Srbija i Balkan

Strogo poverljivo o litijumu: Zašto (ne) treba da verujemo Džefriju Pajatu

Pomoćnik državnog sekretara SAD koji se u poslednje vreme predstavlja kao stručnjak za litijum i tvrdi da Amerika ne želi da destabilizuje Srbiju, čvrsto je povezan sa CIA čija je filozofija, prema rečima bivšeg šefa ove agencije, "lagati, varati i krasti"
Strogo poverljivo o litijumu: Zašto (ne) treba da verujemo Džefriju Pajatu© NurPhoto/NurPhoto via Getty Images

Zašto bi Amerika želela da ruši režim u Srbiji i neguje opoziciju, kada potpuno podržava stavove vlasti o rudarenju litijuma i Rio Tintu - upitao je pomoćnik državnog sekretara SAD Džefri Pajat, naizgled nevin i, čini se, potpuno zbunjen tvrdnjama da Zapad koristi proteste da destabilizuje Srbiju. Njemu je, dodaje, samo stalo do budućnosti ove zemlje, koju će, ako nas ne laže, eksploatacija litijuma sasvim osvetliti.

Pajatova uveravanja možda zaista i jesu istina – ali ih svakako treba proveriti. Bilo bi neozbiljno uzeti njegove reči zdravo za gotovo i ne zapitati se ima li pomoćnik državnog sekretara SAD legitimitet da nas ubedi da je naklonjen našoj dobrobiti. Kraće rečeno - imamo li razloga da mu verujemo?

Ko je Džefri Pajat?

Odgovor na to pitanje pruža nam profesionalno "putovanje" Džefrija Pajata kroz različite nivoe američke administracije i delove sveta, od Azije do Evrope i Latinske Amerike. I ono što je radio tamo gde je bio angažovan.

Radio je kao zamenik pomoćnika sekretara Biroa za poslove Južne i Centralne Azije i pomagao u upravljanju odnosima SAD od Kazahstana do Indijskog okeana. Angažovan je bio kao zamenik šefa misije u Misiji SAD pri međunarodnim organizacijama u Beču, predstavljajući Sjedinjene Države u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, a radio je i u ambasadi u Nju Delhiju, konzulatu u Hong Kongu, Lahoreu…

"Proslavio" se, međutim, kao ambasador Amerike u Ukrajini, i to u doba dok je američka administracija koju je tada u Kijevu personifikovala Viktorija Nuland aktivno učestvovala u orkestriranju Evromajdana. Ili, kako oni to vole da kažu: pomagali su Ukrajini da izađe iz krize.

Pajat, CIA, ruski uticaj i Evromajdan

A kako su pomagali, jasno je iz govora koji je pred poslanicima ukrajinske Rade održao političar Oleg Carjov, 20. novembra 2013. godine, dakle, uoči početka masovnih protesta u Kijevu.

Carjov je, naime, tada otvoreno rekao da SAD spremaju udar na Majdanu. I da glavnu ulogu u tome ima upravo Džefri Pajat.

"Organizacija 'Volja' pružila je ubedljive dokaze da se na teritoriji naše države uz podršku i direktno učešće američke ambasade sprovodi 'Tehkamp' projekat koji uključuje pripreme za  podsticanje građanskog rata u Ukrajini. Projekat ima za cilj obuku specijalista za informaciono ratovanje i diskreditovanje državnih institucija, kao i obuku potencijalnih revolucionara za organizovanje protestnih akcija za zbacivanje državnog režima. Projekat je pod patronatom i vođstvom američkog ambasadora Džefrija Pajata", istakao je tada Carjov.

Potonji događaji, kao što je poznato, potvrdili su istinitost upozorenja Olega Carjova. Koga, na žalost, tad nije imao ko da čuje...

No, zašto bi se jedan ambasador bavio prljavim poslovima zbacivanja legitimno izabrane vlasti Viktora Janukoviča?

U svedočenju pred Komitetom za bezbednost i poslove vlade 2020. godine, Pajat je otvoreno rekao da je upravo otpor Moskvi bio u centru njegovog ukrajinskog aranžmana s tamošnjim NVO sektorom o kome je govorio Carjov.

Energetika je, kako je ocenio, epicentar ruskog malignog uticaja u Ukrajini, kao i u većem delu Evrope, gde "Rusija nastavlja i danas da koristi energetiku kao političko oruđe za vršenje uticaja". I tu se potvrđuje ono što Rusi odavno tvrde - prevrat u Ukrajini izveden je upravo zato da bi se ova država sklonila od ruskog uticaja, i da bi Zapad mogao da je koristi u skladu sa svojim interesima.

U svedočenju pred Komitetom za bezbednost i poslove vlade i Pajat detaljno svedoči o tome kako je njegov kijevski mandat izgledao – odnosno da je u Ukrajini direktno sarađivao sa CIA.

"Većina američke spoljne politike vodi se na nivou ambasade zemlje ali od strane čitavog tima zemlje. Tako da sam imao zamenika, kolege iz Stejt departmenta, moje saradnike iz CIA, FBI, Ministarstva pravde, USAID-a. Zbog toga je prisustvo vlade SAD u inostranstvu tako efikasno i jedinstveno", istakao je Pajat u svedočenju održanom 22. septembra 2020.

USAID, prema njegovim rečima, igra ogromnu ulogu po svim pitanjima jer oni imaju tehničku i finansijsku ekspertizu. Reč je o vladinoj agenciji koja se rukovodi komandama i uputstvima predsednika, državnog sekretara i Saveta za nacionalnu bezbednost, i čije se ime i finansijska i druga ekspertiza pojavljuju iza gotovo svake obojene revolucije u svetu - pa i Evropmajdana.

Džefri u Kazahstanu: NED, NDI i IRA

Po Pajatovom dolasku u Kijev, ukrajinski "Dan" poželeo je dobrodošlicu novom američkom ambasadoru, i to uz pohvale tadašnjeg izvršnog potpredsednika Atlantskog saveta Sjedinjenih Država Dejmona Vilsona.

Vilson, koji je trenutno predsednik i izvršni direktor NED-a, inače produžene ruke CIA i mirođije u svakoj obojenoj revoluciji, tada je, komentarišući lične osobine Pajata, istakao je u pohvalu novom ambasadoru da je "Vašington poslao iskusnog visokog diplomatu u još jednom kritičnom trenutku za ovu naciju".

A to iskustvo Pajat je sticao i u Kazahstanu. 

Kako ga je sticao - otkrivaju "Vikiliks" i procureli mejlovi Hilari Klinton. U jednom od njih, datiranom na 13. januar 2012, vidi se da su Pajata, kad je pre Ukrajine bio službeno zadužen za Kazahstan, tamo optuživali za vezu i sa NDI (koji je praktično krilo Demokratske stranke), ali i sa organizacijom IRI koja je NDI-ov republikanski blizanac. Svi oni, isto kao i NED, u misiji su "širenja demokratije" na američki način.

"Ministar spoljnih poslova Idrisov je u svojoj diskusiji od 11. januara sa Pajatom istakao zabrinutost kazahstanske vlade zbog aktivnosti NDI-a i IRI-a, za koje je rekao da postaju previše aktivne u angažovanju na društvenim mrežama i aktivnostima povezanim sa arapskim prolećem. Kazahstanski zvaničnici su istakli da mnoge naše politike u toj zemlji, uključujući podršku organizacijama kao NDI, podstiču revoluciju", piše u mejlovima.

Dodaje se da se Pajat domaćinima pravdao kako ništa neregularno ne vidi u delovanju ovih NVO, i "pozvao ih da ne veruju svemu što pročitaju na internetu", iako je kasnije kazahstanska strana otkrila da je njihov izvor informacija bila obaveštajna služba.

Pajat je nakon ovakvog odgovora odusto od dalje diskusije s Kazahstancima, jer, ako se neko razume u poslove obaveštajaca, to je upravo on.

Samo "tajno" i "poverljivo"

Dokumenti "Vikiliksa", naime, pokazuju da se Pajat bavio obaveštajnim makar koliko i svojim zvaničnim, diplomatskim poslom. Jer veliki broj dokumenata koje je objavio "Vikiliks", kao poverljive ili tajne klasifikovao je upravo Pajat, što pokazuje da je on imao ovlašćenje za pristup najvećim tajnama američke spoljne politike - što nije karakteristika bilo kojeg njihovog diplomate.

Ali to i nije čudno, ne samo zbog bliske saradnje sa CIA i njenim satelitima u Ukrajini o kojoj je sam govorio, nego i zbog činjenice da je, dok je bio u Vašingtonu, bio član Saveta za nacionalnu bezbednost (1996-97) u kome sede šefovi svih obaveštajnih službi SAD.

Savet sa sedištem u Beloj kući, deo je Izvršne kancelarije predsednika Sjedinjenih Država, a čine ga viši savetnici za nacionalnu bezbednost i zvaničnici kabineta. Spisak članova ovog tela praktično je knjiga "Ko je ko" u američkoj špijunskoj zajednici.

Doprinos Pajata američkim obaveštajnim službama i u tom periodu bio je ogroman - dokumentacija "Vikiliksa" pokazuje da je on još 1998. godine klasifikovao poverljive depeše, na primer iz Pakistana, a sadržaj dokumenata koje je klasifikovao otkriva šta su mu bile sfere interesovanja.

"Vikiliksova" depeša 07NEWDELHI2142_a pokazuje da je Pajat imao i svoje doušnike. Ovaj dokument, naime, otkriva da je sadašnji borac za srpsku litijumsku perspektivu svojevremeno sarađivao sa izvesnim Rajanom, bivšim službenikom indijskog Ministarstva spoljnih poslova, koji mu je otkrio kako iranska vlada navodno podmićuje najznačajnije indijske ličnosti, kako bi sproveli nešto poput "informativnog puča", odnosno preokrenuli javno mnjenje i usadili im proiranske i antiameričke stavove.

Iz depeše 06NEWDELHI4826_a vidi se da se bavio i zataškavanjem špijunskog skandala u ovoj zemlji.

"Sing (ministar spoljnih poslova Indije) je iskoristio sastanak da iznese nedavne navode indijske štampe (prvenstveno u 'Indijan ekspresu') da je američki diplomata koristio naš forum za sajber bezbednost da regrutuje oficire u Sekretarijatu indijskog Saveta za nacionalnu bezbednost, žaleći se da će ova preterana epizoda dati indijskim obaveštajnim agencijama izgovor da budu nepokolebljive i ne sarađuju sa SAD".

I ne samo to, nego je iz depeše pod oznakom 09UNVIEVIENNA345_a vidljivo da je pažljivo pratio čak i šta severnokorejsku delegaciju zanima na simpozijumu IAEA.

Pajat je naime kao poverljiv klasifikovao dokument o sastanku na kome se govorilo o tome da je severnokorejski zvaničnik na štandu kanadske firme uzeo brošure za tri uređaja za detekciju radijacije: uređaj instaliran na avionima za lociranje depozita uranijuma, ručni uređaj za detekciju zračenja i vertikalni uređaj koji se koristi za otkrivanje radijacije u lukama i granicama. To, kaže, ukazuje na dugoročni i strateški interes Severne Koreje za dalji razvoj nuklearnih programa.

Sa ovakvim bekgraundom, Džefri Pajat definitivno se potvrdio kao pouzdan saradnik CIA, ali mu to ne ide u prilog kada je reč o njegovom kredibilitetu da savetuje Srbiju bilo kojim povodom. Svaku njegovu reč, od izjava o koristima litijuma do zaklinjanja da Amerika nema želju da ruši srpsku vlast, treba uzeti s rezervom. Jer, očigledno je reč o profesionalcu sa debelim zaleđem u jednoj od najvažnijih američkih agencija. 

A znamo šta je filozofija CIA. Kako je to rekao bivši šef ove agencije Majk Pompeo: "Lagali smo, varali, krali. Imali smo čitave kurseve i obuke o tome."

image