Meteor ili nešto drugo: Šta smo sinoć videli na nebu iznad Srbije?

Užareni objekat koji je sinoć primećen na nebu, prema mišljenju jednog dela astronoma, zapravo je bolid (meteori velikog sjaja za koje je karakteristično pucketanje koje se moglo čuti i koji nije toliko čest kao manji meteori), dok drugi smatraju da je u pitanju svemirski otpad, rečeno je za RT Balkan u Astronomskom udruženju "Eureka".

"Negde oko 21 sat krenuli su masovno da nam pristižu snimci, to su snimci jednog tela koje se veoma sporo kretalo sa velikim sjajem i koje je preletelo nebom", kažu iz Udruženja i naglašavaju da još uvek nemaju zvaničnu informaciju šta je to zapravo bilo.

Kako objašnjavaju, kako vreme odmiče sve je veća indicija da se radi o nekom svemirskom otpadu, ili o nekom velikom meteoru.

"Pojedini astronomi su mislili da je u pitanju neki svemirski otpad, odnosno delovi nekih svemirskih letelica koji se s vremena na vreme odbacuju sa samih letelica. To mogu biti i neke rakete koje se lansiraju, neki veštački sateliti i slično. Dok su drugi mislili da je u pitanju veliki meteor", naglasili su.

Takođe, naglašavaju da to nije ništa opasno, te da je sagorelo je u atmosferi.

"Otišlo je u pravcu Bugarske, najverovatnije je 100 odsto sagorelo u atmosferi", ističu iz ovog astronomskog udruženja.

Astronomska opservatorija u Beogradu saopštila je da je kamera za snimanje celog neba na Astronomskoj stanici Vidojevica juče zabeležila svetli trag na severnoj strani neba blizu horizonta, delimično zaklonjenog oblacima.

"Pošto se nije čuo jak zvuk sličan grmljavini koji se očekuje pri prolazu bolida, a instrumenti na stanici nisu pokazali poremećaje parametara u atmosferi koji bi ukazivali na jaku eksploziju, isključena je mogućnost da je bolid. Dakle, radi se o telu koje nije od čvrstog-kompaktnog materijala, čije poreklo može biti kosmičko, i u tom slučaju bi to mogao biti poveći ostatak komete koji je izgoreo u Zemljinoj atmosferi, koji se pri tome raspadao", navode iz naučne institucije. 

Dodaju da dužina njegove putanje na nebeskoj sferi ukazuje da je najverovatnije telo ušlo u Zemljinu atmosferu pod malim uglom u odnosu na površinu Zemlje.

"Takođe, postoji mogućnost da je to deo svemirskog otpada koji je sagoreo u Zemljinoj atmosferi, jer takav efekat može izazvati i telo koje se sastoji se od delova koje se raspadaju pri sagorevanju prilikom prolaza kroz Zemljinu atmosferu", naveli su u saopštenju.

Šta su meteori?

Meteori su čvrsta tela poreklom iz svemira obično nalik na veliko kamenje, a mogu biti i ostaci nekih kometa koje su ranije kružile oko Sunca.

Meteori nisu tako retki, jer postoje meteorske kiše to su periodi godine kada zemlja uđe prilikom kretanja oko Sunca u ostatke tih kometa i onda se na nebu vide češće.

Najpoznatiji je meteoriski roj su Perseidi koji su mogli da se vide sredinom avgusta na nebu.

Prvi meteorit u Srbiji

Prvi zabeleženi meteorit u Srbiji pao je 1877. godine na njivu Đoke Živkovića, 4 km od Sokobanje, naveo je na Iksu direktor i urednik Brainz TV Živojin Petrović.

"Ministar policije, Radivoje Milojković, tada nije smeo ni da pogleda džak sa kamenjem koje je palo sa neba već je sve to prosledio u Veliku školu, i to lično na ruke profesoru Josifu Pančiću, sa naredbom da se istraži ko nas to gađa odozgo", objasnio je Petović.

Prof. Pančić je tada pozvao u pomoć svoje kolege, Simu Lozanića i Ljubu Klerića, te su zajedno, 1. oktobra, otišli na lice mesta u Sokobanju.

"Tamo su ih meštani zatrpali raznim svedočenjima o kamenju sa neba i svi su bili saglasni oko toga da su čuli tri snažne eksplozije, a odmah zatim i 'pucnjavu kao od pušaka'. Jedni su mislili da Turci ponovo napadaju topovima, drugi su bili ubeđeni da neki vulkan oživljava, a oni stariji su mudro zborili o vrelom kamenju koje s neba pada. Svi su osetili da se zemlja trese. Između sela Šarbanovaca i Device profesoru Pančiću su pokazivali rukom ka nebu gde se nakon eksplozije video omalen ali gust oblak iz kog su izlazila tri usijana đuleta", piše Petrović, dodajući:

"U Dugom polju seljacima se u tom oblaku ukazao čovek na belom konju, drugi su tvrdili da je oblak bio tako strašan da su pobegli u kuću i više nisu iz nje izlazili. Oni koji su se zatekli u blizini pada kamenja, nisu smeli da priđu, a samo najhrabriji su iz daljine posmatrali rupe u zemlji... Mnogi su tada tvrdili da im je stoka od straha na sve strane pobegla, a oni iskusniji su govorili da to crno kamenje ne sluti na dobro. Međutim, Pančić je zabeležio i izjavu jedne 'srčne babe sa planine Device' koja je tvrdila: 'Vrelo kamenje je dobro po narod srpski'."

Najveći kamen je, piše Živojinović, pao ispod Radine šume, na njivu Đoke Živkovića koja se nalazila 4-5 km severno od Sokobanje, i taj komad je težak bio 38 kg.

"Đoka je odmah nakon toga tri puta preorao njivu, radi uroka, pa profesor Pančić sa kolegama nije ustanovio kolika je bila dubina te rupe... I tako redom, od sela do sela, profesori su sakupljali kamenje od meštana, te se sa neočekivanim gostom od 49 kg, nazvanim 'Soko-banja', vratili u Beograd nakon čega je Josif Pančić napisao iscrpnu naučnu studiju na 30 strana i objavio je u Glasniku srpskog učenog društva 1880. pod naslovom: Soko-banja prvi meteorit u Srbiji", završio je Živojinović.