Srbija i Balkan
Zapadne ambasade kritikuju Prištinu: Pominju samo albanske žrtve
Pridružujemo se kritikama EU i civilnog društva da se strategija, ako se detaljno analizira, fokusira samo na žrtve iz redova albanske zajednice, što podriva širu uključenost koja bi bila neophodna, posebno u istorijskom kontekstu predstavljenom u strategiji, navodi se u saopštenju nemačke ambasadae u Prištini
Ambasada Nemačke u Prištini kritikovala je Strategije tranzicione pravde koju je nedavno usvojila vlada tzv. Kosova. Saopštili su da ovaj dokument ne obuhvata sve zajednice, već se fokusira samo na zločine počinjene nad Albancima, prenosi "Dukađini".
Iako Strategija za tranzicionu pravdu na "Kosovu" pominje sveobuhvatan pristup usredsređen na žrtve, ovaj dokument se ne čini kao takav ambasadi Nemačke u Prištini.
U odgovoru "Dukađiniju", ova ambasada je izrazila zabrinutost da princip sveobuhvatnog pristupa nije u potpunosti odražen u strategiji.
Oni su rekli da se ovaj dokument fokusira samo na žrtve iz albanske zajednice.
"Čestitamo vladi 'Kosova' što je odobrila prvu strategiju za tranzicionu pravdu. Ovo označava prvi korak ka rešavanju nepravdi iz prošlosti i posebno ratnih zločina, ovaj važan korak ka pomirenju – procesu koji ostaje nezavršen čak i 25 godina nakon sukoba. S obzirom na značaj ovog zadatka, očekivanja su velika. Međutim, iako ova strategija naglašava sveobuhvatan pristup i pristup usredsređen na žrtve, zabrinuti smo što ovaj princip nije u potpunosti odražen u strategiji. Pridružujemo se kritikama EU i civilnog društva da se strategija, ako se detaljno analizira, fokusira samo na žrtve iz redova albanske zajednice, što podriva širu uključenost koja bi bila neophodna, posebno u istorijskom kontekstu predstavljenom u strategiji. Sada je od suštinske važnosti da ovi principi ne ostanu samo aspirativni, već da se aktivno integrišu u sprovođenje strategije", navodi se u saopštenju ambasade.
Ambasade drugih zemalja, poput Švajcarske, takođe su bile kritične prema ovoj strategiji, izražavajući zabrinutost da ovaj dokument daje prioritet zločinima samo protiv jedne etničke zajednice.
Još jedno pitanje koje je pokrenula nemački predstasvnici je nedostatak mehanizma za obeštećenje žrtvama zločina, što su zatražila i specijalizovana veća u Hagu.
"Mehanizam je od vitalnog značaja za pristup istinski orijentisan na žrtve, posebno kada počinioci nemaju finansijska sredstva da ostvare kompenzaciju. Ova potreba postaje još očiglednija činjenicom da, uporedo sa tim, optuženi dobijaju značajnu pravnu pomoć od države 'Kosovo', bez obzira na finansijsku potrebu. Kosovski institut za pravosuđe i Udruženje invalida i civilnih žrtava rata, kao i Izveštaj EU o napretku za 2023. godinu, istakli su ovo pitanje, u kome se kaže da je 'od suštinskog značaja da Kosovo reši ovu nejednakost u tretmanu'", ukazuju iz ambasade.
Dodaju da po ovom pitanju treba odmah da reaguju iz Kosovskog instituta za pravosuđe.
"Trebalo bi da postoji politička volja vlade, da dobijemo komentare od međunarodnih partnera na osnovu stručnosti i iskustava u različitim zemljama, s druge strane, istina je da na Kosovu, nažalost, ne postoji mehanizam koji bi pružio finansijsku pomoć ili obeštećenje žrtvama u haškim slučajevima", rekao je Ehat Miftaraj, direktor IKD-a.
Strategiju je vlada tzv. kosova usvojila na sednici 13. juna ove godine. Prištinsko ministarstvo pravde nije odgovorilo na kritike nemačke ambasade, ali ni civilnog društva, piše "Dukađini".
