Hrvatska 29 godina nije istražila raketiranje kolone izbeglica 7. i 8. avgusta 1995. godine na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada posle etničkog čišćenja Srba iz Krajine, međutim, ni slučaj pred beogradskim sudom ne pomera se sa "mrtve tačke" već dve godine.
Preko mosta spasa između Dvora i Novog Grada u koloni je prošlo najmanje 100.000 ljudi iz Like, Banije i Korduna, ističe Savo Štrbac iz Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas".
"Ko god je prešao most računao je da je spasen. Međutim, hrvatski migovi su bombardovali kolonu koja je daleko od granice sa Hrvatskom i koja se od nje udaljavala", navodi Štrbac.
U tim napadima poginulo je 13 osoba, od kojih šestoro dece, i jedna trudnica, a povređene su 24 osobe.
Četvorica hrvatskih pilota terete se da su 7. i 8. avgusta 1995. naredili raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada i smatraju se odgovornim za krivično delo ratnog zločina u saučesništvu.
Vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina ukazuje za RT Balkan da je Petrovačka cesta jedan od simbola stradanja krajiških Srba.
"Veliko stradanje našeg naroda u Drugom svetskom ratu, upravo na toj Petrovačkoj cesti, ponovljeno je i tokom prošlog rata kada je hrvatska avijacija bombardovala kolone srpskih izbeglica. I to je jedan od eklatantnih primera da se mržnja, koja je konstanta kod okolnih naroda, a usmerena prema našem naroda, projavljuje u različitim periodima epohe sa uvek istim tragičnim rezultatima - ubijanjem nevinih srpskih civila", navodi istoričar.
Arbutina napominje da nijedan hrvatski general, oficir, pripadnik hrvatske vojske, a isto tako ni političar, nije bio osuđen za zločine počinjene tokom Bljeska i Oluje, uz podsećanje da je stradalo na hiljade nedužnih civila.
"Potrebno je insistirati na toj činjenici i podsećati da je potrebno da se kazne svi koji su činili zločine, potrebno je ukazivati da potomci žrtava očekuju da se u ovim slučajevima slovo zakona primeni na ratne zločince", naglašava Arbutina.
Optužnica za zločin na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti, protiv Vladimira Mikca, Zdenka Radulja, Željka Jelenića i Danijela Borovića, kao mrtvo slovo na papiru, već više od godinu i po dana, stoji u sudu, objašnjava Štrbac, jer sud u Beogradu čeka dokaz koji je, po njegovom mišljenju, nepotreban.
Suđenja nema jer sudije za ratne zločine odbijaju da hrvatskim pilotima sude u odsustvu po optužbi da su ubili 13 srpskih civila. Zakon nalaže da sud mora da utvrdi da optuženi nisu dostupni našim državnim organima.
"Sud čeka dokaz da su ovi piloti primili pozive za dolazak u Beograd ili da su im se bar pokušali uručiti pozivi. Čim je dobila zamolnice iz Beograda hrvatska Vlada je odmah rekla da neće postupati po njima i da ne priznaju optužnice. Taj dokaz je, po mom mišljenju nepotreban i nikad ga neće dobiti. To će biti duga pravna bitka", ocenio je Štrbac.
On ocenjuje da Srbija više ne sme i ne treba da čeka, već sa procesom protiv hrvatskih pilota mora da se krene što pre "jer žrtve i njihove porodice zaslužuju pravdu".
Hrvatsko Ministarstvo pravde primilo je optužnicu diplomatskim putem, ali je odbilo da je prosledi svojim državljanima i da na bilo koji način sarađuje sa Srbijom. Tako piloti do danas "nisu ni upoznati" da su optuženi za ratni zločin. Srpske sudije iz krivičnog vanpretresnog veća Višeg suda, odlukom da se suđenje u odsustvu i ne razmatra dok ih Hrvatska ne obavesti da su optužnice uručene, dopustile su da im to bude opravdanje da ne sude hrvatskim domobranima.
Na godišnjicu "Oluje", prošlog avgusta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je mesto zločina na Petrovačkoj cesti i poručio da smrt dece ne sme ostati nekažnjena. Očekivao se napredak u sudskom procesu. Još jedna godina je prošla, a suđenja nema.
Kontinuitet genocidnosti: 1995. završili započeto u NDH
Iz "Veritasa" kažu za RT Balkan da Srbija još ima vremena da traži reviziju presude Međunarodnog suda pravde iz februara 2015. godina po tužbi Srbije protiv Hrvatske, u kojoj je zločinačka akcija hrvatske vojske "Oluja" okvalifikovana kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, što po svim kriterijima jeste.
"Veritas" je o ovome poslao dopis Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, naveo je direktor centra Savo Štrbac.
Da pogrom krajiških Srba 1995. godine ima elemente genocida ocenjuje i Arbutina.
"Zločinačka akcija 'Oluja' je bila najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata na prostoru Evrope. Međutim, u okvirima etničkog čišćenja mi možemo vrlo jasno razaznati i elemente genocida koje je ta akcija u sebi posedovala, naročito u izjava tadašnjih najviših hrvatskih državnih zvaničnika", ukazuje naš sagovornik, dodajući:
"U doba kada se negira zločin genocida koji je NDH počinila nad srpskim narodom, kada se najmonstruozniji koncentracioni i logor smrti u Jasenovcu u hrvatskom društvu naziva 'lečilištem' i 'odmaralištem', kada se proslavlja etničko čišćenje jednog naroda, značaj bi bio višestruk. Ukazalo bi se na istorijske procese dugog trajanja, a ti procesi u Hrvatskoj su imali za cilj potpunu eliminaciju srpskog naroda sa njegovih viševekovnih ognjišta."
V.d. direktora Muzeja žrtava genocida, koji je i sam dete iz kolone, na poseban način doživljava ove dane i veruje da su, iako tragične događaje nije upamtio, rat, etničko čišćenje i izbeglištvo duboko, nesvesno, utisnuti u njega.
"S obzirom da sam u tom trenutku imao dve i po godine, na sreću, nisam upamtio te tragične događaje koji su zadesili krajiške Srbe početkom avgusta 1995. godine. Ipak, verujem, da su rat, etničko čišćenje, izbeglištvo bili duboko, nesvesno, utisnuti u mene, i da su upravo ti događaji oblikovali moj identitet i moje opredeljenje da se bavim stradalničkom istorijom našeg naroda. Kasnije, kako su godine prolazile, u razgovoru sa brojnim učesnicima rata u Krajini, u razgovoru sa brojnim stručnjacima, istoričarima, svedocima vremena, upoznavao sam se sa tom tragičnom stranicom naše prošlosti", ukazuje Arbutina, dodajući:
"Danas, kada se pomene 'Oluja', uvek se setim svih nevino postradalih i nestalih lica, njihovih porodica, naših zavičaja, srpskih velikana koji se potekli odatle, svih kulturnih i istorijskih spomenika koji i dan danas svedoče o viševekovnom životu Srba na području današnje Hrvatske."
Prema rečima Bojana Arbutine, danas svedočimo poslednjim obračunima sa preostalim Srbima u Hrvatskoj.
"Čini mi se da je krug zatvoren, i da su progoni Srba, razbijanje srpskih radnji i zabrana ćirilice s početka 20. veka, nakon učinjenog genocida u Drugom svetskom ratu, i etničkog čišćenja u ratovima devedesetih, sada, početkom 21. veka opet na udaru indentitetske odrednice srpskog naroda, njegovo pismo, njegova vera, njegove institucije i politički predstavnici. U tom procesu dugog trajanja mi danas svedočimo o poslednjim obračunima sa preostalim Srbima u Hrvatskoj kojima je život u savremenoj Hrvatskoj višestruko otežan", objašnjava istoričar.
Muzej žrtava genocida je nacionalna ustanova kulture koja se prevashodno bavi istraživanjem stradanja civila - srpskih, jevrejskih, romskih i ostalih nacionalnosti, u periodu Drugog svetskog rata.
Muzej, međutim, poseduje i bogatu arhivsku dokumentaciju iz perioda Ratova za jugoslovensko nasleđe, te je, prema rečima v.d. direktora uvek spreman da svojim materijalima i stručnim znanjima pomogne procese koji će dovesti do ostvarivanja pravde za žrtve, bez obzira na njihovu naciju i veru.
Na spisku Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" nalaze se imena 1.903 žrtve zločinačke akcije "Oluja".
"Ta brojka nije konačna. Voleo bih da se taj broj smanjuje, a ne da se povećava", kazao je Štrbac.