Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti stalno podmeće požare, ali da Srbi na Kosovu i Metohiji neće ostati bez podrške svoje države.
"Mogu da budu sigurni da ćemo uložiti maksimum diplomatskih napora, nadam se samo diplomatskih i politički da zaštitimo svoj narod na Kosovu i Metohiji, ako treba i onih drugih svakako", poručio je Dačić u Jutarnjem dnevniku RTS-a.
Ivica Dačić je upozorio da u narednim danima Srbiju očekuje "kondenzacija različitih vrsta pritisaka, ali da Srbija ima crvene linije preko kojih neće preći".
"Koje su naše crvene linije? Prvo nema pregovora o onome o čemu smo se već dogovorili. Drugo nema priznavanja nezavisnosti, odnosno članstva 'Kosova' u Ujedinjenim nacijama. Treće nema fizičkih napada, odnosno ugrožavanja bezbednosti Srba. To su naši crvene linije", zaključio je ministar Dačić.
Rekao je da je Srbija spremna za mir, ali da na to treba da bude spremna i druga strana.
Ukazao je i da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti stalno podmeće požare, što predstavnici međunarodne zajednice tolerišu jer je, kako kaže, on njihovo čedo, njihovo dete. "Zapadu je jasno ko može da izazove nestabilnost", zaključio je Ivica Dačić.
Ministar Dačić je naveo da u narednim danima u Srbiju dolaze savetnik državnog sekretara SAD Entonija Blinkena Derek Šole i državni ministri za Evropu Francuske i Velike Britanije.
On je ukazao da je Priština u potpunosti pogazila Vašingtonski sporazum i da će, nakon zahteva za članstvo u Savetu Evrope, 15. decembra u Briselu podneti zahtev za članstvo u EU.
"Tako bar najavljuju u Briselu, 15. decembra će predstavnici Prištine podneti zahtev za članstvo u Evropskoj uniji", ukazuje Dačić.
"Kada je reč o EU, postoji mogućnost da se to ospori iako tu nema većine, zato što se neće verovatno glasati većinski, već će biti potreban konsenzus ukoliko se neko pozove na statusno pitanje. Češka je predsedavajuća, njoj stiže zahtev. Da li će taj zahtev biti u startu odbijen zbog statusnog pitanja, ili će biti poslat Evropskoj komisiji na izjašnjavanje, pa će godinu dana raspravljati o tome, zavisi i od predsedavajućeg", rekao je Dačić.
Isterujemo stvari na čistac u pitanju Rezolucije 1244
Ivica Dačić je izjavio da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Srbije zahtevom Kforu za povratak pripadnika Vojske Srbije na Kosovo i Metohiju pokušati da "isteraju stvari na čistac" pred međunarodnom zajednicom i da saznaju da li je u potpunosti primenjena Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.
"Znamo da su to retorička pitanja, odnosno unapred znamo odgovor na njih. Kao što i sada pokušavaju da predstave da Briselski sporazum maltene kao da i ne postoji, tako se ponašaju i u odnosu na Rezoluciju 1244", ocenio je Dačić.
Ministar spoljnih poslova Srbije je rekao da međunarodna zajednica neće da poštuje niti da primenjuje u potpunosti Rezoluciju 1244, ali da ne može da je ukine zato što je za to potrebna odluka Saveta bezbednosti UN. Kako je naveo Dačić, u isto vreme Priština je već više puta tražila njeno ukidanje, kao i da budu ukinuti Unmik i Kfor.
"Oni ne mogu da ukinu rezoluciju ali neće da je u potpunosti poštuju niti primenjuju", ukazao ministar. Objasnio je da zahtevom za vraćanje srpske vojske i policije na sever Srbija želi da ukaže da postoji obaveza međunarodne zajednice da zaštiti sve građane Kosova i Metohije.
"Svako ko dolazi iz međunarodne zajednice kaže jednu rečenicu, za koju nas naravno moli da nigde ne citiramo šta su rekli, a to je da su oni svesni da god je Kurti da nema mira niti bilo kakvog dogovora sa Prištinom i da su svesni da je Kurti najveći destabilizujući faktor u ovom trenutku u regionu", rekao je Ivica Dačić.
Ministar spoljnih poslova Srbije je odgovorio i na pitanje o najvećim do sada pritiscima na Srbiju, koji će prema najavi predsednika Srbije uslediti kada Kosovo 15. decembra aplicira za članstvo u EU. Dačić veruje da će to verovatno biti "kondenzacija različitih vrsta pritisaka" za prihvatanje situacije na terenu, odnosno nekog konačnog dogovora koji bi podrazumevao priznanje Kosova i odobravanje članstva Kosova u EU i Savetu Evrope.