Odjek globalnih zbivanja i prisustvo vehabijske strukture kako u BiH tako i u Srbiji, dovodi do akata terorizma u poslednje vreme na ovim prostorima, ukazuje za RT Balkan dekan banjalučkog Fakulteta bezbednosnih nauka Predrag Ćeranić.
"Vehabijska struktura je potpuno zanemarena otkako je počela Specijalna vojna operacija u Ukrajini, ali to što se o vehabijama ne govori ne znači da oni ne postoje, da ne deluju i šire svoju ideologiju", navodi profesor Ćeranić.
U prilog ove tvrdnje govori i da je u sukobima sa policijom u Srbiji i Bosni i Hercegovini likvidirano više terorista u poslednja dva meseca. Prvi teroristički akt dogodio se kada je Miloš Žujović, koji je uzeo islamsku veru, i preselio se u Novi Pazar, sa novim imenom Salahudin napao izraelsku ambasadu u Beogradu i ranio pripadnika žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu.
"Od 2010. do 2015. godine dogodila su se četiri teroristička akta koja su prilično potresla BiH, a sve se to dešavalo za vreme rata u Siriji. Tada su Islamska država i Al-kaida, potpomognuti iz zapadnih centara moći vodili rat protiv legalno izabrane vlasti Sirije, a zahvaljujući intervenciji ruskih vazdušno-kosmičkih snaga ta Islamska država je poražena u Siriji, ali je ostala njena ideja", objašnjava Ćeranić, dodajući:
"Teroristički akti na području BiH, a evo sada i Srbije, dešavali su se uvek kao odjek nekih globalnih zbivanja. Tako je i i ovo što se dogodilo u Beogradu, napad na ambasadu Izraela, za vreme dešavanja u Gazi."
Nakon tog napada dogodila su se još dva napada na policiju u Srbiji i jedan, sinoć, u Bosni i Hercegovini u Nevesinju. U svim napadima teroristi su likvidirani.
Prema tvrdnjama medija, likvidirani napadač bio je migrant, a u medijima su se pojavile i informacije da je ranije, kada je uhvaćen u krađi stoke na vlasnika stoke bacio bombu. Ništa od ovoga, međutim, policija nije potvrdila, a ni demantovala.
Profesor Ćeranić zbog manjka informacija o sinoćnoj pucnjavi i likvidaciji napadaču Nevesinju nije mogao da okarakteriše ovo kao teroristički motivisan akt.
"U trenutku kada je došlo do razmene vatre lice je otvorilo vrata kuće i uz povike 'Alahu ekber!' pucalo na policiju nakon čega je lišen života", rekao je, na konferenciji za medije načelnik Policijske uprave Trebinje Siniša Laketa.
Predsednik Republike Srpske napadača je nazvao teroristom i pohvalio je akciju PU Trebinje.
Prema rečima profesora Ćeranića, terorizam je globalni fenomen, i ne treba ga deliti na islamski, ukrajinski ili neki treći i uvek je opasnost za sve.
"Možemo ga posmatrati kao politički metod za ostvarivanje ideoloških ciljeva, od strane pojedinca ili grupe i uvek je neophodna publika, da vest o izvršenom napadu odjekne kako bi se lakše realizovali zacrtani ciljevi izazvali strah i panika", navodi Ćeranić, ističući:
"U Srbiji i BiH, a verovatno će biti i u nekim drugim zemljama, kao što sam rekao, dešava se odjek globalnih zbivanja, kao što je sukob u Gazi i onaj u Ukrajini, teroristički akata bilo je i na tlu Rusije gde nije bilo ničega što se može nazvati Islamskom državom ili njenim delovima."
Veliku opasnost predstavljaju vehabije, koji se sve češće eksponiraju u javnosti, a religiju zloupotrebljavaju u svrhu realizacije svojih političkih ciljeva.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je ranije je rekao da se prati "najviše do 100" pripadnika vehabijskog pokreta u Srbiji, zbog sumnje da mogu biti uključeni u terorizam.
Dekan banjalučkog Fakulteta bezbednosnih nauka ističe da je najveći problem što se i terorizam "modernizovao", tačnije, što se vehabije više ne kriju po šumama, već su registrovali udruženja građana, a svoja učenja, koja su u suprotnosti i sa Islamom i sa zakonom, legalno šire, uz podršku lokalnih samouprava i raznih razvojnih fondova, sve pod plaštom "neprofitnih i dobrotvornih organizacija".
Zamenik ministra odbrane BiH Aleksandar Goganović islamski terorizam vidi kao fenomen modernog doba i ukazuje da je srpski narod u Republici Srpskoj, na najdirektniji način iskusio šta to znači.
"Svi sećamo jedinice El mudžahedin, koja je počinila strašne zločine na Ozrenu. Kada tražimo odgovor na pitanje kakvo je danas stanje u ovom segmentu, želim da naglasim da MUP RS i MUP Federacije sigurno imaju vise informacija po ovom pitanju, budući da je poznato da Ministarstvo odbrane BiH ima Vojno obaveštajni rod koji ima mandat da deluje samo u okviru vojno kontrolisanog područja, a da strateške vojne podatke za MO BiH prikuplja Obaveštajno bezbednosna agencija sa kojom imamo korektnu saradnju", navodi Goganović.
Goganović za RT Balkan ističe da, kada je reč o ukupnoj bezbednosnoj situaciji, važno je istaknuti značajnu ulogu EUFOR-a, koji u skladu sa rezolucijom UN ima mandat da osigurava stabilno i bezbedno okruženje, te koji je nadležan da procenjuje bezbednosnu situaciju, a sa kojim MO BiH ima odličnu saradnju, a takođe i druge civilne policijske agencije u RS i BiH.
Sagovornici RT Balkan saglasni su da saradnja i zajednički rad svih nadležnih domaćih i međunarodnih organizacija, dosledno poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i međunarodno priznatih rezolucija UN, kao i regionalna saradnja su jedina garancija za mir i stabilnost u regionu.