Srbija i Balkan
"Rio Tinto" traži ispravku ili povlačenje rada o projektu "Jadar" iz naučnog časopisa
Rudarska kompanija optužuje autore da "naučnu i opštu javnost dovode u zabludu o potencijalnim uticajima projekta 'Jadar' na životnu sredinu"
Profesori Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, zajedno sa glavnim naučnikom kompanije "Rio Tinto", zatražili su danas od časopisa "Nejčer" (Nature) ispravku ili povlačenje rada "Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji", čiji su autori srpski stručnjaci na čelu sa profesorkom Hemijskog fakulteta Draganom Đorđević.
U saopštenju "Rio Tinta" se navodi da taj časopis "prepoznaje značaj komentara na objavljena istraživanja, budući da oni imaju ključnu ulogu u razvoju naučne diskusije", ali da autori "iznose niz netačnih, nepreciznih ili nepotpunih činjenica ili podataka, koriste reference na način koji može biti obmanjujući jer pogrešno prikazuje sadržaj naučnih radova koji su referencirani, i donose zaključke bez striktne primene prihvaćene naučne metodologije".
"Đorđević i saradnici iznose niz netačnih, nepreciznih ili nepotpunih činjenica ili podataka, koriste reference na način koji može biti obmanjujući jer pogrešno prikazuje sadržaj naučnih radova koji su referencirani, i donose zaključke bez striktne primene prihvaćene naučne metodologije putem koje je jedino moguće doći do naučno utemeljenih zaključaka", navodi se u saopštenju kompanije.
Na ovaj način, zaključuje se u saopštenju, "autori rada naučnu i opštu javnost dovode u zabludu o potencijalnim uticajima projekta 'Jadar' na životnu sredinu".
Glavni naučnik "Rio Tinta" Najdžel Stjuard ističe da "objavljivanje netačnih podataka u ovom radu, uprkos činjenici da su podaci o projektu 'Jadar' javno dostupni, direktno umanjuje kredibilnost rada i njegovu naučnu utemeljenost".
Osim Stjuarda, dopis upućen uredništvu magazina "Nejčer" potpisuju i tri profesora Univerziteta u Beogradu, koji su kao nezavisni stručnjaci učestvovali u izradi preliminarnih studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar".
Potpisnici su profesor Mašinskog fakulteta i rukovodilac izrade studija o proceni uticaja postrojenja za preradu rude i deponije industrijskog otpada na životnu sredinu Aleksandar Jovović i redovni profesori Rudarsko-geološkog fakulteta – član tima za izradu studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu Aleksandar Cvjetić i rukovodilac izrade studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu Nikola Lilić.
Autori rada: Legitimno, ali moralna razlika između nas i njih je nepremostiva
Prorektor Univerziteta u Beogradu Dragana Đorđević i profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, koji su autori rada u časopisu "Nejčer", rekli su da je legitiman zahtev "Rio Tinta" za ispravkom ili povlačenjem njihovog članka.
Profesor Ristić, međutim, dodaje da je između autora rada i potpisnika zahteva – moralna razlika nepremostiva.
Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, rekla je za N1 da "Rio Tinto" i pomenuti naučnici imaju pravo da traže ispravku ili povlačenje rada.
"Svaki naučni rad je podložan kritici i diskusiji", kazala je Đorđevićeva.
Profesor Ristić se slaže da je zahtev legitiman. On, međutim, podseća na međunarodnu reputaciju "Rio Tinta" i "pokušaje korupcije koji su u prošlosti razotkriveni, a u koje je kompanije bila umešana", i ističe da "ne bi bilo iznenađenje da se plaćanjem izdejstvuje povlačenje naučnog rada, koji je objavio sa saradnicima".
Za trojicu profesora Beogradskog univerziteta, koji su sa "Rio Tintom" podneli zahtev, kaže da su "plaćenici" i da između njih i autora naučnog rada o negativnom uticaju projekta "Jadar" po životnu sredinu postoji "moralna razlika koja je nepremostiva".
U tekstu koji je u međunarodnom naučnom časopisu "Nejčer" objavljen 24. jula 2024, autori zaključuju da iskopavanje rude litijuma u Jadru nije vredno u pogledu rizika po životnu sredinu, od kojih najvažniji predstavlja sigurno uništenje jednog od tri najznačajnija regiona za snabdevanje pijaćom vodom u Srbiji.
