Srbija i Balkan
Tako je bilo i pred raspad SFRJ: Pretnje diplomatskim predstavništvima Srbije su uvod u terorizam
Na fejsbuk profilu Denisa Krasnićija, koji je slao pretnje, vidi se da se divi pripadnicima terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova
Učestale pretnje diplomatskim i konzularnim predstavništvima Srbije su uvod u napad i terorizam, navodi diplomata Zoran Milivojević, ističući da posle pretnji idu akcije, a akcije su usmerene protiv interesa države u funkciji separatizma i velikoalbanske ideje.
Ambasade Srbije su u dve velike evropske prestonice u prethodna pre dva dana dobile pretnje da će biti meta terorističkih napada, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i naveo da, prema preliminarnim informacijama, te pretnje dolaze iz ekstremnih separatističkih krugova dela naše dijaspore sa Kosova i Metohije, odnosno od osoba albanske nacionalnosti.
Nešto kasnije tog dana oglasio se i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je rekao je da je MUP Srbije dobio zvaničnu informaciju da je reč o Denisu Krasnićiju iz Švajcarske, poreklom sa Kosova i Metohije.
"Treba odmah reći da je stvar vrlo ozbiljna, pretnje treba tretirati ozbiljno, bez obzira što su identifikovani oni koji su ih slali. To sve treba posmatrati u kontekstu eskalacije ponašanja prištinskih vlasti, svega onoga što se dešava na samom Kosovu i Metohiji i politike koje sprovode privremene prištinske institucije. Prelazak na metodologiju korišćenja sile, sa elementima terorizma – to je suština priče", objašnjava Milivojević.
Na fejsbuk profilu Denisa Krasnićija, koji je slao pretnje, vidi se da se divi pripadnicima terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.
On je među slikama podelio i fotografiju Kadrija Veseljija, nekadašnjeg lidera tzv. OVK, koji se sada nalazi u pritvoru Specijalizovanog suda za ratne zločine na Kosovu i Metohiji u Hagu, gde je optužen za ratne i zločine protiv čovečnosti nad Srbima, Romima i "nelojalnim" Albancima.
To odakle pretnje dolaze i ko ih šalje pokazuje da su iz sredina gde je albanska dijaspora najjača i najbolje organizovana – germanski prostor i Švajcarska. Tako je, objašnjava Milivojević, bilo i pred raspad SFRJ.
"Treba imati u vidu da je to osamdesetih i devedesetih bila metodologija koju su koristili albanski separatisti još tada u pokušajima i promociji velikoalbanske ideje separatističkih težnji, kada je u pitanju južna srpska pokrajina. Ponavljanje toga pokazuje da su ponovo oživele i strukture, ali i metodologija u albanskoj dijaspori u borbi za velikoalbanske interese protiv Srbije i srpskih institucija", navodi naš sagovornik.
Sama pretnja je, objašnjava diplomata, namera vezana za neku akciju i zato je treba shvatiti ozbiljno.
"Problem je što se politika koju sprovodi Priština toleriše, što se na KiM ljudi hapse, prebijaju, a to se sve preliva i u druge države gde se zajedno nađu Srbi i Albanci", navodi Milivojević.
Posebno je specifičan momenat kada privremene prištinske institucije stvaraju sve veći pritisak Srbima na KiM, a ekstremisti se organizuju i u nekoliko navrata u Srbiji – napadaju policiju.
Dačić je za medije ranije naveo da se osoba koja je slala preteće poruke trenutno nalazi na Kosovu i Metohiji i za njom je izdat nalog da se po povratku u Švajcarsku odmah javi u policiju.
Opasnost od eskalacije nasilja je, kaže Milivojević, ogromna. Zbog toga, naše službe bezbednosti, ali i diplomatija, sve čine da spreče bilo kakav napad na institucije i srpski narod kako u državi, tako i van nje.
Koliko će u tome biti uspešni u mnogome zavisi i od međunarodnih bezbednosnih institucija, ali i međunarodne zajednice, koja kontinuirano povlađuje kosmetskim Albancima i okreće glavu na sve što čine Srbima na KiM.
