Iako je Crna Gora zemlja koja uskoro može postati članica Evropske unije, ona je sada na testu na kom treba da dokaže da li je bliža EU ili srpskom i ruskom svetu, jer ta dva ne idu zajedno, konstatuje prištinska "Koha".
Prema pisanju ovog lista, upravo u trenutku kada je u EU porasla spremnost da se napravi veliki korak u procesu pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, a ova država ispunila obaveze iz pristupnog poglavlja 23, ona je preduzela nekoliko koraka da dokaže svoju bliskost sa Srbijom, kao i da pokaže da prosrpski faktor trenutno ima veliku moć u CG.
Tu tezu potkrepljuje usvajanjem u Skupštini Crne Gore Rezolucije o genocidu u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata, ali navodeći da je ona reakcija na crnogorsku podršku rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, odnosno provokacija upućenoj Hrvatskoj koja "ne poriče genocid u Jasenovcu i koja se na sve načine distancirala od fašističkog režima Drugog svetskog rata".
Zatim konstatuje da je pokušaj povezivanja zločina u Jasenovcu sa zločinima u Srebrenici shvaćen kao teška uvreda za Hrvatsku.
"Predlagači, čak i oni koji su glasali za Rezoluciju o Jasenovcu, jednostavno su izvršili zadatak koji je predložio Beograd, a sprovele prosrpske snage u Crnoj Gori, koje, čini se, uglavnom predstavlja predsednik Skupštine Andrija Mandić", piše "Koha".
Hrvatske reakcije, poput proglašenja trojice prosrpskih političara iz Crne Gore personama non grata, uticale su i na EU da ova epizoda ne ostane nezabeležena – npr. otkazano je nekoliko poseta EU na visokom nivou Crnoj Gori. "Sada više nema govora o brzom napretku Crne Gore ka Evropskoj uniji", ističe prištinski medij.
Dakle, ova zemlja sada prolazi test da dokaže da li je bliža EU ili srpskom i ruskom svetu, orijentacijama koje ne idu zajedno.
"Možda je cilj prosrpskih i proruskih snaga u Crnoj Gori upravo usporavanje Crne Gore ka EU. Jer Srbija ne bi lako podnela da neko drugi iz regiona uđe u EU. Ako Crna Gora uspe da ostane van igara srpskog i ruskog sveta, onda će put ka EU biti otvoren", savetuje "Koha", ali i upozorava da EU samo Srbiji priznaje pravo da sedi istovremeno na dve ili više stolica – drugima se neće tolerisati ono što se toleriše Srbiji, pa ni Crnoj Gori.
Konačno, kako se navodi u svim deklaracijama EU o procesu proširenja, "cilj pridruživanja EU je nezavisna odluka svake zemlje, ali se to mora dokazati i delima". I to sada Crna Gora mora da dokaže, jer su se prvi put stvorile sumnje u orijentaciju ove zemlje.