Srbija i Balkan
Jasenovac, Prebilovci: Zašto su mesta srpskih stradanja zabranjena za srpske zvaničnike?
"Pokazuje se sve više i više, i na ovim primerima, zabranama Vučiću i Vulinu, da i te kako postoji kontinuitet između NDH i politike današnje Republike Hrvatske, ali i Federacije BiH čak i kada akteri toga nisu svesni", kaže istoričar Aleksandar Raković
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin stigao je danas pre podne u Prebilovce, selo kod Čapljine, gde se obeležava godišnjica pokolja skoro 900 Srba početkom avgusta 1941. godine, pošto su prethodno vlasti Bosne i Hercegovine pokušale da ga spreče da uđe u tu državu. Vulin je dan ranije izjavio da mu je zabranjeno da bude na obeležavanju stradanja Srba u Prebilovcima. Sat pred let javljeno mu je da "u ministarstvu izvesnog Edina Forga (ministra komunikacija i transporta) nema nikoga da potpiše dozvolu za prelet jer su svi na moru, svi su na godišnjem odmoru)".
Pre dve godine, sredinom jula 2022, Hrvatska je zabranila privatnu posetu Jasenovcu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Hrvatski vrh tada je saopštio da tu posetu vidi kao provokaciju a ispostavljen je zahtev da se slične posete ubuduće najavljuju službenim putem. Vučić je prethodno planirao da poseti Donju Gradinu, Jasenovac i Pakrac a zagrebačka štampa tada je ocenila da je Vučićeva namera da "izazove haos" u toj državi.
Aprila ove godine hrvatska policija presrela je vozilo i zabranila ministru u Vladi Srbije Đorđu Milićeviću da zapali sveću i položi cveće na spomenik žrtvama ustaškog logora Jasenovac.
Hrvatska spona s tekovinama NDH
Zašto su mesta srpskih stradanja zabranjena za srpske zvaničnike? Da li vlasti Hrvatske, Bosne i Hercegovine i na taj način, na kraju kraja, izražavaju i nepoštovanje prema srpskim žrtvama u Jasenovcu, Prebilovcima?
"Pokazuje se sve više i više, i na ovim primerima, zabranama Vučiću i Vulinu, prethodno i kada su zvaničnici Crne Gore proglašeni za nepoželjne osobe u Hrvatskoj, da i te kako postoji kontinuitet u politici NDH i politici današnje Republike Hrvatske, ali i Federacije Bosne i Hercegovine čak i kada akteri toga nisu svesni. Doduše, u Hrvatskoj su toga sasvim svesni, a pitanje je koliko je Konaković toga svestan, ali on takođe učestvuje u tim užasnim tekovinama države Hrvatske time što pokušava da ne dozvoli potpredsedniku Vlade Srbije da dođe na stratište u Prebilovcima", kaže za RT Balkan istoričar Aleksandar Raković, te dodaje da "čak i kada akteri nisu svesni u čemu učestvuju, njih procesi vode ka tome da i te kako postoje spone s tekovinama NDH u oba slučaja, i kada je reč o Zagrebu i kada je reč o Sarajevu".
"Da sam na mestu Sarajeva, stavio bih prst na čelo, ali to se neće dogoditi jer je njihova netrpeljivost prema Srbiji i srpskom narodu takva daih vode strasti, a ne razum. Bilo je sasvim u redu da Vulin dođe na mesto stradanja u Prebilovce, on ima prava na svoje političke stavove da Srbi treba da budu ujedinjeni u jednu državu. To mu niko ne može osporiti, niko mu ne može zabraniti, to su demokratska stremljenja. Jer ako su demokratska stremljenja bila ona Tuđmana i Alije Izetbegovića da se raspadne država kakva je bila Jugoslavija, ne vidim zašto demokratska stremljenja ne bila da se Srbi ujedine u jednu državu a pritom raspadne jedna kvazitvorevina kakva je BiH, koja nema nijedan elemenat zajedništva u sebi osim što Zapad na silu drže te narode zajedno u jednoj državi", reči su Rakovića.
Novi oblik poništavanja srpskih žrtava i srpskog stradanja
"Evropska unija ima nešto što se zove ′pravo da budeš zaboravljen′, koje ne postoji drugde u zapadnom svetu i čest je predmet kritike i osporavanja. To je pravo pojedinca da, posle određenog broja godina, od virtuelnog sveta sakrije neprijatne podatke o sebi i tako zaštiti svoju reputaciju", kaže, govoreći na ovu temu za RT Balkan, kolumnista i politički komentator Ljiljana Smajlović.
Po njenim rečima, "sprečavanje zvaničnika Srbije da odaju poštu srpskim žrtvama novi je i modernizovani oblik poništavanja srpskih žrtava i srpskog stradanja, odnosno njihovog postepenog odstranjivanja iz službenog pamćenja".
"To je istovremeno i otvaranje novih frontova protiv Srbije, kopanje po starim ranama ne bi li se otvorile nove. Svima je u startu jasno da Srbija tu ne može da bira, prinuđena je da se bori protiv pokušaja okolnih država, nacija i teritorija da sebi daju ′pravo da zaborave′ genocid i ratne zločine nad Srbima. Kad to Srbija ne bi radila, ne bi bila država ni srpskog, ni drugih naroda koji u njoj žive. Ratni zločini po međunarodnom pravu ne zastarevaju, to je univerzalno pravilo", kaže Ljiljana Smajlović.
Šta Srbija može, odnosno šta bi trebalo da uradi u ovakvim slučajevima?
"Mislim da može da uradi, ali Srbija i dalje okleva. Kao i u slučaju kada je Crna Gora meni i još nekolicini intelektualaca zabranila ulazak u tu zemlju, zatim i BiH, a i u ovim slučajevima potrebne su neke kontramere, ako nema kontramera, nasilje nad Srbima će se nastaviti. Postavljam pitanje, pošto imam pravo na to pitanje kao profesionalni istoričar s najvišim zvanjem, zbog čega je meni ograničeno kretanje a da Republika Srbija nije nekako na to odgovorila, da Republika Srpska nije nekako na to odgovorila? A meni je ulaz zabranjen upravo zbog toga što sam zastupao nacionalne interese srpskog naroda onako kako sam ih video kao istoričar i profesor", kaže Raković.
Srbija mora da odgovori
Naš sagovornik smatra da Srbija takvim postupanjem, odnosno nepostupanjem pokušava da pokaže dobru volju, ali je jasno kako se to završava i kako se nastavlja, jer se još nije završilo.
"Što se više pruža ruka, što se više radi na tome da se pokaže dobra volja, efekat će biti sve lošiji i lošiji. Zabrinut sam zbog toga, a imam i ličnih razloga da budem zabrinut jer sam verovatno jedini sa zabranom ulaska i u jednoj i u drugoj državi, i BiH i Crnoj Gori. Niko se nije zauzeo da vidi o čemu se radi, osim Vučić kada nam je zabranjen ulazak u Crnu Goru. Posle te naše zabrane, pošto nije bilo reciprociteta od strane Srbije, uvedene su zabrane mnogima. Neki su zaustavljani, neki su vraćani, Beogradski sindikat je zaustavljen u Crnoj Gori, to su primeri zašto Srbija treba da igra aktivniju ulogu u tome", kaže Raković dodajući da zabrane shvata kao nagrade, isto kao i nagrade za knjige koje je dobijao.
Posle zabrana srpskim zvaničnica da posete mesta srpskih stradanja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, otvoreno ostaje i pitanje i na ovaj način izražavanja poštovanja, odnosno nepoštovanja prema srpskim žrtvama, u ovom slučaju Srbima stradalim u masakru u Prebilovcima?
"Mislim da je one u Sarajevu i Zagrebu baš briga za srpske žrtve, i one u Drugom svetskom i one u poslednjem ratu. Kada mi obeležavamo stradanje Srba u ′Oluji′ i ostalim akcijama agresije u Hrvatskoj, i muslimanskim, jer su se oni tome pridružili, stradanja u Sarajevu, Tuzli, Bratuncu, Prebilovcima, njih je baš briga. Oni to smatraju sasvim nebitnim čak i štetnim da se o tome razgovara. Naši pak imaju razumevanja, ispoljavaju poštovanje prema žrtvama Srebrenice, recimo, i da li ima pružene ruke s druge strane, nema. Vučića u Srebrenici umalo nisu ubili", kaže Raković.
Ugledni istoričar podseća i na poruku predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, da bi, kada se RS razdruži, Potočarima trebalo dati eksteritorijalnost.
"A što bismo im dali eksteritorijalnost? Zbog čega? To je teritorija RS. Hoće li oni dati eksteritorijalnost Sanskom Mostu, Šušnjaru, gde su bila srpska stradanja, Prebilovcima, drugim mestima u Federaciji. Nema potrebe više na taj način pružati poruke dobre volje, to je besmisleno kada nema odgovora druge strane. Besmisleno je praštati zločine onima koji se za te zločine nisu pokajali", zaključuje Raković.
