Srbija i Balkan
Već viđeno: Hoće li Kfor zaštiti Srbe ako Kurti krene u otvaranje mosta na Ibru?
"Kfor se uvek, u krajnjoj instanci, nalazio na strani prištinskih vlasti i mislim da ni srpski narod ni Srbija ne mogu očekivati tako čvrsto držanje Kfor i zaštitu srpskog naroda ni u ovoj situaciji", kaže za RT Balkan general Mitar Kovač
U nizu saopštenja koja, posle najave Aljbina Kurtija da će jednostrano otvoriti glavni most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, stižu iz komande KFOR-a u Prištini, ova međunarodna misija pozvala je sinoć "sve aktere da se uzdrže od jednostranih akcija, koje bi mogle stvoriti tenzije".
Misija je saopštila i da "neće oklevati da deluje u slučaju bilo kakvih relevantnih bezbednosnih dešavanja", potvrđujući još jednom da "svaka odluka u vezi sa mostom preko Ibra mora biti doneta kroz politički dijalog i na koordinisan način".
Srbi u Kosovskoj Mitrovici, sa kojima smo danas razgovarali, sumnjičavo vrte glavom na ove, najnovije "garancije Kfora" koje bi trebalo da znače da će braniti Srbe, odnosno, da neće dozvoliti otvaranje mosta.
"Razumem poziv Kfora Prištini i Kurtiju, Svečlji, da se uzdrže od jednostranih akcija, ne razumem šta znači poziv 'svim akterima'? Od čega mi Srbi da se uzdržimo? Ako Kurti odustane od otvaranja mosta, ili ako KFOR uradi ono što mu je zadatak, spreči tu nameru, onda se mi nećemo buniti ni na koji način. Oni moraju biti svesni da je otvaranje mosta nož u leđa našoj zajednici, svim Srbima u Kosovskoj Mitrovici, da posle toga ništa neće biti isto", kaže za RT Balkan jedan od Srba iz Mitrovice koji pamti stotine sukoba na mostu u poslednjih dve i po decenije kao i pokušaje Albanaca iz južnog dela grada da marširaju preko mosta.
Srbi podsećaju teška srca da njihovo iskustvo sa KFOR-om od 1999. godine od kada je na KiM ova misija, ne upućuje na zaključak da će ih međunarodne snage po svaku cenu braniti, da će stati na put namerama Albanaca i Prištine.
"Jesu li međunarodne snage na Kosovu posle ubistva 14 žetelaca u Starom Gacku obećale da će prevrnuti svaki kamen i naći zločince, pa, šta je bilo? Jesu li tada zaštitili žeteoce, te jadne ljude koji su masakrirani? Jesu li obećali da će naći ubice dece iz Goraždevca? Jesu li postojale garancije KFOR-a da kosovski specijalci neće na sever, a je li danas sever preplavljen njihovim specijalnim jedinicama? Jesu li nas zaštitili za vreme martovskog pogroma 2004. kada su, čast izuzecima, više pomagali u iseljavanju Srba iz svojih kuća nego što su naša sela branili", pitaju i danas Srbi iz Mitrovice.
Srbi sa severa KiM podsećaju i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta poslednjih godina izjavljivao da je "jedina istina da je sa NATO-om dogovoreno da ni jedna kosovska jedinica naoružana dugim cevima nema pravo da uđe na sever KiM bez saglasnosti Kfora i predstavnika lokalnih srpskih vlasti".
"Dogovor je dakle postojao, a kako ga Kfor poštuje vidimo naročito poslednjih godinu dana kada je sever prepun kosovskih specijalaca. Da li će i sada na isti način poštovati ono što su obećali", pitaju Srbi iz Mitrovice.
Luka Jovanović istoričar iz Zvečana za RT Balkan kaže da Srbi na KiM od 1999. godine i dalje poverenje jedino imaju u međunarodne snage iako su one zakazale više puta kad je trebalo da pokažu svoju odlučnost i ispune misiju.
"Smatram da ne treba biti toliko uveren da će KFOR odreagovati onako kako bi trebalo. Ne treba zaboraviti 2004. godinu kada je trebalo da zaštite srpski narod što nisu uradili. Kfor će u svakom trenutku lako naći izgovor, razlog za svoje nečinjenje ili za svoje delovanje, sve zavisi od interesa Kvinte, od interesa NATO, odnosno kako te zemlje budu smatrale da treba reagovati. Kfor uvek može da kaže da se zalaže za mir, suživot, da otvaranje mosta dovodi do mira i suživota. Mogu da kažu da je otvaranje mosta ispunjavanje prava slobode kretanja za sve na KiM, od njih treba očekivati sve. Ne treba imati veru u njih već u sebe i svoju državu", kaže Jovanović.
Kurti je juče još jednom poručio da više "nema rasprave o toj temi koja je sada u nadležnosti institucija Kosova".
"Mislim da će se, ako dođe do pokušaja nasilnog otvaranja mosta, Kfor ponašati kao što to je činio i pre, kada su, recimo, Srbi sprovodili blokade puteva. Kfor se uvek u krajnjoj instanci nalazio na strani prištinskih vlasti i mislim da ni srpski narod ni Srbija ne mogu očekivati tako čvrsto držanje KFOR i zaštitu srpskog naroda ni u ovoj situaciji" , kaže u razgovoru za RT Balkan general u penziji, profesor Mitar Kovač.
Po mišljenju generala Kovača, "buduća dešavanja oko mosta na Ibru i ponašanje KFOR-a zavise od političke procene zemalja Kvinte, prvenstvo Amerike i Velike Britanije, odnosno da li smatraju da se mogu naneti posledice velike i nepopravljive podalji pregovarački proces".
"Mislim da se Priština neće upustiti u tu operaciju bez prethodnog dogovora sa vodećim zemljama Kvinte i tek ako dobije prećutnu podršku pojedinih ili većine od tih država krenuće u realizaciju tog projekta. Ne verujem da će se doći u situaciju da Kvinta misli jedno a Priština drugo, da Priština krene u otvaranje mosta a da onda Kfor bude morao da interveniše", kaže general Kovač podsećajući da, "nažalost, zbog posedanja severa Priština u dobroj meri kontroliše komunikacije i učiniće sve da u slučaju akcije na mostu ne dođe do masovnog priliva srpskog naroda u severnu Kosovsku Mitrovicu iz drugih mesta".
Srbi se neće osećati bezbedno ako se otvori most
Marko Milenković iz NVO "Nova društvena inicijativa" u Kosovskoj Mitrovici u razgovoru za RT Balkan kaže da u prethodnim sličnim situacijama pozivi međunarodne zajednice na uzdržavanje od jednostranih poteza, kada je u pitanju Vlada u Prištini, nisu imali efekta.
"Očekujem da u Prištini ostanu istrajni u nameri da otvore most i da to sprovedu. Juče smo imali pokušaj jednog građanina iz južnog dela Mitrovice, verovatno Albanca, da vozilom pređe preko mosta, ali je bio sprečen od strane karabinjera odnosno od jedinice KFOR-a. Očekujem takav vid provokacija, možda čak i organizovanje protesta na južnoj strani, što bi stavilo novi pritisak na snage Kfora", kaže Milenković.
Naš sagovornik podseća na izjave od strane međunarodne zajednice da su protiv otvaranja mosta u ovom trenutku i na reakcije Kfora "koji poručuje da će osigurati bezbednost za građane ali i da neće ugroziti bezbednost svojih vojnika dozvoljavanjem da situacija eskalira do tačke kakva je, recimo bila prošle godine prilikom zauzimanja zgrada opština gde se videlo kako jednostrane akcije Prištine mogu da dovedu u opasnost vojnike Kfora".
"Mislim da je NATO naučio lekciju i da će sada pokušati da unapred spreči takav razvoj događaja. Videćemo kako će se situacija razvijati ali sada očekujem konkretniju reakciju Kfora da ne dozvole jednostavno da se saobraćaj odvija na mostu, da povećaju prisustvo i osiguraju svoj mandat, kao i proces dijaloga", kaže Milenković.
Po njegovim rečima, iako postoje narativi da je otvaranje mosta "dobro za sve", srpska zajednica je jasno stavila do znanja da ne želi da se to desi.
"Jasno je da je odluka o otvaranju mosta u ovom trenutku potpuno jednostrana i da se Srbi neće osećati bezbedno ako do toga dođe. Poslednjih meseci već imamo mnogo pritužbi lokalnog stanovništva da se oko mosta dešavaju incidenti, da ljudi izvozila, očigledno albanski mladići provociraju narod, posebno žene i devojke. Oni su prijavljeni policiji ali i opisani u pismu više od 400 žena sa severa Kforu. Srbi se sada uzdaju u odlučnost Kfora da ostane na mostu, a ukoliko se KFOR pomeri, a most bude otvoren to će doprineti da se Srbi osećaju mnogo nesigurnije i nebezbednije", kaže Milenković, dodajući da je cela priča bazirana i na nameri da "Samoopredeljenje" u nedostatku drugih rezultata nove birače traži kroz akciju otvaranja mosta.
Stariji Srbi u Mitrovici još se dobro sećaju 13 februara 2000. godine kada je više od 40 Albanaca krenulo preko mosta na Ibru u "marš mira" na severni deo grada i kada su pripadnici francuskog Kfora suzavcem, šok i dimnim bombama sprečili njihov prelazak preko mosta i sasvim izvesno krvoproliće.
