Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Ko u Srbiji vodi evidenciju o stranim donacijama domaćim NVO
Državni zvaničnici prethodnih dana su svojim izjavama potvrdili da postoje saznanja o rekordnim sumama koje su uplaćene u Srbiji na račune dela NVO sektora, postoje sumnje na zloupotrebe, pa i spisak NVO koje se mešaju u unutrašnju politiku naše zemlje, pa i šta bi se desilo ako bi naša zemlja uvela zakon o tzv. agentima stranog uticaja
Ogroman je novac ubačen u našu zemlju sa nesumnjivim ciljem destabilizacije Srbije, izjavio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dodajući da je proučavao koliko je sredstava u našu zemlju ušlo za finansiranje nevladinih organizacija.
On je istakao da su ove i prethodne godine iznosi bili rekordni, pojašnjavajući da je reč je o desetinama, pa i stotinama miliona evra.
"U prvih šest ili sedam meseci imate 78 miliona evra uloženih kroz nevladin sektor i to ne svaki, već ovaj veoma politički orijentisan i antidržavni nevladin sektor, reč je o ogromnim parama i ogromnom pritisku na našu zemlju", kazao je on.
Prethodno, na sličnu temu govorila je guverner Narodna banke Srbije Jorgovanka Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji, kada je upozorila da stotine miliona evra ulazi u državu preko lobi grupa, čiji je cilj, kako je istakla, da promene kritičku svest u Srbiji i da se bore protiv ovog režima.
"Ne govorim tajne informacije, sve vidim u finansijskim tokovima. U Nišu je registrovana firma, trenutna tema im je litijum, daju 13.000 po osobi. Oni otvaraju i zatvaraju račune, menjaju firme, a cilj im je da obuče mlade u Srbiji kako se ruši vlast. Ovo bi trebalo da se zna", rekla je Tabakovićeva.
Guverner Narodne banke bila je još određenija u jučerašnjem televizijskom gostovanju na Informer TV-u kada je rekla da je neobično da su se ogromni iznosi sa čudnom šifrom pojavili baš u vreme protesta protiv rudarenja litijuma u Srbiji.
"Te šifre znače da uplatilac ima poreske olakšice, a primalac ne mora da pravda dobijeni novac. Milionska suma je prešla preko šifre koja se zloupotrebljava. Došli smo istragom do udruženja 'Helvetas' koje dobija ogroman novac bez računa i malo se gasi, pa se ponovo pojavi. Istragom smo takođe došli do toga da je sve to povezano sa određenim građanskim inicijativama i ekološkim strankama. Strana organizacija šalje novac koji treba da završi u tim udruženjima. Osobe dobijaju hitne donacije za ekološke proteste", navela je Tabakovićeva.
Dodala je i da "što se tiče 'Helvetasa' oni imaju zamišljene projekte i finansiranja do 2027. godine, kao i rušenje države bez izbora".
Uz predsednika države, guvernera NBS, o ovome je govorio i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić koji je pojasnio da postoji spisak nevladinih organizacija koje se finansiraju iz inostranstva i mešaju u unutrašnju politiku Srbije.
Postoje, dakle, saznanja o rekordnim sumama koje su uplaćene u Srbiji na račune dela NVO sektora, postoje sumnje na zloupotrebe, pa i spisak NVO koje se mešaju u unutrašnju politiku naše zemlje. RT Balkan je pokušao da sazna ko od državnih organa vodi evidenciju o ovom uplatama, koliko su one ukupno iznosile za ovu i prošlu godinu koje je predsednik Srbije označio kao rekordne, kao i kako je novac raspoređivan, odnosno koje su NVO dobile najveće uplate iz inostranstva.
Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje, između ostalog, u svom resoru ima saradnju sa civilnim društvom, nisu odgovorili na naša pitanja upućena mejlom. U Ministarstvu finansija nam je objašnjeno da oni nemaju te podatke, kao i da to ide preko banaka.
Konačno, iz NBS nam je objašnjeno da se za sada neće dalje oglašavati o ovom pitanju, kao i da na njemu sada rade i drugi državni organi.
Sve što su rekli državni zvaničnici, budi sumnju u časne namere dela nevladinih organizacija koje bi trebalo da budu korektivna ruka vlasti, a ne ruka koja davi. Kako bi bilo jasno koje države, fondacije i strane organizacije finansiraju domaće NVO, odnosno u čije ime one rade, možda bi trebalo razmisliti o zakonu kakav već decenijama unazad postoji u Sjedinjenim Američkim Državama, ili u Rusiji ili od skora i u nekim državama EU, poput Mađarske – zakonu o agentima stranog uticaja.
Ideja je da oni koji se bave javnim politikama, reformama raznih sektora društva i državne uprave, izmenama zakona, rečju unutrašnjim pitanjima jedne države i društva, moraju da naznače ukoliko su za to plaćeni iz inostranstva.
Na takvu vrstu zakonske obaveze osvrnuo se i ministar Dačić.
"U mnogim zemljama na svetu se donose zakoni protiv toga, upravo da bi se zaštitila domaća politička scena. Srbiji bi pokušaj da se takav zakon uvede bio karakterisan kao da nije u skladu sa evropskim standardima. Ali evropski standardi upravo definišu da oni dobro štite svoje zemlje od toga. A mi nemamo pravo da se štitimo od njih. Samo imaju oni pravo da se štite od nas," napomenuo je Dačić.
