Hiljade jedva punoletnih mladića i devojaka sjatilo se na koncert Marka Perkovića Tompsona u Imotskom, drugi zaredom u ovoj nedelji.
Na putu ka stadionu gde se u utorak održavao koncert, ustaškom zastavom okitili su skulpturu pesnika Tina Ujevića. Policija je sinoć isti scenario pokušala da spreči, ali je zapušila uši na uzvikivanje ustaškog pozdrava "Za dom spremni".
"Znaju li te curice da su mu prve tri zbirke pesama objavljene u Srbiji i Crnoj Gori na ekavici", upitao je pisac Velimir Visković.
Devojke su nosile majice sa stihovima "Kamioni kroz Imotski žure", čiji je nastavak "voze crnce Francetića Jure, u Čapljini klaonica bila, puno Srba Neretva nosila".
Mladići su pevali "Evo zore, evo dana", pesmu iz vremena Nezavisne države Hrvatske nastalu u čast Francetićeve Crne legije. Orili su se stihovi "Oj Hrvati, braćo mila, duboka je voda Drina. Drinu treba pregaziti, a Srbiju zapaliti".
To su samo neki od primera ustaštva koji su prethodnih dana počeli da bujaju iz Hrvatske i to među mlađom generacijom. Kako i zašto je ustaštvo vaskrsnulo i koja je uloga Tompsona u tome?
Tompson samo glasnogovornik, ustaštvo odavno oprošteno Hrvatima
Povod za ustaško divljanje bili su koncerti Tompsona kojeg nije bilo u javnosti dve godine. Ipak nije propustio priliku da se aktivira pred godišnjicu "Oluje" i tom prilikom objavi novu pesmu "Ako ne znaš šta je bilo".
"Ako ne znaš šta je bilo, nek' ti kaže Lika, pitaj svaki kamen našeg grada Dubrovnika, pitaj Zadar i Kotare, zide Šibenika, ako ne znaš milo moje, upitaj heroje", poručuju novi Tompsonovi stihovi.
Pesma je očigledno smišljena da nove generacije, koje nisu zapamtile takozvani "domovinski rat", budu zatrovane mržnjom, a za tu nameru mu očigledno nije bilo potrebno mnogo truda.
U Hrvatskoj se sada vodi rasprava da li bi ustaški pozdrav trebalo zabraniti, kao da je uopšte potrebno premišljati se u vezi sa pozdravom koji su koristile sluge Adolfa Hitlera.
Da li će makar reagovati međunarodna zajednica i Evropska unija, čija je članica Hrvatska?
Očekujemo da reaguje međunarodna zajednica, a ustaški pokret u celini su sačuvale obaveštajne službe zapada – britanske i američke, kaže nekadašnji oficir kontraobaveštajne službe Ljuban Karan.
"Bežeći ispred ruske vojske i partizana, ustaše su se predavale Britancima i Amerikancima. U sabirnim logorima vršili su trijažu i odlučili da sačuvaju istaknute ustaške oficire. Sklonili su ih od ruke pravde od Australije do južne Amerike i SAD, Kanade", kaže Karan za RT Balkan.
Namera je bila, dodaje, da ih čuvaju i organizuju za obračun protiv komunističkih zemalja, ali se to promenilo kad je komunizam poražen.
"Prekvalifikovali su ih u specijalne formacije za borbu protiv nedemokratskih režima. Hladno prihvataju te profašističke grupe kao nekakve političke strukture koje se bore za prozapadne vrednosti. Hrvatska je najbolji primer za to", navodi Karan.
Sve organizacije ustaške emigracije uvezali su u krovnu organizaciju – Hrvatsko narodno vijeće, osim Luburićeve u Španiji, podseća Karan.
"Potom su u Torontu, pod kišobranom zapadnih službi, pre svega CIA, uspostavili kontakt sa Tuđmanom kao separatističkom strukturom iz jugoslovenskog miljea. Tada je ustaški pokret kolektivno ušao u HDZ. Zato je HDZ brojčano ojačan po pitanju glasača, ali i novca. Gojko Šušak, njihova siva eminencija, imao je direktne veze sa Pentagonom", dodaje Karan.
Pomogli su im da stvore ovu proustašku državu, kaže naš sagovornik i upozorava da je "Oluja" bila američki plan, te da je zato iluzorno očekivati bilo kakvu reakciju Zapada na ustaške pokliče iz Hrvatske.
"Mi se danas čudimo kako oni prihvataju proustaške stavove, kako prihvataju te fašističke pozdrave, kako ne intervenišu? Pa oni su ih stvorili, oni su im pomogli da dođu na vlast, kako bi oni sad bili protiv njih", ističe Karan.
Dodaje da je Zapad ustoličio Tuđmanovu proustašku vlast iz straha da je ostatak jugoslovenskog miljea u Hrvatskoj u vezi sa ruskim obaveštajnim službama.
Ima li i naše krivice?
Moramo da budemo svesni da je ustaštvo ideologija većeg dela hrvatskog društva, te da se oni nisu oslobodili toga, upozorava istoričar i akademik Vasilije Krestić.
U izjavi za RT Balkan kaže i da nismo mi nadležni da Hrvate upozoravamo da nešto nije lepo, već je naše da toga budemo svesni, a da naše društvo obavestimo do kraja.
"Ne treba da se nadamo da ćemo blagim ocenama prema njihovim šovinističkim nastupima da ih umilostivimo. Mi moramo definitivno da se obračunamo sa tim, ne mislim fizički i ratnički, već da znamo na čemu smo i da znamo da nemamo mogućnosti da utičemo na njih da izmene svoju filozofiju i ideologiju", kaže Krestić.
Problemi su u nama, a ne samo u njima, napominje Krestić i kao primer navodi da je srpska skupština tri puta izbegla da proglasi Dan žrtava genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH.
"Bežimo od činjenica. Muzej žrtava genocida nenaučno falsifikujući dokaze smanjuje broj žrtava. Stalno izlazimo u susret i kumujemo toj velikohrvatskoj šovinističkoj i ustaškoj politici", kaže Krestić.
Proći će još stotinu godina, a Hrvati se neće osloboditi ustaštva, smatra Krestić koji je autor knjige "Genocidom do Velike Hrvatske".
"Ne treba imati iluzija da bilo kakvi naši ustupci njima mogu da ih oplemene i promene da nas ne mrze. Naša politika je i u prošlosti i danas bila spremna na popuštanje, mirenje i traženje zajedništva, a oni to neće. Moramo toga da budemo svesni, ne možemo uvek da se žrtvujemo radi neke budućnosti koje nema i koju Hrvati ne žele", zaključuje Krestić.