U sećanje na poginule u Goraždevcu, u jednom od najvećih masovnih, etnički motivisanih zločina na Kosovu i Metohiji od dolaska međunarodnih snaga, Panteliju Panta Dakića (12) i Ivana Jovovića (19) danas se održava finale Memorijalnog turnira u malom fudbalu "Sećanje na Ivana i Panta" koje je posvećeno ovoj dvojici mladića.
U roku od nekoliko minuta, tog 13. avgusta 2003. godine ubijeno je dvoje, a ranjeno četvoro srpske dece. Ovaj svirepi zločin na obalama reke Bistrice karakteriše činjenica da ubice nikada nisu pronađene, dok je Euleks posle sedam godina, 2010. godine zvanično obustavio istragu.
Nemanja Dakić kaže za da iako je tada imao samo osam godina i dalje se seća svakog detalja svirepog zločina u kome je ubijen njegov brat Panto.
"Bio sam pored brata kada je ubijen, imao sam osam godina, a brat 13, tog dana smo zajedno otišli na reku. I ja sam bio pored njega kada se to sve dešavalo. Šta da kažem. Prošla je 21 godina, ništo se nije promenilo", priča Dakić, prenosi "Kosovo onlajn".
Sa bratom je otišao da se kupa nakon što su svi njihovi vršnjaci otišli na Bistricu.
Zamolili su oca da ih pusti i on im je dozvolio uz molbu da ne ostaju dugo. Hteli su da ga poslušaju.
Nakon sat vremena kupanja, njegov brat Panto i Bogdan Bukumirić su pored reke založili vatru kada im je prišao da se i on malo ugreje od hladne Bistrice, ali su na samo desetak metara od njih tada su odjeknuli rafali.
"Mi smo bili odatle udaljeni nekih desetak metara. To je bilo streljanje, usred bela dana. Više od 100 dece je bilo", kaže Dakić.
U pravdu da će se otkriti počinioci ovog zločina, priznaje, više ne veruje.
"Euleks je bio preuzeo istragu pa su je ubrzo posle toga prekinuli sa obrazloženjem mom tati da nemaju svedoka, da mi, ako imamo neke dostupne svedoke, da ih mi dostavimo. To je nemoguće. Godine su prošle, nadamo se boljem", poručuje.
Brat od strica povređene Dragane Srbljak, Miljan kaže da je taj događaj u potpunosti promenio živote svih Srba u Goraždevcu.
"Naš život pre tog tragičnog događaja i sada nije isti. Od toga dana pa do dana današnjeg svi nas se sete onda kada dođe taj kobni 13. avgust. Ali, eto, hvala Bogu, organizujemo turnir u ime poginulih drugova, u ime svega toga što se loše desilo. Na taj način se okupljamo i podsećamo da su oni još živi i da su među nama", kaže Srbljak.
Ni on ne očekuje pravdu za ono što se dogodilo pre 21. godinu.
"Ne, neće je nikada ni biti. Uglavnom se zna, verovatno i ko je i šta je, ali ostavlja se pod krevet. Na nama je da osuđujemo, na njima je da ćute, a mi svakako žalimo što se sve to desilo. Nismo optimisti da će pravda trijumfovati. Svima nam je sve jasno", ističe Srbljak.
Miodrag Stevanović, školski drug poginulog Ivana Jovovića i ranjenog Đorđa Ugrenovića situaciju u Goraždevcu posle zločina na Bistrici opisuje sa dve reči – neizvesnost i strah.
"Ljudi nisu znali više da li da žive, da li da odlaze. Mnogo vremena je trebalo da prođe, da se sve to malo slegne. Nikako ne može se zaboraviti, to nema govora. Ovaj turnir govori o tome da baš naprotiv, a ovo je druga godina kako ga organizujemo i nadamo se da će živeti dugo, da ćemo uspeti da bude veći i veći, da dolazi sve više ekipa, a sve u znak sećanja na nastradale. U spomen, čast i slavu njihovu", kaže Stevanović.
Poručuje da zločin u Goraždevcu nikada ne sme da se zaboravi.
"Nikako ne smemo da zaboravimo taj zločin. Srbija ne sme da zaboravi, a znamo, Bog prašta, on je jedini svemoguć da prašta. Gotovo da nema dana da mi ne prođe ta tema kroz glavu. Turnir je samo jedan način da se odužimo koliko možemo jer imamo obavezu prema tim žrtvama. I nadamo se da se tako nešto nikada ne ponovi. Nikome, nikome na svetu", poručuje Stevanović.
Donedavni predsednik Privremenog organa za Pećki okrug Miloš Dimitrijević kaže da se pre 21. godinu odigrao tragičan događaj, ali da je za Srbe teška situacija i danas.
"Nažalost, rečeno je bilo da će da se prevrne svaki kamen, da se nađu počinioci, a posle par godina su obustavili istragu. Tragično je što ti počinioci nisu pronađeni. Svake godine nam je sve teže, manje je naroda, manje ljudi koji žive ovde na prostoru Kosova i Metohije, pogotovo u Goraždevcu, u ovoj srpskoj sredini. Svaka godina je teža kako za roditelje, za njihovu rodbinu, tako i za nas meštane i građane koji živimo ovde na ovim prostorima. Sa jednom velikom tugom i žalosti sećamo se na Ivana i Panta i ovaj turnir se održava povodom njihovog ubistva, smrti nedužne dece", naglašava Dimitrijević.
Kancelarija za KiM: Goraždevac neizbrisiva mrlja na obrazu međunarodnih misija
Kancelarija za Kosovo i Metohiju je saopštila da je zločin u Goraždevcu počinjen pre 21 godinu, ostaje neizbrisiva mrlja na obrazu međunarodnih misija čiji je osnovni zadatak bio uspostavljanje vladavine prava i zakona na posleratnom Kosovu i Metohiji.
Tog 13. avgusta 2003. godine, dok su se kupali u reci Bistrici, rafalima iz vatrenog oružja, ubijeno je dvoje, a ranjeno četvoro srpske dece - živote su izgubili Pantelija Dakić (12) i Ivan Jovović (19), a teško su ranjeni Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13), Bogdan Bukumirić (14) i Đorđe Ugrenović (20).
Kancelarija podvlači da je činjenica da 21 godinu taj "monstruozni teroristički akt" nije dobio sudski epilog, a da je zatvaranjem istrage o stradanju srpske dece, ali i mnogih drugih naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji, učinjen greh protiv čovečnosti, i da je demokratski svet , bez stida, kapitulirao pred ideologijom mržnje i terorizmom.
"Za nama je više od dve decenije tugovanja za nastradalom srpskom decom u Goraždevcu i isto toliko godina uzaludnog očekivanja i nade da će taj zločin biti rasvetljen, a zločinci privedeni pravdi", navodi se u saopštenju.
Ističe se da su deca koja su ubijena i ranjena dok su se kupala u Bistrici simbol stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, u godinama nakon dolaska međunarodnih snaga u našu južnu pokrajinu.
"Oni su ujedno i žrtve sulude ideologije mržnje, koja je usmerena prema čitavom srpskom narodu, njegovom trajanju, istoriji i kulturi na teritoriji Kosova i Metohije i nažalost ta ideologija do danas nije napuštena i ima brojne pristalice i političke sponzore u Prištini. Počinioci ovog zločina, kao i ubice žetelaca u Starom Gracku, porodice Stolić u Obiliću i putnika autobusa "Niš ekspresa" kod Podujeva moraju biti kažnjeni u ime pravde, ali i kao dokaz da vreme ideologija mržnje i zla mora ostati zauvek za nama", naglašava Kancelarija.
Ističe se da uprkos tragičnom gubitku i svakodnevnim pritiscima, Srbi u Goraždevcu opstaju na svojoj zemlji, čuvajući grobove svoje nastradale dece i predaka i trag srpskog postojanja u Metohiji.
"Država Srbija će nastaviti da im pomaže svim raspoloživim sredstvima da opstanu na svojim ognjištima i da očuvaju srpsko ime, koje na kosmetskoj zemlji, u kontinuitetu postoji vekovima, što niko izbrisati ne može", navodi se u saopštenju Kancelarije.