kao danas. Ne zna šta je tome razlog i nije joj jasno zašto brojni branitelji stoje na suncu iza ograde.

"Ne znam šta bih rekla. Ovo je veliki dan i trebalo bi ga svi zajedno provesti. Podele nas neće nikuda odvesti", rekla je Bušić.

Takođe, u Kninu su, za razliku od prethodnih godina, izostali izaslanici drugih zemalja, a među prisutnima iz susednih zemalja je samo lider HDZ u BiH Dragan Čović. Ne prisustvuju ni predstavnici manjinskih zajednica u Hrvatskoj.

Nakon obraćanja predstavnika državnog vrha, Knin su preleteli borbeni avioni tipa MIG i "rafali". Svečanost na stadionu Dinara završena je prikazom sposobnosti pripadnika Hrvatske vojske i policije te letačkim programom.

Predsednik Republike Zoran Milanović u obraćanju na gradskom stadionu Dinara rekao da Hrvatske ne proslavlja "Oluju" da bi likovala nad nekim.

"'Oluja' nije bila moguća bez junačkog učešća HVO-a (hrvatskih snaga u tzv Herceg-Bosni), ovladavanje Kupresom, Dinarom i BiH zaleđu Knina. Te akcije bile su mukotrpno stvaranje pretpostavki za najučinkovitiju opciju oslobađanja okupiranih teritorija ovde na jugu gde je sve počelo. Slavimo i mudrost i lukavost političkog rukovodstva i vojnih komandanata koji su čekali pravi čas za udarac pobunjeničkoj para-državi stvorenoj pod Miloševićevim režimom", rekao je Milanović.

Rekao je i da Hrvatska "Oluju" ne proslavlja da bi likovali, kako je naveo, nad porazom druge strane niti nad žrtvama.

"Saosećamo s bolom svake porodice koja je izgubila svoje najbliže. Ne želimo da promovišemo militarizam, to je nepotrebno. Ovde se okupljamo da bismo slavili slobodu jer smo se oduprli pokoravanju i slobodu ne smemo da menjamo ni za sva blaga ovoga sveta", naveo je Milanović, za čijeg je predsedavanja Vladom Hrvatske ta zemlja postala članica EU.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković je ocenio da je "Oluja" označila novo razdoblje u hrvatskoj istoriji. On je govorio o istorijatu ove "vojno-policijske akcije" i istakao da je "podizanje zastave na kninskoj tvrđavi jedan od "najsrećnijih trenutaka u hrvatskoj istoriji".