Institut za istraživanje genocida Kanada (IGK) podneo je krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Banje Luke Draška Stanivukovića zbog negiranja genocida u Srebrenici.
Kako navode, Stanivuković je "s ciljem izazivanja međunacionalne netrpeljivosti, razdora i mržnje, svesno, namerno i javno negirao genocid u Srebrenici, koji je utvrđen pravosnažnim presudama međunarodnih i nacionalnih sudova".
"Osumnjičeni je tako naneo bol preživelim žrtvama genocida, degradirao sudsku, naučnu i istorijsku istinu o genocidu, omalovažio pravdu i ponizio međunarodno pravo i međunarodne institucije", kažu iz Instituta za istraživanje genocida Kanada.
Prijava je, kako navode, usledila "nakon što je Stanivuković gostovao u 'Kliks Studiju' gde je negirao genocid u Srebrenici".
Podsetimo, IGK je prošle godine tražio od visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu (kojeg u RS ne priznaju jer ga nisu verifikovale Ujedinjene nacije) Kristijana Šmita da (zlo)upotrebom bonskih ovlašćenja sankcioniše predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Nenada Stevandića zabranom obavljanja bilo koje političke funkcije.
Stevandića su tada optuživali za "ratni zločin i zločin protiv čovečnosti". Iste i slične inicijative da se Nenad Stevandić diskredituje i da mu se pripišu nedela iz ratnih godina pokušavana su u više navrata, ali su ostale na nivou neuspelog pokušaja, ukazao je tada Stevandić.
"Eksperti" za ljudska prava, mir, toleranciju i NATO intervencije
Kao članovi ekspertskog tima IKG-a navedeni su brojni zapadni i domaći "stručnjaci", dobro poznati po "propagiranju pomirenja i zagovaranju tolerancije" na Balkanu, posebno u BiH, naravno, nauštrb srpskih nacionalnih interesa.
Na spisku su nekadašnji pripadnici Armije BiH, njihovi potomci, bošnjački verski lideri, ali stranci koje Srbi u BiH pamte po zlu.
Jedan od njih je i nekadašnji visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc Šiling (od 14. decembra 2005. do 2. jula 2007. godine). Njegova "fascinacija" Bosnom tada nije prestala, već se periodično aktivirao oglašavajući se protiv Srba i Republike Srpske.
Tako je u junu prošle godine čak zatražio vojnu intervenciju NATO-a ili srodnih snaga koje bi bile upotrebljene da disciplinuju "neposlušne" Srbe na čelu sa Miloradom Dodikom.
Vojnu intervenciju usmerenu protiv Srba tražio je i drugi član ekspertskog tima - britanski istoričar Marko Atila Hoare, navodeći da je neophodan hitan vojni odgovor jer "postoji vrlo realna opasnost da Bošnjaci ostanu u getu, zaglavljeni između defakto 'Velike Srbije' i 'Velike Hrvatske'".
Među takvom elitom našla se i bivša portparolka glavne tužiteljke Haškog tribunala Florens Artman, ali i brojni kanadski glumci, režiseri i pisci.
S obzirom na šarenoliku umetničku postavu i ne čudi što se na sajtu IKG-a govori o "više genocida" u BiH, jer im, mašte i kreativnosti, očito ne manjka.