Ptico moja beli labude: Zašto su srpski olimpijci iznervirali drugu Srbiju?

Kada su na svom nalogu na Iksu napisali "Dobrodošli nazad na pravi srpski način" klub košarkaša Nikole Jokića Denver Nagets nije imao nikakve zadnje namere: objavili su video oduševljene mase koja pozdravlja srpske sportiste, osvajače medalja na Olimpijskim igrama i među njima i člana njihovog tima – Nikolu Jokića. 

Doček na pravi srpski način, međutim, zasmetao je jednom delu Srbije i to toliko da su se i oni potrudili da prirede nezaboravan doček srpskim olimpijcima, pretežno na društvenim mrežama gde su ih ovenčali psovkama i kletvama. Zašto?

Zbog toga što sa balkona Starog dvora nisu poručili: "Rio Tinto mr'š iz Srbije."

A zatim što su u Stari dvor uopšte i došli – jer ih je tamo dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa kojim su se rukovali i što je još skandaloznije čak i zagrlili.

Konačno, usudili su se da zapevaju "Veseli se srpski rode" na balkonu i time uvrede osećanja svakog poštenog Srbina koji je "prihvatio realnost" da je Kosovo nezavisna država i svakog časnog nesrbina, osuđenog da sticajem zlosrećnih okolnosti živi sa srpskim rodom u istoj zemlji.     

Pokuda je bilo, i to na bronzane košarkaše, i pre dolaska u Beograd i to zato što su "razgolićeni u kafani s tompusima" pevali pesmu Baje Malog Knindže "Ptico moja beli labude" koji potresa i region kao "nacionalistički" pevač.

Što se tiče beogradskog dočeka, zbog "Rio Tinta", Vučića i veselja srpskog roda, srpski olimpijci postali su "smradovi", "šovinisti", "osvetnici političkog i vojnog poraza ideje Velike Srbije", "neobrazovani neandertalci", "konjine".

Što su samo neke od uvreda na društvenim mrežama na kojima su se neki korisnici zaklinjali da su ih sportisti izdali i da više neće navijati za njih jer proslavljajući svoj sportski uspeh nisu ni reč rekli o iskopavanju litijuma u Srbiji.

Ili o hapšenju dvojice aktivista posle protesta protiv rudarenja litijuma. Ili se deklarisali kao ljuta opozicija. 

Istu ekipu koja zamera što sportisti pevaju sa Danicom Crnogorčević "šovinističku pesmu koja poziva na osvajanje teritorija drugih država" pri čemu je druga država, da budemo jasni, tzv. Kosovo, strašno boli što sportisti nisu stali uz svoj narod. Kako ponavljaju kao papagaji.

I korisnici Iksa na čijem je nalogu ukrajinska zastava takođe smetaju te "nacionalističke pretenzije na druge države", odnosno kad Srbija "otima" Kosovo. 

A njihov narod, očigledno, ili ne živi na Kosmetu ili onim Srbima na KiM uopšte ne treba podrška jer "država" u kojoj žive se, u glavama ovih političko-sportskih komentatora, sasvim dobro stara o njima.

Sport

Naš izbor

Da li je pet medalja u Parizu uspeh za Srbiju i zašto nije

Možda bi sve to bio samo još jedan hibridni rat, u današnje vreme tako popularno sredstvo borbe, vođen otrovnim rečima anonimnih korisnika, da se kritikama u istom ili veoma sličnom tonu nisu pridružile i pojedine javne ličnosti.

Uz medalju, sportistima su okačili i spisak društveno-političkih obaveza kao u srećna vremena kada je igrala rokenrol cela Jugoslavija.

"Zahtev za puštanje na slobodu svih uhapšenih sa protesta trebalo bi da bude preduslov naših sportista za pojavljivanje na balkonu. Jedna rečenica protiv kopanja litijuma, takođe. U suprotnom nećete imati za koga da osvajate medalje, niti će imati ko da se raduje vašim pobedama", poručio im je novinar Srđan Škoro na Iksu.

Svoju platformu za društveno-politički angažman imao je i reditelj Stevan Filipović.

"Baš me živo zanima da li će neko od sportista da izađe na taj balkon i da kaže nešto, da iskoristi tu platformu da kaže nešto recimo o projektu 'Jadar'. Svi koji imaju javnu platformu ne smeju da ćute, baš moraju da progovore o ovome. Ovde kod nas je to maltene, pa dobro zašto bi sad bilo ko morao da se izjašnjava ako je najbolji u nečemu. Pa upravo zato što je najbolji u nečemu, inače možemo da napravimo te medalje od litijuma i da im okačimo", rekao je Filipović za televiziju N1.

Pa onda moralno-politički podobni Marko Vidojković kojeg je spopala takva strava dok je gledao prijem u Starom dvoru i zagrljaj Đokovića i Jokića sa Vučićem da se čak i Boga setio. "O, Bože, zašto dopuštaš da najveći padnu najniže", zavapio je u nenadanom verskom nadahnuću pisac u kolumni u "Danasu".

Najteže je valjda bilo novinaru i piscu Radetu Radovanoviću koji je iskreno patio dok je gledao prenos dočeka olimpijaca ispred Skupštine grada. Opisuje ga kao – sliku strave, kako je rekao.

"Tamo su bile neke devojke koje su osvojile medalje, neki olimpijci su učestvovali u nečemu za šta ni ne znaju ni da su učestvovali. Ja njima, na sportskom planu odajem svako priznanje, žao mi je što nisu shvatili ko su, gde su i šta se dešava. I da nijedan od njih ništa ne uradi, a ima ih i starijih od 30 godina, nego svi učestvuju u nacionalističkoj farsi na kojoj peva popadija i izvodi muža popa", opisuje svoj košmar sagovornik N1.

"Marka" pisala o "ludnici" u Beogradu: 70.000 ljudi dočekalo bogove sporta – Đokovića i Jokića

Objašnjava dalje da ih ne osuđuje, "ali se pitam da li je moguće da su svi oni postigli nadljudske sportske rezultate, a da nisu naučili da su te medalje osvojili sami za sebe, a ne za Vučića, pa čak ne ni za Srbiju. Stotine ljudi skandira – 'Rio Tinto' marš iz Srbije, oni stoje", rekao je Radovanović.

Horor film se odvijao pred Radovanovićevim očima, sa slikama naivnih devojaka i popova koje se smenjuju i niko bar tom "popu" da zvizne jedan bekhend ili mu "lupi bananu" kad je krenuo ka terasi – "nijedan od njih ništa ne uradi – a ima ih i starijih od 30 godina".   

Za razliku od površne pizme na pesmu "Veseli se srpski rode", čiji je autor muž Danice Crnogorčević, dvostruko grešni i zbog pesme i zbog mantije, Radovanović je bio više analitičan u tim nastojanjima. On nas je prosvetlio da sportisti ne osvajaju medalje za državu – već za sebe.

To bar svaki Amerikanac zna i navija za Lebrona ne zato što mu na dresu piše SAD, nego zato što je on Lebron.

I kad smo već kod toga, kad ćemo više čuti od tog Lebrona za koga će da glasa na predsedničkim izborima u Americi jer to je jedno od ključnih pitanja za budućnost SAD. I kad je već američki narod onako zdušno navijao za njega na Olimpijskim igrama, red je da definitvno zna da li je Lebron "naš" ili "njihov".