Srbija i Balkan
Medijski blic Prištine i Vašingtona: Posle Kurtija za "Glas Amerike", Osmanijeva o mostu za RSE
Kvinta nije protiv otvaranja mosta, ali žele da budu sigurni da se svaki korak poduzima zajedno, da kad most bude otvoren, to bude održivo i uspešno i da ne prouzrokuje nikakve tenzije, tvrdi Vjosa Osmani
Uprkos zahtevima Evropske unije i Kfora Priština neće ponovo razgovarati o otvaranju mosta u Mitrovici u okviru dijaloga sa Beogradom, ponovila je predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani u intervjuu za "Radio Slobodna Evropa" ono što je Aljbin Kurti već ranije rekao za "Glas Amerike".
"Ono što smatram ključnim je zahtev komandanta Kfora (Ozkana Ulutaša) da se u potpunosti koordiniramo sa NATO-om. I slažem se s tim. Nema smisla da radimo nešto bez garancija da su naši bezbednosni partneri uz nas, jer bi to moglo imati kontraefekat, izazvalo bi mnogo veću prisutnost, stvorilo bi mnogo veću pretnju mostu, a to nije u interesu Kosova", ocenila je Osmanijeva.
Kurti je prethodno za "Glas Amerike" rekao da kada je reč o otvaranju mosta na Ibru, "Kosovo" neće iznenaditi svoje saveznike i partnere, ali i da neće dozvoliti da se to pitanje nepotrebno odugovlači.
Uprkos tome što zapravo Srbi strahuju od otvaranja mosta na Ibru, na kome su do sad bezbroj puta bili mete albanskih napadača, Osmanijeva tvrdi da postoji stalna pretnja od snaga koje su, kako kaže, "finansirane, podstaknute, politički podržane i vojno obučene od strane Srbije".
Bez obzira na to što je međunarodna zajednica protiv ovog koraka, predsednica takozvanog "Kosova" ističe da je u svakom razgovoru sa vladom u Prištini, dobila uverenja da će otvaranje mosta biti u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom.
"Ni Vlada, ni bilo koja druga institucija na Kosovu nije odredila datum otvaranja mosta, zato što mislim da je ključno da prvo sednemo zajedno sa našim bezbednosnim partnerima, sa našim saveznicima, prijateljima, partnerima, i napravimo plan", kaže Osmanijeva.
Plan, kaže, postavlja datum, jer, kako ocenjuje, možete znati datum samo ukoliko ste na sto postavili sva pitanja bezbednosti, ukoliko imate jasan operacioni plan kako da se pozabavite tim pitanjima, kako da postupate ukoliko su građani "Kosova" bilo koje nacionalnosti zabrinuti, kako da više razgovarate sa civilnim društvom, te kako obezbediti da gradonačelnici Južne i Severne Mitrovice budu uključeni u celi proces.
"Ono što je Kvinta tražila, to je da se ne preduzima nijedan potez a da nije prethodno koordinisan. U svim mojim razgovorima, konkretno sa ambasadorom Sjedinjenih Država, bilo je jasno da oni nisu protiv otvaranja mosta, ali da žele da budu sigurni da se svaki korak poduzima zajedno, ta da kad most bude otvoren, to bude održivo, uspešno, te da ne prouzrokuje nikakve tenzije. Zato sam 1. avgusta, znatno pre nego što je objavljeno saopštenje Kvinte, jasno rekla da je neophodno imati zajednički plan implementacije", tvrdi ona.
Prema Briselskim sporazumima, tvrdi, svi dogovori iz dijaloga koji predvodi EU moraju da budu u potpunosti sprovedeni, a sa otvaranjem mosta se "kasni već osam godina".
"To ne znači da je bilo ko u 'kosovskim' institucijama ikad rekao Kvinti da će u potpunosti zanemariti njihovu brigu za bezbednost, ili da želimo ovo da radimo bez njih. Nisam upoznata sa tim da je premijer ikada rekao bilo kome iz Kvinte da će ovo učiniti bez koordinacije sa njima, nego suprotno", kaže ona.
Sve prištinske institucije su, tvrdi, na istim pozicijama što se tiče koordinacije sa SAD, sa zemljama članicama EU, i sa svim NATO akterima, zato što je to u interesu "Kosova", i niko ne bi imao koristi od konflikta sa NATO-om.
"Kada kažem konflikt, ne mislim samo u smislu neslaganja u rečima, ali za nas nema smisla da radimo bilo šta a da ne budemo sigurni da to podržavaju naši bezbednosni partneri, jer bi izazvalo kontraefekat, prouzrokovalo bi mnogo veće prisustvo NATO-a na mostu, a to nije u našem interesu", ističe Osmanijeva.
To bi, navodi, ponovo pokrenulo narativ nekih koji insistiraju na tome da ovo ponovo mora postati tema dijaloga sa Srbijom.
"Što se toga tiče, bila sam veoma jasna. Mislim da apsolutno nije u interesu 'Kosova', da vodi dijalog sa Srbijom o pitanju mosta", ponovila je Osmanijeva.
Na pitanje da li to znači da most "za sada" neće biti otvoren, Osmanijeva je rekla da se konsultacije sa međunarodnom zajednicom nastavljaju, i najavila "veoma značajne sastanke" sa predstavnicima NATO-a, do kraja avgusta.
Predsednica lažne države kaže da će u razgovorima sa predstavnicima NATO-a "razjasniti", da bi ponovni dijalog o mostu u stvari bio kršenje sporazuma koje je predvodila EU.
"Ako bismo tako postupili to bi bilo u suprotnosti sa svime što je smo postigli u sporazumima pod vođstvom EU, uključujući osnovni sporazum iz februara 2023. godine", tvrdi Osmanijeva.
Ona kaže da je između "Kosova" i Srbije još 2014. godine, u Briselu postignut sporazum o revitalizaciji mosta na Ibru, i da se prema tom sporazumu moraju poštovati "kosovski zakoni".
Napominje da je u avgustu 2015, godine sklopljen drugi sporazum, prema kome je predviđeno da će most biti otvoren za sav saobraćaj ne kasnije od juna 2016. godine.
"Postoje neki koji kažu da ipak treba napraviti plan implementacije, ali plan implementacije već postoji, dogovoren je 5. avgusta 2016. godine, i tako je detaljan da bi vas to iznenadilo", podvlači ona.
Most je, kaže, postao simbol separacije, "zbog čega bi svi trebalo da se udružimo i radimo na integraciji", ocenjuje Osmanijeva, predsednica "države" koja Srbe drži u getima i oduzima im sva prava.
"Ovo ne sme postati deo dijaloga sa Srbijom, i pod dva, mora postojati koordinacija sa NATO-om. To uključuje, naravno, i naše EU partnere koji su članovi NATO-a, i druge koji nisu u EU, ali, i Sjedinjene Države, naš glavni bezbednosti partner", dodaje.
Povodom ocena američkog zaslanika u Prištini Džefrija Hovenijera da bi otvaranje mosta preko Ibra u moglo da poveća bezbednosne rizike i stvori mogućnost da dođe do nasilja i drugih problema, kako za lokalnu zajednicu, tako i za vojnike Kfora, Osmanijeva konstatuje da pretnja definitivno ne dolazi od albanskog stanovništa, kao ni srpskih građana koji "samo žele da normalno žive u svojim opštinama na severu".
Osmanijeva nas je prosvetlila i otkrićem da "srpske bande operišu prema naredbama političkog mozga koji stoji iza svega ovoga, Aleksandra Vučića".
Ona tvrdi i da pouzdano zna da je Aleksandar Vučić direktno umešan u naručivanje napada u Banjskoj, te tvrdi i da NATO partneri lažne države "to znaju".
Govoreći o nacrtu statuta ZSO, koji Priština odbija da prosledi na razmatranje takozvanom Ustavnom sudu Kosova, Osmanijeva kaže da postoji oklevanje u vezi s jednostranom primenom Osnovnog sporazuma, kada se, prema njenim rečima, "Srbija jasno, i na osnovu međunarodnog prava, povukla iz njega."
"Moramo sesti i reći: Ako Srbija neće da ga sprovede, a vi i dalje tražite od nas da ga jednostrano sprovedemo, moramo znati šta dobijamo zauzvrat, kakve bezbednosne garancije dobijamo, kako ćemo oživeti kampanju za priznanje Kosova i kako ćemo ući u ove međunarodne organizacije zauzvrat", kaže Osamni.
Predsednica prištinskih institucija još poručuje da je "Kosovu" mesto u evroatlantskim institucijama.
"Uprkos malim neslaganjima o pristupima koje bismo mogli imati, pre ili kasnije ćemo završiti kao deo te porodice. I na ovome treba da radimo zajedno", konstatuje takozvana predsednica lažne države.
