Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta Luis Krišok, koji je novi prvi zamenik visokog predstavnika u BiH i međunarodni supervizor za Distrikt Brčko, koji je svoj mandat započeo ritualnim poklonjenjem u Potočarima, prema američkim diplomatskim depešama koje je obelodanio "Vikiliks", proglašen je za personu non grata u Belorusiji, a prema drugim izvorima direktno se mešao i u politički sistem u Srbiji nakon petooktobarskih promena.
Da krenemo sa biografijom "karijernog diplomate" iz Vašingtona, budući da počeci nisu manje zanimljivi od nastavka karijere.
Naime, odmah nakon završenog fakulteta, sa 24 godine, Krišok odlazi u Rusiju, u najteže vreme za ovu državu, kako Rusi umeju da kažu "crne i očajne devedesete godine", da predaje sociologiju na projektu građanskog obrazovanja na Uralskom državnom univerzitetu. Godinu dana nakon toga SAD ga zadužuju da bude odgovoran za projekte i raspodelu budžeta univerzitetima u Rusiji kao zamenik direktora Projekta građanskog obrazovanja za Rusiju sa sedištem u Moskvi.
Impozantne odgovornosti i pozicije za nekoga ko ima samo 26 godina. To ga, verovatno, i kandiduje za diplomatsku, a ne akademsku karijeru, budući da tri godine kasnije stupa u diplomatsku službu.
Na sajtu američke vlade piše da se bavio "brojnim" diplomatskim aktivnostima, gde, kada i kako - ne piše. Na njegovom linkedin profilu malo je otvoreniji, pa navodi da je "radio na različitim pozicijama, pored ostalog i kao referent za izveštavanje koji pokriva politička, ekonomska i komercijalna dešavanja u Ukrajini, Srbiji i Bosni i Hercegovini, i kao šef Političkog i ekonomskog odeljenja u Belorusiji i Kosovu". Kakva su mu tačno zaduženja bila i čime se bavio konkretno – ne piše.
To, međutim, piše na jednom drugom sajtu – "Vikiliksu", na kojem su objavljena brojni dokumenti, koje bi zvaničnici obuhvaćeni njima voleli da nikada nisu ugledali svetlo dana. Tako u američkoj diplomatskoj depeši od 2. maja 2008. saznajemo da je Krišok postao persona non grata u Belorusiji, te da je njemu, kao i ostalim diplomatama kojima je uskraćeno gostoprimstvo određeno 72 sata da napuste državu.
U poverljivom dokumentu koji Krišok šalje američkom državnom sekretaru telegramom iz Vilnjusa, Litvanija, on navodi neke od brojnih zadataka koje je uspešno izvršavao u Belorusiji, pre nego što će biti proglašen personom non grata.
Krišok se, između ostalog, bavio "transformacionom diplomatijom", što podrazumeva mnogo širi spektar rada sa nevladinim sektorom od diplomatskih aktivnosti, kao i klasifikovanjem stepena tajnosti dokumenata, što znači da je imao pristup svim, pa i najpoverljivijim dokumentima.
Verovatno subverzivno delovanje diplomate naslućuje se i u tome što priznaje da je u svrhu "širenja diplomatije u Belorusiji" podržavao civilni sektor u "javnim nastupima" (protestima), kao i "političke zatvorenike", jer je "prisustvo američkog diplomate osiguravalo drugačiji tretman".
Pre toga, "demokratiju" je širio u Srbiji nakon petooktobarskih promena, pa je tako nominovan u okviru Stejt departmenta kao jedan od najznačajnijih u 2003-2004. godini kada su u pitanju ljudska prava i demokratija. Njegovo glavno dostignuće bilo je, prema publikaciji američkog ministarstva spoljnih poslova, mešanje u izborni proces u Srbiji i ponovo - mešetarenje sa civilnim sektorom.
"Luis Krišok iz ambasade u Beogradu kreirao je i održavao opsežnu listu kontakata u manjinskim zajednicama u Srbiji i odgovorio ih od bojkota izbora. Takođe je bio ključan u procesu obračunavanja sa Srbijom zbog svoje prošlosti", navodi se u publikaciji koju potpisuje Lorn V. Kraner, pomoćnik državnog sekretara zadužen za demokratiju, ljudska prava i rad.
Između službovanja u Srbiji i Belorusiji, Krišok je bio i šef Kancelarije SAD u Banjaluci. Što, takođe, ne piše na njegovom Linkedin profilu ili sajtu američke vlade, ali je napomenuto da je prisustvovao jednoj značajnoj službi SPC kao diplomatska zvanica, što stoji na sajtu SPC.
Nakon Srbije, BiH i Belorusije, Krišokov put vodi na takozvano Kosovo, inače poznato po "poštovanju demokratskih vrednosti", a i "ljudskih prava". To ga je, sve, valjda, kandidovalo, da u izuzetno komplikovanom trenutku ponovo dobije zaduženje u BiH, ovoga puta u misiji OHR-a.
Krišok je, odmah po imenovanju posetio Memorijalni centar "Potočari", gde se, naravno, sastao sa direktorom Memorijalnog centra Emirom Suljagićem i predstavnicima udruženja Majke Srebrenice.
Da će dosledno ispunjavati ono što se od njega očekuje govori i detalj da je visoki predstavnik Kristijan Šmit, kojeg u Republici Srpskoj ne priznaju jer ne postoji odluka Saveta bezbednosti o njegovom imenovanju, poželeo dobrodošlicu Krišoku, navodeći da je "uveren da će njegovo vođstvo, iskustvo i vizija značajno doprineti kontinuiranom uspehu Bosne i Hercegovine i misije OHR-a".